Da li se u Srebrenici desio genocid?

Имамо на овим просторима национални корпус од којег је индоктринација учинила лоботомисано крдо и гдје сви. како они мање или више тупавии, у глас понављају "ђеносад, ђеносајд, суд пресудио, Сребреница ђеносајд...", при чему се нико и не потруди да разумије значење појма нити има жеље да се упозна са тим догађајима, само врте пар снимака уз понављања "ђеносад, ђеносајд..." уз тек понеко глупаво оправдање овог силовањљ интелекта у покушају.

Опет, лакомислени људи имају право на лакомисленост, но мислећи Срби имају обавезу уздржати се од олаке употребе овог појма. Јер је над нашим народом у времену ендехазије спроведен геноцид, по ужасу и монструозности егзекуција без премца у свјетској историји. Нити један злочин на овим просторима током 1990их не може се оквалификовати геноцидом са могуће (са нагласком на могуће) изузетком, како један форумаш примијети, злочиначке операције Олуја. О чему ћу коју у наредном посту. Не смијемо упасти у замку ни код питања "да ли је у Јасеновци био геноцид?" које управо питају они који врше релативизацију овај појма. Јасеновац је само једно, истина најужасније, највеће и најјезијвије, али само једно од стотину стратишта кроз које је државни апарат монструзм творевине ендехазије спровео геноцид над православнуим Србима.

Олаком употребом овог термина, посебно то локализовати за догађаје у градићу који је 1991.године бројао 5.746 душа врши се и релативизације и проституисање појма геноцид и посредно изругује народима (не само Србима у времену ендехазије, него и Јеврејима током холокауста 1940их, Јерменима 1915-17 и Асирцима 1914-15 у Анадолији) који су доживјели геноцид, а на тио мислећи Срби немају право.
 
Како написах, једини злочин на овим просторима током 1990их који би могао имати елементе геноцида јесте злочиначке операције "Олуја". Која се по много чему битно разликује од свих других злочина.
Овом злочиначком операцијом спроведен је погром над народом на читавом простору Републике Српске Крајине, сва територија републике је етнички очишћена од православних Срба, који су што побијени што протјерани, а стотине насеља и села претворено у згариште и пустош, након ове операције сва популација је почишћена са тог огромног простора.

Сама правна дефиниција геноцида (овдје) написана је тако да оставља огроман простор оном ко доноси одлуку шта је геноцид да произвољно тумачи хоће ли неко дјело окарактерисати геноцидом. И то је учињено управо са намјером да се у будућим судским процесима један аршин примијени за глобалне господаре и њима послушне нације а други за "непослушне" нације.
Само тумачење сходно тој дефиницији да се било које (значи било којке) од ових пет дјела
(a) Killing members of the group;
(b) Causing serious bodily or mental harm to members of the group;
(c) Deliberately inflicting on the group conditions of life calculated to bring about its physical destruction in whole or in part;
(d) Imposing measures intended to prevent births within the group;
(e) Forcibly transferring children of the group to another group.
извршених за намјером да се потпуно или дјелимично уништи национална, етничка, расна или религиозна група, прогласи геноцидом у супротности је са здравим разумом.

Код дефинисања дјела геноцидом
The crime of genocide has two elements: intent and action. “Intentional” means purposeful. Intent can be proven directly from statements or orders. But more often, it must be inferred from a systematic pattern of coordinated acts.

Intent is different from motive. Whatever may be the motive for the crime (land expropriation, national security, territorrial integrity, etc.), if the perpetrators commit acts intended to destroy a group, even part of a group, it is genocide.

The phrase "in whole or in part" is important. Perpetrators need not intend to destroy the entire group. Destruction of only part of a group (such as its educated members, or members living in one region) is also genocide. Most authorities require intent to destroy a substantial number of group members – mass murder. But an individual criminal may be guilty of genocide even if he kills only one person, so long as he knew he was participating in a larger plan to destroy the group.
Превод нас српски
Злочин геноцида има два елемента: намјеру и акцију. Намјера може бити доказана директно кроз изјаве или наређења, али чешће, мора бити закључена по систематском и координисаном дјеловању..

Намјера је различита од мотива. Шта год да је мотив за злочин (одузимање земљишта, национална сигурност, територијални интегритет, итд.) ако починиоци почине дјело с намјером да униште групу, чак и дио групе, то је геноцид.

Фраза "потпуно или дјелимично" је важна. Починиоци не морају имати намјеру да униште цијелу групу.и уништење само једног дијела групе (таквог као што су њени образовани припадници или припадници који живе у истој регији) је такођер геноцид. Многи одговорни захтијевају намјеру да се уништи приличан број припадника групе - масовно убиство. Али појединац злочинац може бити крив за геноцид чак и ако убије само једну особу, све док зна да учествује у великом плану за уништење групе.
Важно је да поред акције мпра постојати и намјера. Као и чињеница да починиоци злочина морају бити свјесни да учествују у великом плану за уништење групе.
Наравно да неће постојати наређење да се изврши геноцид и намјера се закључује по овако написаној дефиницији по систематском и координисаном дјеловању.
Управо током злочиначке акције "Олуја" имамо то координисано дјеловање које указује на постојање великог плана о уништењу групе. Ангажовани су огромни војни ефективи, по хрватским изворима, 162.000 војника, по избјегличкој колони имали смо дејство авијације, све активности и дјеловање указују да је циљ био етничко чишћење и уништење групе, односно српског народа, на том простору. У коначници и сам епилог злочиначке акције даје потврду постојања великог плана о уништењу групе.

Е сад, то треба добити потврду у судском процесу, суда који је под утицајем оног ко је и руководио злочиначком акцијом "Олуја" и гдје су ниткови у тадашњем политичком и војном врху Хрватске били само извођачи крвавог посла.
А тај се побринуо да сва документација која би указивала на постојање намјере буде уништена. Међу том уништеном документацијом су и топнички дневници. За мање упућене топнички дневници су таблице са кординатама планираних циљева артиљеријског дјеловања. Ти планирани циљеви би подоста открили о карактеру "акције", но ти топнички дневници су, са обимном документацијом (и то Србима мора бити наук како радити у будућим временима ако се дође у сличну сизуацију) која би такође доста тога разоткрила, уништени или скрајнути. Сама чињеница да је суд у Ден Хагу испрва ултимативно тражио а касније одустао од потражње поменутих топничких дневника нам казује о "интервенцији" оног чије директиве ваља слушати.
 
Poslednja izmena:
Da li se u Srebrenici desio genocid? Koje je vaše mišljenje o tome? Ali pre nego što odgovorite razmislite šta bi se dobilo tim genocidom? Cilj genocida je da se određena etnička grupa eliminiše sa određene teritorije sa ciljem da ona više tu ne postoji? I ako pretpostavimo ad se desio genocid u Srebrenici šta ti do dovelo? Bio bi etnički očišćen ejdan grad od jedne etničke i verske grupe, ai ne bi bila očišćena cela teritorija BiH ili cela teritorija Republike Srpske. Treba imati na umu da se taj strašan zločin desio na kraju rata. Da je više takvih zločina bilo spovedeno u više gradova sa ciljem da se stvori određena teritorija, na primer Republike Srpske, etnički čista onda bi mogli govoriti o genocidu. Ovako sa jednim etničkim čistim gradom šta se postiglo? Opet napominjen osuđujem te ludake koji su naredili i izvršili taj masakr, da ne bude zabune da kojim slučajem pokušavam na neki način da opravdam to nedelo protiv čovečnosti.

Kratak odgovor: da
Duži odgovor: pa jeste
 
Како написах, једини злочин на овим просторима током 1990их који би могао имати елементе геноцида јесте злочиначке операције "Олуја". Која се по много чему битно разликује од свих других злочина.
Овом злочиначком операцијом спроведен је погром над народом на читавом простору Републике Српске Крајине, сва територија републике је етнички очишћена од православних Срба, који су што побијени што протјерани, а стотине насеља и села претворено у згариште и пустош, након ове операције сва популација је почишћена са тог огромног простора.

Сама правна дефиниција геноцида (овдје) написана је тако да оставља огроман простор оном ко доноси одлуку шта је геноцид да произвољно тумачи хоће ли неко дјело окарактерисати геноцидом. И то је учињено управо са намјером да се у будућим судским процесима један аршин примијени за глобалне господаре и њима послушне нације а други за "непослушне" нације.
Само тумачење сходно тој дефиницији да се било које (значи било којке) од ових пет дјела

извршених за намјером да се потпуно или дјелимично уништи национална, етничка, расна или религиозна група, прогласи геноцидом у супротности је са здравим разумом.

Код дефинисања дјела геноцидом

Превод нас српски

Важно је да поред акције мпра постојати и намјера. Као и чињеница да починиоци злочина морају бити свјесни да учествују у великом плану за уништење групе.
Наравно да неће постојати наређење да се изврши геноцид и намјера се закључује по овако написаној дефиницији по систематском и координисаном дјеловању.
Управо током злочиначке акције "Олуја" имамо то координисано дјеловање које указује на постојање великог плана о уништењу групе. Ангажовани су огромни војни ефективи, по хрватским изворима, 162.000 војника, по избјегличкој колони имали смо дејство авијације, све активности и дјеловање указују да је циљ био етничко чишћење и уништење групе, односно српског народа, на том простору. У коначници и сам епилог злочиначке акције даје потврду постојања великог плана о уништењу групе.

Е сад, то треба добити потврду у судском процесу, суда који је под утицајем оног ко је и руководио злочиначком акцијом "Олуја" и гдје су ниткови у тадашњем политичком и војном врху Хрватске били само извођачи крвавог посла.
А тај се побринуо да сва документација која би указивала на постојање намјере буде уништена. Међу том уништеном документацијом су и топнички дневници. За мање упућене топнички дневници су таблице са кординатама планираних циљева артиљеријског дјеловања. Ти планирани циљеви би подоста открили о карактеру "акције", но ти топнички дневници су, са обимном документацијом (и то Србима мора бити наук како радити у будућим временима ако се дође у сличну сизуацију) која би такође доста тога разоткрила, уништени или скрајнути. Сама чињеница да је суд у Ден Хагу испрва ултимативно тражио а касније одустао од потражње поменутих топничких дневника нам казује о "интервенцији" оног чије директиве ваља слушати.

Pa zašto nije bio sproveden taj plan
 
@Khal Drogo ne znam šta si hteo da kažeš time. Moj odgovor je bio jasan; ako je postojao plan istrebljenja, on nije bio sproveden.

Ako bi Srbija napala Kosovo i preko 90% kosovskih Albanaca se našlo u Makedoniji i Albaniji posle kampanje terora, artiljerijskog bombardovanja, itd. ni to ne bi po tim kriterijumima bilo genocid.

Krajnje smešno deluje pričati e, Oluja, to je genocid, i to još uz prizmu osporavanja da je to Srebrenica.
 
Da li se u Srebrenici desio genocid? Koje je vaše mišljenje o tome? Ali pre nego što odgovorite razmislite šta bi se dobilo tim genocidom? Cilj genocida je da se određena etnička grupa eliminiše sa određene teritorije sa ciljem da ona više tu ne postoji? I ako pretpostavimo ad se desio genocid u Srebrenici šta ti do dovelo? Bio bi etnički očišćen ejdan grad od jedne etničke i verske grupe, ai ne bi bila očišćena cela teritorija BiH ili cela teritorija Republike Srpske. Treba imati na umu da se taj strašan zločin desio na kraju rata. Da je više takvih zločina bilo spovedeno u više gradova sa ciljem da se stvori određena teritorija, na primer Republike Srpske, etnički čista onda bi mogli govoriti o genocidu. Ovako sa jednim etničkim čistim gradom šta se postiglo? Opet napominjen osuđujem te ludake koji su naredili i izvršili taj masakr, da ne bude zabune da kojim slučajem pokušavam na neki način da opravdam to nedelo protiv čovečnosti.
Haški sud je pravomoćnom presudom presudio da se dogodio genocid. Dakle, prema stajalištu mešunarodnog prava, to je genocid. Sve ostalo su osobni stavovi i mišljenja.
 
Haški sud je pravomoćnom presudom presudio da se dogodio genocid. Dakle, prema stajalištu mešunarodnog prava, to je genocid. Sve ostalo su osobni stavovi i mišljenja.
Хашки суд је политички суд, још и нелегалан.Како може стрељање заробљеника да буде геноцид?
 
Pa ono je najmerodavnije.

A ko to kaže i zašto?

Kada je ambasador SAD u UN obrazlagao zašto Amerika, iako se obavezala i priznala Međunarodni sud pravde, nakon što je MSP presudio da je Amerika izvršila zločin agresije na Nikaragvu, objasnio je da je Međunarodni sud pravde (institucija daleko starija, daleko značajnijeg kredibiliteta i sastabljena od ličnosti značajno većeg ugleda i iskustva) političko telo koje države nekada priznaju, a nekada ne, zato što je međunarodno izuzeto rastegljivo i dvosmisleno polje prava.

Međunarodno pravo nijenprecizmo definisano i ne uživa široko međunarodno priznanje. Ne uvažava ga ni najveća svetska sila, Amerika, pa ni Rusija, niti Kina, primenu je i Indija odbacila, a ne priznaju ni neke regionalne ali moćne sile kao npr. Izrael, koji je više slučajeva izgubio. Ako pitaš bilo kog stručnog pravnika, reći će ti da je međunarodno pravo najrastegljivije polje pravnih nauka, u kojem možeš najslobodnije primenjivati tumačenja pravnih odredbi.

Kako može nešto najmanje definisano i najviše sporno biti najmerodavnije?
 
Poslednja izmena:
A ko to kaže i zašto?

Kada je ambasador SAD u UN obrazlagao zašto Amerika, iako se obavezala i priznala Međunarodni sud pravde, nakon što je MSP presudio da je Amerika izvršila zločin agresije na Nikaragvu, objasnio je da je Međunarodni sud pravde (institucija daleko starija, daleko značajnijeg kredibiliteta i sastabljena od ličnosti značajno većeg ugleda i iskustva) političko telo koje države nekada priznaju, a nekada ne, zato što je međunarodno izuzeto rastegljivo i dvosmisleno polje prava.

Međunarodno pravo nijenprecizmo definisano i ne uživa široko međunarodno priznanje. Ne uvažava ga ni najveća svetska sila, Amerika, pa ni Rusija, niti Kina, primenu je i Indija odbacila, a ne priznaju ni neke regionalne ali moćne sile kao npr. Izrael, koji je više slučajeva izgubio. Ako pitaš bilo kog stručnog pravnika, reći će ti da je međunarodno pravo najrastegljivije polje pravnih nauka, u kojem možeš najslobodnije primenjivati tumačenja pravnih odredbi.

Kako može nešto najmanje definisano i najviše sporno biti najmerodavnije?
Koliko vidim sa vikipedije MSP je osnovan na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija i ne vidim kako to oni ne podležu pod Međunarodnim sudom pravde. To što ne postoji mogućnost sprovođenja kazne je sasvim druga priča. SAD su najjača sila na svetu i niko ne želi sa njiima da se zamera, a i najveći finansijeri UN-a i MSP-a, ali to ne znači da za njih međunarodno pravo ne važi.
 
Koliko vidim sa vikipedije MSP je osnovan na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija i ne vidim kako to oni ne podležu pod Međunarodnim sudom pravde. To što ne postoji mogućnost sprovođenja kazne je sasvim druga priča. SAD su najjača sila na svetu i niko ne želi sa njiima da se zamera, a i najveći finansijeri UN-a i MSP-a, ali to ne znači da za njih međunarodno pravo ne važi.

Nisam pominjao samo SAD. Evropski sud za ljudska prava je presudio protiv Rusije u slučaju invazije na Gruziju 2008. godine i Rusi su tu presudu samo izignorisali. Takođe, ne postoje indicije da su spremni da uhapse i isporuče Međunarodnom krivičnom sudu trojicu ljudi koji su optuženi za zločine u vreme Rusko-gruzijskog rata.

Odbacivanje MSP u slučaju presude povodom agresije na Nikaragvu nije nešto što je specifično američko. Ne radi se o tome da je najjača sila; nijedna sila na svetu ne priznaje suštinski međunarodno pravo. A to znači da čak i ako ste neka manja, regionalna sila, ali imate nekog savetnika među velikim, ni tada ne morate uvažavati međunarodno pravo. Mislim konkretno na Izrael, koji ne priznaje međunarodno pravo i uživa punu podršku SAD za to.

MSP je instruisao da Rusija mora da prekine sve ofanzivne akcije u Ukrajini dok se ne donese odluka vezano za pritužbe Kijeva. Je li Rusija to primenila? Jok.

Pravo bez primene nije ništa; ima jednak društveni status kao i loša poezija.
 
Poslednja izmena:
Haški sud je pravomoćnom presudom presudio da se dogodio genocid. Dakle, prema stajalištu mešunarodnog prava, to je genocid. Sve ostalo su osobni stavovi i mišljenja.
Haški sud je presudio da su Ratko Mladić i Radovan Karadžić
Evropski sud za ljudska prava je presudio protiv Rusije u slučaju invazije na Gruziju 2008. godine i Rusi su tu presudu samo izignorisali.
Pa ista stvar kao i sa Amerikom. Rusija je samo mogla da istupi iz Saveta Evrope i ta presuda se na nju ne bi odnosila kao i svaka država. Članstvo u Savetu Evrope nije obaveza već je dobrovoljno. Kao i članstvo u EU.
 
Haški sud je presudio da su Ratko Mladić i Radovan Karadžić
Pa ista stvar kao i sa Amerikom. Rusija je samo mogla da istupi iz Saveta Evrope i ta presuda se na nju ne bi odnosila kao i svaka država. Članstvo u Savetu Evrope nije obaveza već je dobrovoljno. Kao i članstvo u EU.

Ništa nije obavezujuće. Nije obavezujuće ni članstvo u UN, niti ijednom drugom telu, nije obavezujuće priznanje niti jednog jedinog međunarodnog suda ili ikakvog drugog tela. Sve je to dobrovoljno, a ne samo Evropska konvencija o ljudskim pravima.

MSP ne može da naređuje država šta da rade, to nije njegova uloga. Zna se za šta služe sudovi. To je mogao samo Savet bezbednosti da uradi. A ne može jer znamo zašto.

Ništa drugačije nisam rekao.
 
Kosovo, Palestina, Tajvan bi oberučke prihvatio članstvo.

Članstvo u svakoj među srodnih organizaciji donosi neku korist, bilo da govorimo o Svetskoj trgovinskoj organizaciji, Međunarodnom monetarnom fondu, Evropskoj uniji, Savetu Evrope ili UN ili nekom sasvim drugom, dalje.

Postavljati pitanje zašto neko hoće ako nije obavezan na to je pomalo besmisleno. To ti je jednako kao da vidiš takmičare u Ja imam talenat i pitaš zašto su se prijavili za to takmičenje, ako nisu u obavezi.
 
Članstvo u svakoj među srodnih organizaciji donosi neku korist, bilo da govorimo o Svetskoj trgovinskoj organizaciji, Međunarodnom monetarnom fondu, Evropskoj uniji, Savetu Evrope ili UN ili nekom sasvim drugom, dalje.

Postavljati pitanje zašto neko hoće ako nije obavezan na to je pomalo besmisleno. To ti je jednako kao da vidiš takmičare u Ja imam talenat i pitaš zašto su se prijavili za to takmičenje, ako nisu u obavezi.
Ovde govorimo o UN-u.
 

Back
Top