Quantcast

Da li se u Jugoslaviji živelo bolje nego u drugim socijalističkim zemljama?

Smorisha

Elita
Poruka
24.790
https://talas.rs/2019/11/07/bdp-jugoslavija/
Kada se pomene kvalitet života u socijalističkoj Jugoslaviji, često se čuju priče kako se u Titovoj Jugoslaviji živelo mnogo bolje nego u drugim socijalističkim zemljama, te kako se za male pare zimovalo u Čehoslovačkoj na Tatrama, dok su Rumuni radili na građevini za vegetu i džins.

Međutim, ovo nije u skladu sa ekonomskim podacima. Kada uporedimo nivo BDP-a po stanovniku u socijalističkim zemljama, ispostavlja se da SFRJ nije baš bila socijalistička Švajcarska.

I pored ekonomskog razvoja, Jugoslavija je znatno zaostajala za svim socijalističkim zemljama, budući da je bila bogatija samo od Albanije i Rumunije. Tek oko Titove smrti 1980, Jugoslavija je po dohotku sustigla Bugarsku, Mađarsku i Poljsku, dok je Čehoslovačka i dalje ostala nedostižna.





BDP po stanovniku u odabranim zemljama; Izvor: Angus Maddison Historical Statistics



Kako se onda u SFRJ živelo toliko bolje nego u drugim socijalističkim zemljama?

Deo priča o lepom životu u Jugoslaviji gde se „moglo spavati na klupi u parku“ svakako možemo da otpišemo kao sećanja koja nemaju potporu u realnosti. Međutim, ako pogledamo dostupnost robe široke potrošnje u Jugoslaviji – od kućnih električnih aparata, preko farmerki, do Koka-kole i slično – toga u zemljama realnog socijalizma nije bilo.

Zašto je postojala tolika diskrepanca između životnog standarda i nivoa BDP-a između Jugoslavije i drugih zemalja socijalizma?

Glavni razlog je to što BDP može i da precenjuje blagostanje, jer u njegov obračun ulaze i proizvodi koji ne uvećavaju kvalitet života. Ovo je bio naročito rasprostranjen problem u centralno-planskim privredama, budući da preduzeća nisu proizvodila da bi zadovoljila potrebe potrošača, već da bi ispunila postavljene proizvodne ciljeve. Često je proizvedena roba bila neupotrebljiva i držana je u zalihama – čuvena je apokrifna priča o fabrici obuće u SSSR koja je, da bi ispunila zadatu proizvodnu kvotu, proizvodila samo leve cipele.

Da ovo nisu bili izolovani slučajevi, pokazuje i redovno visoko stanje zaliha u socijalističkim zemljama pre početka ekonomskih reformi. U tržišnoj privredi, gde cene šalju informacije o proizvodnji, pitanje viška zaliha je praktično rešeno.

Drugi način za pumpanje BDP-a bile su visoke, ali promašene investicije
Drugi način za pumpanje BDP-a bile su visoke, ali promašene investicije. Troškovi izgradnje puta u godini izgradnje u potpunosti ulaze u BDP, dok bi naredne godine ulazila samo procenjena korist od njegovog korišćenja. Ali šta ako se izgrade putevi, pruge i mostovi koji ne vode nikuda ili koji imaju previše nizak nivo saobraćaja da bi bili održivi? Iako ovo negativno utiče na kvalitet života (jer su ta sredstva mogle da budu potrošena na bolji način), troškovi njihove izgradnje ulaze u obračun BDP-a i veštački ga podižu.

Sličan uticaj imala je i trgovinska politika. Ako se zemlja odluči za autarkiju, to jest oslanjanje na domaću proizvodnju i u slučaju stvari koje je jeftinije uvesti iz inostranstva, ovo će veštački podići BDP jer se on računa kao neto izvoz (izvoz se pripisuje BDP-u, a uvoz se od njega oduzima). Međutim, ovo će imati negativan uticaj na blagostanje, jer bismo sada morali da kupujemo skuplje i lošije proizvode kao što su bili sovjetski ili poljski elektroaparati.

Istovremeno je Jugoslavija bila mnogo otvorenija za uvoz, ali i saradnju sa inostranstvom putem zajedničkih ulaganja, pa ste tako mogli da kupite kvalitetne BOŠ-ove uređaje iz Nemačke ili da kupite domaće televizore EI Niš koji su pravljeni po Philips-ovoj licenci iz Holandije. Dosta brendova robe široke potrošnje u SFRJ nije bila posledica domaće tehnologije, već rada po licenci preduzeća sa Zapada, uključujući Plazma keks, Eurokrem, automobil Fiću, uređaje EI Niš i tako dalje.

Dok prosečna plata u Srbiji još nije dostigla javno obećanih 500 evra, toliko iznosi minimalna plata u Poljskoj
Tržišnim reformama je došlo do velikih promena – BDP u bivšim zemljama u tranziciji sada mnogo vernije odslikava standard stanovnika. Međutim, danas je slika potpuno drugačija – nakon decenije raspada zemlje, ratova i sankcija, privreda u Srbiji je uništena, dok su zemlje Istočne Evrope uglavnom uspele da izgrade institucije tržišne ekonomije, privuku strane i domaće investicije i nove tehnologije.

Dok prosečna plata u Srbiji još nije dostigla javno obećanih 500 evra, toliko iznosi minimalna plata u Poljskoj. Sve što proživljavamo danas cena je promašenih politika 1990-ih, kao i nedovoljnog suočavanja sa njima.
 

cronnin

Domaćin
Moderator
Poruka
3.895
Значи проблем није у СФРЈ, већ то што су остале земље источног блока мало лагале како се код њих лоше живи?
Видимо да је Румунија имала драстичан пораст БДП-а од око 4 пута, па је мала Нађа ипак бежала. Нешто друго је у питању.
 

norge_srbin

Zainteresovan član
Poruka
301
To su dosta sramotne priče.
Sada je Srbija/Beograd ista prica, samo sto se stvar preokrenula. Kada letim Wizz-om iz Nemacke u BGD petkom, pun avion nekakvih matoraca od 60+ koji idu u BGD da se naiebu za weekend. 100 jevreja na noc za teenagerku. To se u Nemackoj placa 500 jevreja minimum, a "servis" pruzaju uglavnom neke matore Bugarke i Rumunke.

What goes around comes around.
 

Mita Komita

Aktivan član
Poruka
1.491
Koga boli briga je li se u Jugoslaviji živjelo bolje?! Ovo je kraj 2019., a Jugoslavije nema već 30 godina. Cijele generacije su odrasle bez Juge i imaju svoju djecu. To je tema za Istoriju, a ne Politiku.
Ако не можеш да научиш лекцију из прошлости онда ћеш стално да грцаш.
 

tuc muc

Domaćin
Poruka
3.144
Mi smo za Rumuniju biti Amerika. Ja kada sam dosao u Bukurest, 1982., mogao sam pola Bukuresta da poyebem na foru Vegete i paketica bubble gum.

Kakvi su tamo bili rano izjutra redovi za hleb i mleko, neopisivo. Muka je bila to cak gledati, a ne cekati u redovima po sat, dva.
Moj kum se u toj eri sa ekipom alkosa i zajebanata nije vadio iz Rumunije, čitav vikend bi izbivali preko grane u provodu, znali su ih u svim kafančugama Banata i Erdelja. :lol:
 

toz972

Iskusan
Poruka
6.646
BDP po glavi stanovnika jeste bitan parametar,ali nije jedini koji bi odredio kvalitet života u nekoj državi.Ja sam recimo bio u Čehoslovačkoj 1990.godine.Plata radnika kod nas 800 maraka.Za 300 maraka si mogao lepo da se provedeš 7 dana.čak i da se bahatiš, i da kupiš nekih jeftinih a dosta kvalitetnih stvari da odneseš kući.Mada ja nisam posebno ništa kupovao mada oni koji su išli sa mnom jesu.Ostalo mi je u sećanju da su samo neki crni hleb sa kimom tvrd kao cigla imali u prodavnicama.Kroz Budimpeštu smo prošli oko 11 sati noću.Nigde žive duše u to vreme.Trabant do trabanta parkirani na parkinzima.I po koja lada i varburg.
 

toz972

Iskusan
Poruka
6.646
Ja se sećam Poljaka turista po auto-kampovima na hrvatskom primorju, nisu boravili po hotelima i u privatnom smeštaju, samo su punili kampove, jeftinije im je bilo tako, ono svoja oprema u fulu i uživaj. :lol:
Sećam ih se i ja.Bila je nekada blizu moje kuće livada na kojoj su dve porodice Poljaka sa svojim trabantima i kamp opremom svakog leta dolazili da jednu noć odmore na toj livadi.Sprijateljili su se sa komšilukom i za jeftine pare prodavali neke stvari.Dugo sam imao u kući zavesu za vrata od drvenih delova koju su moji roditelji kupili od njih.Posle tog kratkog odmora su nastavljali dalje prema Jadranu.
 

tuc muc

Domaćin
Poruka
3.144
Sećam ih se i ja.Bila je nekada blizu moje kuće livada na kojoj su dve porodice Poljaka sa svojim trabantima i kamp opremom svakog leta dolazili da jednu noć odmore na toj livadi.Sprijateljili su se sa komšilukom i za jeftine pare prodavali neke stvari.Dugo sam imao u kući zavesu za vrata od drvenih delova koju su moji roditelji kupili od njih.Posle tog kratkog odmora su nastavljali dalje prema Jadranu.
:ok: E buraz, tačno to, oni su prodavali te njihove stvarčice budzašto. Toga se i ja sećam, valjda dosta toga nisu nosili nazad kući, od te kamperske opreme i drugih stvarčica, tako su možda i krpili budžet za letovanje. :D A boravili su svuda na srednjem i neštomaloiznadsrednjem Jadranu, čak i na nekim uslovno rečeno fensi mestima, ali striktno po auto-kampovima. :) S nekima od njih su sklapana i prijateljstva, onako na porodičnom nivou. Ako se ne varam bilo je i turista iz tadašnje Čehoslovačke, ali u manjem broju, najviše Poljaka.
 

zofr

Ističe se
Poruka
2.334
Најважнији разлог је како БДП прерачунавају, на пример из раубаља на доларе. Био сам у Москви за време Горбачова, званични курс је био једна рублја = једна британска фунта, а на улици (строго забрањено) за 100 немачких марака добијем 200 рубаља - шест пута повољније.

У Чехословачкој сам посетио фабрику која је производила мале авионе, у време када су припремали пригодну изложбу за министра одбране које требао да их посети тих дана. Погледах изложбу, свакојаки делови за авионе, а у ћошку секире, тестере и неке глупости. Питах шта је сад то, а они рекоше да свака фабрика има обавезу да 10% производље усмери на широку потрошњу.

Ми смо у Југи имали мање-више реалан курс динара. Сећам се да сам у неком малом градићу јужно од Лондона у банци мењао динаре за фунте по повољнијем курсу него код нас. Примали су само црвене стодинарке.

Куповина лиценци је била боља варијанта од данашњих страних инвестиција. Лиценцом купујеш и технологију, у почетку кошта више, али се на дуге стазе вишеструко исплати. Почетком 70-тих је Јпанска привредна делегација посетила Еи-Ниш да види највећу у свету фабрику за производњу рентген апарата (Сименсова лицена, али много веће тржиште) и највећу фабрику у Европи за производњу радио апарата. То са повољностима лиценце резултирало је у то да је 80-тих година Еи-Ниш производио колор телевизоре без увоза и најмањег шрафа, производио је све потребне чипове, па чак и микропроцесоре, али тада се радило о развоју националне привреде, а ово сада?

Све у свему, код нас је тада био виши стандард него у земљама реал-социјализма.
 

Маторац

Primećen član
Poruka
506
Zivelo se mnogo bolje a i kultura se mnogo slobodnije konzumirala. Bezveze tema po mom misljenju. Retoricko pitanje.
Тема је несувисла. Живело се боље, лагодније опуштеније, културније... Право питање је: како је, с којим парама, то било омогућено? Да ли ми и данас враћамо дугове који су нам такав живот омогућили? Да ли је у једној малој Југославији било потребно изградити жељезару у свакој републици? Жељезара је огромна инвестиција. За сваку су узимани кредити. Народ је Броз корумпирао до те мере да ником није падало напамет да пита, јавно, званично, одакле паре за његов хедонизам, за безобразно скупа и бесмислена путовања, за штафету, слетове... А кад Западу више нисмо били потребни десило се оно што се десило и што се још увек дешава.
 

Bole__Ser

Buduća legenda
Moderator
Poruka
28.381
https://talas.rs/2019/11/07/bdp-jugoslavija/
Kada se pomene kvalitet života u socijalističkoj Jugoslaviji, često se čuju priče kako se u Titovoj Jugoslaviji živelo mnogo bolje nego u drugim socijalističkim zemljama, te kako se za male pare zimovalo u Čehoslovačkoj na Tatrama, dok su Rumuni radili na građevini za vegetu i džins.

Međutim, ovo nije u skladu sa ekonomskim podacima. Kada uporedimo nivo BDP-a po stanovniku u socijalističkim zemljama, ispostavlja se da SFRJ nije baš bila socijalistička Švajcarska.

I pored ekonomskog razvoja, Jugoslavija je znatno zaostajala za svim socijalističkim zemljama, budući da je bila bogatija samo od Albanije i Rumunije. Tek oko Titove smrti 1980, Jugoslavija je po dohotku sustigla Bugarsku, Mađarsku i Poljsku, dok je Čehoslovačka i dalje ostala nedostižna.





BDP po stanovniku u odabranim zemljama; Izvor: Angus Maddison Historical Statistics



Kako se onda u SFRJ živelo toliko bolje nego u drugim socijalističkim zemljama?

Deo priča o lepom životu u Jugoslaviji gde se „moglo spavati na klupi u parku“ svakako možemo da otpišemo kao sećanja koja nemaju potporu u realnosti. Međutim, ako pogledamo dostupnost robe široke potrošnje u Jugoslaviji – od kućnih električnih aparata, preko farmerki, do Koka-kole i slično – toga u zemljama realnog socijalizma nije bilo.

Zašto je postojala tolika diskrepanca između životnog standarda i nivoa BDP-a između Jugoslavije i drugih zemalja socijalizma?

Glavni razlog je to što BDP može i da precenjuje blagostanje, jer u njegov obračun ulaze i proizvodi koji ne uvećavaju kvalitet života. Ovo je bio naročito rasprostranjen problem u centralno-planskim privredama, budući da preduzeća nisu proizvodila da bi zadovoljila potrebe potrošača, već da bi ispunila postavljene proizvodne ciljeve. Često je proizvedena roba bila neupotrebljiva i držana je u zalihama – čuvena je apokrifna priča o fabrici obuće u SSSR koja je, da bi ispunila zadatu proizvodnu kvotu, proizvodila samo leve cipele.

Da ovo nisu bili izolovani slučajevi, pokazuje i redovno visoko stanje zaliha u socijalističkim zemljama pre početka ekonomskih reformi. U tržišnoj privredi, gde cene šalju informacije o proizvodnji, pitanje viška zaliha je praktično rešeno.


Drugi način za pumpanje BDP-a bile su visoke, ali promašene investicije. Troškovi izgradnje puta u godini izgradnje u potpunosti ulaze u BDP, dok bi naredne godine ulazila samo procenjena korist od njegovog korišćenja. Ali šta ako se izgrade putevi, pruge i mostovi koji ne vode nikuda ili koji imaju previše nizak nivo saobraćaja da bi bili održivi? Iako ovo negativno utiče na kvalitet života (jer su ta sredstva mogle da budu potrošena na bolji način), troškovi njihove izgradnje ulaze u obračun BDP-a i veštački ga podižu.

Sličan uticaj imala je i trgovinska politika. Ako se zemlja odluči za autarkiju, to jest oslanjanje na domaću proizvodnju i u slučaju stvari koje je jeftinije uvesti iz inostranstva, ovo će veštački podići BDP jer se on računa kao neto izvoz (izvoz se pripisuje BDP-u, a uvoz se od njega oduzima). Međutim, ovo će imati negativan uticaj na blagostanje, jer bismo sada morali da kupujemo skuplje i lošije proizvode kao što su bili sovjetski ili poljski elektroaparati.

Istovremeno je Jugoslavija bila mnogo otvorenija za uvoz, ali i saradnju sa inostranstvom putem zajedničkih ulaganja, pa ste tako mogli da kupite kvalitetne BOŠ-ove uređaje iz Nemačke ili da kupite domaće televizore EI Niš koji su pravljeni po Philips-ovoj licenci iz Holandije. Dosta brendova robe široke potrošnje u SFRJ nije bila posledica domaće tehnologije, već rada po licenci preduzeća sa Zapada, uključujući Plazma keks, Eurokrem, automobil Fiću, uređaje EI Niš i tako dalje.


Tržišnim reformama je došlo do velikih promena – BDP u bivšim zemljama u tranziciji sada mnogo vernije odslikava standard stanovnika. Međutim, danas je slika potpuno drugačija – nakon decenije raspada zemlje, ratova i sankcija, privreda u Srbiji je uništena, dok su zemlje Istočne Evrope uglavnom uspele da izgrade institucije tržišne ekonomije, privuku strane i domaće investicije i nove tehnologije.

Dok prosečna plata u Srbiji još nije dostigla javno obećanih 500 evra, toliko iznosi minimalna plata u Poljskoj. Sve što proživljavamo danas cena je promašenih politika 1990-ih, kao i nedovoljnog suočavanja sa njima.
Da se spavalo na klupama i da ti ništa nije falilo to je tačno. Meni se to dogodilo nekoliko puta u Jugoslaviji. Dakle ja sam to doživeo.

Da se bolje živelo nego u zemljama koje si naveo, jeste. I to svo vrme koje je prikazano na grafikonu. U periodu od 1970 pa sve do 1992 godine. Kada Jugosloven ode u Češku. I to običčan radnik iz bilo koje fabrike. Mogao je da od svoje plate, zakupi na mesec dana najeskluzivniji hotel u Bohemiji i to za deset lljudi. Bukvalno je tako bilo.

I to što sam naveo, svako će osvedočeno potvrditi.
 

sumnjivo lice

Buduća legenda
Poruka
30.506
Nije samo BDP indikator dobrog života, ima tu raznih faktora.
Summa summarum, da u SFRJ se živelo bolje nego u drugm socijalističkim republikama.
Koje su to druge socijalisticke drzave ? SFRJ je bila jedina socijalisticka koja se oslanjala na zapadne kredite i trzista,te "socijalisticke" koje spominjete su u pravoj meri bile komunjarske pod kontrolom UdSSR-a bez S od socijalistickog.
Kako bi se zivelo u Jugosaviji da SAD i evropski kreditori nisu davali kredite SFRJ i otvorili trziste rada za 0.8 miliona Jugoslovena,koji su trpali devize u Jugoslaviju ? Cenim da bi zivot u SFRJ bio priicno mizeran
 

Top