Da li se Srbija zadužuje dok gradi više nego ikada pre?

[Neno]

E moj prijatelju, voleo bi da je to tačno…ali na žalost istina, srpski prodavci nekretnina su pravi izvor za to, samo sto u Srb niko da dodje do njih.
Dok kad ih nadjem u Dubai, onda je već druga priča, jer se hvale ko je već sve kupio stan u toj i toj zgradi, da bi dali na važnosti potencijalnim kupcima..

Ok neću tvrditi da nije tako ali dok se nešto izričito ne dokaže, mož,ga okačit mačku o rep.

 

[bird again]

Postoji već forum "teorije zavere"

Zasto onda ne pises tamo ?

 

[Foggo]

Ok neću tvrditi da nije tako ali dok se nešto izričito ne dokaže, mož,ga okačit mačku o rep.

Razumem šta kažeš, ali da to i mnogo drugo moze tako lako da se dokaze, pola sveta bi bilo u bukagijama…

Doduše neki novinari-istraživači mogli bi posredne dokaze da nadju, u vidu uvoza/izvoza prema Emiratima, tj u njihovom enormnom povećanju.
Mnoge firme više ne uvoze robu/usluge u Srb direktno iz prozvodjackih magacina ( da tako kažem), nego stave posrednika između, naduvaju cenu, isporuče u Srb, a razlika ostane u Dubai firmi istog vlasnika, koji je tamo oslobodjen poreza.

Drugim recima, klasično pranje para, a država se nije preterano potrudila da to reguliše, jer vladajuci establišment to isto radi kao i ostali poslovni ljudi…

 

[Umri_muski]

Nece biti praznih stanova u Srbiji to nece da se desi...

 

[Foggo]

Nece biti praznih stanova u Srbiji to nece da se desi...

Nisam bas siguran…ako se sećate Belville, posle olimpijade, godine su trebale da se rasproda..a Surčin bas i nije neka preterano željena lokacija…
Beograd na vodi je drugo, tu je em fancy, em su ucenjivali podizvodjace da umesto novca uzimaju stanove…

 

[Duskwood]

Srbijanski Sochi.

 

[Берекин]

SRCE: Pruga na kojoj su se prevrnule cisterne sa sumpornom kiselinom rekonstruisana pre tri godine​

Beta11.02.2025. 23:46

Beogradski odbor stranke Srbija centar (SRCE) saopštio je večaras da je pruga kod Vrčina, na kojoj su se prevrnule cisterne sa sumpornom kiselinom, rekonstruisana pre tri godine i dodao da je taj incident posledica korupcije koju sprovodi aktuelna vlast.

„Svima je posle svega jasno da ne postoji projekat koji je vlast SNS uradila kvalitetno. Korupcija, koja je odnela 15 ljudskih života u Novom Sadu, ovoga puta je ‘blaže’ kaznila nedužno srpsko društvo, pa će posledice osetiti samo životna okolina“, stoji u saopštenju koje prenosi Beta.

Poverenik gradskog odbora te stranke Boško Šindić tvrdi da je pruga Beograd centar-Rakovica-Jajinci-Mala Krsna-Velika Plana rekonstruisana i puštena u saobraćaj 22. juna 2022. godine i da je vrednost radova bila 39,2 miliona evra.

Po njegovim rečima, neophodno je preispitati sve projekte rekonstrukcije ili izgradnje saobraćajnica i ostalih infrastrukturnih objekata koji su urađeni u poslednjih 12 godina „zbog osnovane sumnje da kvalitet izvedenih radova ne garantuje bezbednost“.

Potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je večeras u Vrčinu da je došlo do prevrtanja vagona sa sumpornom kiselinom te dodao da nivo štetnih materija trenutno nije veći od dozvoljenog i da nema opasnosti za građane.

 

[capitosinora]

Prava istina - O srpskom dugu i gde se nalazimo na listi dužnika​

U RAZGOVORIMA o ekonomskoj situaciji često se čije komentar: „Jeste urađeno dosta toga, ali Srbija se zadužuje“.​

Ovo je postala uobičajena fraza, koja se ponavlja, a da oni koji je izgovaraju, kao nekakav argument neodgovornog trošenja novca, nisu ni svesni količine netačnog u tako malo reči. Pogotovo ako se ima u vidu situacija na terenu, kao što su novi auto-putevi, škole, savremene bolnice, rekonstrukcija železnice, brzi voz, i uporedi sa drugim zemljama Evrope, a posebno sa članicama Evropske unije, jasno je da je u Srbiji najveći infrastruktirni učinak, a najmanja zaduženost.

Sve ovo, ma koliko bilo mrsko mnogima da priznaju, ukazuje da se Srbija ulažući u infrastrukturu odgovorno zaduživala, za razliku od EU zemalja, posebno Hrvatske, koje su izgubile kontrolu nad važnim resursima.
Hajde da ovo razmotrimo korak po korak – šta je Srbija postigla, kako stoji u odnosu na druge, i zašto je važno da zaduživanje bude shvatljivo kao investicija u budućnost.

Javni dug Srbije u odnosu na članice Evropske unije

Prvo treba naglasiti da Srbija još uvek nije članica Evropske unije i za razliku od zemalja članica koje imaju jeftinije kredite, mi još uvek nemamo tu pogodnost.
Prema dostupnim podacima, javni dug Srbije iznosi 38,87 milijardi evra. Ova brojka je daleko ispod proseka dugovanja zemalja Evropske unije, koji iznosi 85% BDP-a, a mnogo bolji u poređenju sa nekim susednim zemljama:

- Hrvatska: Javni dug iznosi 49,16 milijardi
- Slovenija: Javni dug dostiže oko 45,47 milijardi
- Mađarska: Oko 150,47 milijardi
- Austrija 394,78 milijardi
Pogledajte prilog 1683707
Dakle, Srbija je ne samo među najmanje zaduženim zemljama u regionu, već i na evropskom nivou pokazuje znatnu stabilnost. Ovo nam govori da je Srbija daleko od „prekomernog duga“ koji može ugroziti ekonomiju. Naprotiv, državni dug se drži pod kontrolom i usmerava ka konkretnim projektima koji donose dobrobit svim građanima. Posebno onim koji se hvale kako za samo pola sata stignu iz Novog Sada u Beograd na protest.
Pogledajte prilog 1683708

Šta je sve urađeno u Srbiji?

U poslednjih 12 godina, Srbija je napravila ogroman iskorak u modernizaciji infrastrukture. Izgrađeno je preko 1.040 kilometara, dok je još 195 kilometara u izgradnji, od ukupne dužine od 1.602 kilometra, nekoliko mostova, veliki broj škola i bolnica, a započeta je i rekonstrukcija železničke mreže, što je u velikoj meri ubrzalo transport i ekonomsku povezanost. I to nije sve. Ipak sasvim je dovoljno da se čovek osvrne i vidi, ili jednostavno da krene sa jednog kraja zemlje na drugi.

Auto-put „Miloš Veliki“, Moravski koridor, Rekonstrukcija železnice, izgradnja najmodernijeg kliničkog centra u Evropi, rekonstrukcija i izgradnja bolnica i bolničkih centara širom Srbije, škole, vrtići. I to su samo neki fizički vidljivi prijekti koji olakšavaju svakodnevnicu svim građanima Srbije. Međutim, uprkos ovim očiglednim uspesima, često kao protivargument čujemo dobro poznatu rečenicu: „Ali Srbija se zadužuje“.

Ovaj „argument“ je postao gotovo instiktivna reakcija onih koji, najčešće, ne samo što ne ulaze dublje u razumevanje ekonomskih kretanja i investicija, nego ih uopšte ne razumeju. Ako se vratimo decenijama unazad, lako ćemo videti da Srbi nikada nisu živeli bolje nego sada.

Prosečne plate su danas sasvim solidne, mogućnost zarade je daleko veća nego što je ikada bila, a privreda – i državna i privatna – radi punom parom. Industrija se oporavlja, mali i srednji biznisi napreduju, a kupovna moć građana je daleko iznad proseka. Uprkos negodovanju političkih protivnika trenutne vlasti koji pokušavaju da stvore drugačiju sliku, statistike kažu da građani više troše na stanovanje, odeću, tehnologiju, ali i na putovanja, što je najbolji pokazatelj finansijske stabilnosti i poboljšanja životnog standarda.

Kako se Srbija razlikuje od Hrvatske i Slovenije?

Srbija je, za razliku od Hrvatske i Slovenije, svoje infrastrukturne projekte finansirala direktnim zaduživanjem, ali uz zadržavanje kontrole nad prihodima. I opet javni dug Srbije je dosta manji nego što je slučaj sa ove dve komšijske zemlje.

Uprkos tome što Hrvatsku ističu kao primer uspešne turističke zemlje, koja to ni u jednoj dimenziji ne bi bila da nema izlazak na more, treba pogledati njenu infrastrukturu, koja nije ni malo vedra kao sunce na primorju. Jedan od najvećih projekata u Hrvatskoj – auto-put Zagreb–Split, nije u potpunosti finansiran iz državnog budžeta, niti isključivo iz evropskih kredita. Deo sredstava obezbeđen je kroz koncesioni ugovor sa privatnom kompanijom Autocesta Zagreb-Macelj, koja je delimično finansirala izgradnju, ali je zauzvrat dobila pravo dela naplate putarine narednih 25 godina. To znači da značajan deo prihoda od auto-puta ne ide direktno u državni budžet, već privatnom koncesionaru.

Pored toga, ukupna mreža auto-puteva u Hrvatskoj iznosi 1.313 kilometara, a koja se radi proteklih 20 godina, što je tek nešto više od Srbije, koja je u poslednjoj deceniji značajno povećala svoju mrežu auto-puteva. Uprkos tome što je Hrvatska i članica EU i ima za razliku od Srbije povoljnije kredite, ukupni javni dug Hrvatske je za 18% veći od Srbije, odnosno 1,6 milijardi evra. Razlika je i u tome što Srbija zadržava kontrolu nad prihodima od putarina, što je dugoročno održivo, da ne govorimo o broju stanovnika i veličini teritorije.

Sa druge strane imamo i Sloveniju, koja je takođe manja i po teritoriji i broju stanovnika, a ima javni dug od 70% BDP-a. Iako je ekonomski razvijena, zaduženost je relativno visoka, posebno u odnosu na Srbiju, koja ima potrebu za značajno većim infrastrukturnim ulaganjima zbog veličine i regionalne povezanosti.

Kada ovako poređamo činjenice fraza „Ali Srbija se zadužuje“ predstavlja lažni argument koji nema osnova u realnosti. Zaduživanje samo po sebi nije problem – problem je ako se zaduženi novac troši neodgovorno, ili ako ne postoji plan vraćanja. Srbija, naprotiv, svoj dug koristi za projekte koji će se višestruko isplatiti – ne samo kroz direktnu ekonomsku dobit, već i kroz bolji kvalitet života za sve građane.

https://www.novosti.rs › ekonomija › vesti › ...

DA LI SE SRBIJA ZADUŽUJE DOK GRADI VIŠE NEGO IKADA PRE?​

(Vaseljenska)
****************************************************
Potaknut raznim tvrdnjama da je Srbija prezadužena, da joj tek slijedi kolaps https://forum.krstarica.com/threads/evo-sta-ce-biti-ako-vucic-ostane-na-vlasti.1022046/post-50485882 ..da Srbija sa ovom vlašću tone u neizvjesnu budućnost.
Nije teško provjeriti koliko je ko dužan i gdje se Srbija nalazi na toj tabeli.
Bilo bi naravno idealno da se ne zadužujemo, ali koja država to može kada se gradi i obnavlja.
Šta je istina od svega ovoga?
Da se "peru pokradene milijarde za sve što se gradi"?
Ili ovo što je pisano https://srbin.info/ekonomija/branko...ektnim-investicijama-lazi-i-prevare/?lang=lat koga danas realnost demantuje.
Najbitnije svakako je da je država kreditno sposobna da vraća dugove kao i da se finansijska sredstva troše adekvatno.

Sve to sto se gradi ce ostati drugima.

 

[Duskwood]

United Grupa postigla dogovor o prodaji SBB kompanije e& (Etisalat) PPF Telecom grupi, kao i Net TV Plus biznisa i prava na prenos sportskih događaja za Zapadni Balkan Telekomu Srbija

 

[Mačkoni]

А тек ће да се зида само да видимо да ли ће ови протести да их поремете.
Чујем од инвеститора шта се спрема за зидање и које се локације траже да би се зидало па то је неописиво.
Само да знаш колико захтева стиже фирмама, као ова у којој радим, да дамо понуде и да радимо. Ја не могу да ти опишем. Власник фирме и ја свако јутро најмање 30 минута само отварамо и брзински прегледамо захтеве за понуде и позиве да одмах кренемо да радимо.
Колико смо само пута коментарисали да нешто овде не штима са оволиком потражњом.

To je bolesno, priznaćeš? Sve manje ljudi u Srbiji a sve više novih stanova...

 

[Mačkoni]

Hahahahaha, država pere pare....veoma stručno mišljenje....

Kriminalci bliski državi peru pare preko izgradnje i prodaje, golube

 

[Mačkoni]

znači, sve sam u pravu, jer napadi na ličnost koristite kada vam nedostaje tekst, ne mogu čak da kažem ni argument, jer toga niste imali ni na početku diskusije...boranija iz kafane

Svi botovi su na isti kalup, rampa mi je pala na pamet zbog mog komšije koji je portir i zagriženi sns-ovac. Posao dobio preko stranke i sa posla botuje za žva.lavog. Mislim da ni za tebe nisam puno omašio. Ne nedostaje nam ništa, danima može da se piše u sns kriminalu i nećemo sve napisati. Ali ti koji to braniš, ti si taj bez argumentacije...ne možeš da odbraniš kriminal nikako.

 

[Kataphraktoi]

Praviš se naivan. a?
Te iz devedesetih su imale ozbiljan razlog.. i ne mislim na njih. One koje su topile tenkove.. to vrijeme.
Sreća pa kad (i ako) dodjete na vlast imaćete šta topiti 10 godina..

U Srbiji nikada nisu postojali uslovi za topljenjem tenkova, što samo po sebi ukazuje da nije istopljen nijedan tenk. Međutim, general Božidar Đelić jeste brojne T-55 otpisao i zaveo kao strateške rezerve.
Te tenkove je SNS negde oko 2015, 2016. godine, prodao raznim afričkim državama. Za javnost su ih naravno istopili žutaći. Što je inače standardni izgovor za svaki režimski lopovluk i korupciju.

 

[Mystic+]

Тачно тако.
Веома често преговарам са инвеститорима (или њиховим људима) и потписујемо уговоре, рачуне.......познајем их доста а неколико њих баш добро и питам их ко купује толике станове?
Врло често је одговор - не знам. Он направи зграду, да станове на продају и дође нека агенција и узме она да продаје. Све преко уговорене цене она задржава а инвеститору исплати договорену цифру. Кажу ми они да су станови најчешће празни. То сам се уверио много пута.
Треба да почнем да радим ХВАК на једној згради где је најјефтинији квадрат (у сутерену буквално и гледа на двориште не на улицу) 5000 евра. Каже ми инвеститор да су сви станови продати 4 месеца пре почетка првих радова.

Прање пара од криминала, дроге, корупције и политикантства.

Кажу ми неки финансијски форензичари да је однос у прању 1:3, чак и до 1:3,5
Дакле, ако је нека некретнина опрана прљавим новцем 3000е/м2, реално би требала бити 1000е/м2

--
Секс, дрога и рокенрол естрада

 

[LedeniBGD]

To je bolesno, priznaćeš? Sve manje ljudi u Srbiji a sve više novih stanova...

Врло необично.
Једно време је имало логике, што наши одавде, па наши из иностранства па онда програмери, па онда странци али се то у доброј мери испуцало.
Ко сада купује у овој мери није ми јасно.
Знам да ће се радити ускоро на Чукарици огромно насеље али баш велико (то покушавамо да уђемо али је резервисано за једну режимску фирму).
Блок 18 јако велико насеље, требало је да се одобри градња скоро али мислим да је стало због дешавања око протеста.
Блок 18а и Блок 69 такође су у плану да се зидају.
Макишко поље око 10 000 станова. Цела Ада Хуја чека разрешење имовинско правних односа и требало би да почне градња на око 300 хектара што је много много велико. Потез између Рузвелтове улице и булевара Деспота Стефана чека на решење имовинско правних односа и ту ће бити једно од највећих насеља у Београду.
Некадашња фабрика Сутјеска у Булевару Деспота Стефана је почела да се руши али се стало и ту ће нићи велико насеље.
Чекају се две супер екслузивне локације: прва је потез од дорћолске топлане па све до Панчевачког моста а друга је лева (новобеоградска) обала Саве, тачно преко пута Београда на Води.

 

[LedeniBGD]

Прање пара од криминала, дроге, корупције и политикантства.

Кажу ми неки финансијски форензичари да је однос у прању 1:3, чак и до 1:3,5
Дакле, ако је нека некретнина опрана прљавим новцем 3000е/м2, реално би требала бити 1000е/м2

--
Секс, дрога и рокенрол естрада

Неколико инвеститора ми је рекло да квадрат у центру града са уградњом најбољег материјала (паркет, плочице, столарија, санитарије, клима) не може да кошта више од 1500 евра/м2. Све остало је њихова зарада. Они га продају 4000 - 7000 евра/м2.
Тј инвеститору иде 1000-1500 евра/м2 а остатак, како он рече "зна се коме"

 

[Mystic+]

Неколико инвеститора ми је рекло да квадрат у центру града са уградњом најбољег материјала (паркет, плочице, столарија, санитарије, клима) не може да кошта више од 1500 евра/м2. Све остало је њихова зарада. Они га продају 4000 - 7000 евра/м2.
Тј инвеститору иде 1000-1500 евра/м2 а остатак, како он рече "зна се коме"

...а кад му стане продаја, онда сам чуо да начелници пореске дају листинг непоменику, па их овај "лепо" замоли да купе стан или неколико у БГ на води...не морају, али се увек покају и на крају купе нешто

 

[LedeniBGD]

...а кад му стане продаја, онда сам чуо да начелници пореске дају листинг непоменику, па их овај "лепо" замоли да купе стан или неколико у БГ на води...не морају, али се увек покају и на крају купе нешто

То је готов редовна пракса.
Подсетио си ме на још једну локацију - сајам. Ту треба да буде такође ексклузивна локација.

 

[Mystic+]

То је готов редовна пракса.
Подсетио си ме на још једну локацију - сајам. Ту треба да буде такође ексклузивна локација.

Знам, оставиће једну халу за музеј.

--
Већ неколико година говорим да нам следује колапс тржишта некретнина и грађевинарства.

Биће станова будзашто, али биће и слома државе, а банке неће моћи наплатити хип.кредите баш од тих великих инвеститора који од 300-500 станова у изградњи - предбележених, бар за 100-200 станова узму кредит од банке и уписују га на ваздух(пројекат) - предбележба ! .

 

[LedeniBGD]

Hahahahaha, država pere pare....veoma stručno mišljenje....

Дојче веле је објавио разговор са једним њиховим стручњаком за прање пара да је 2018 године у Немачкој опрано око 30 000 000 000 док је његово мишљење да је 2024 то било око 100 милијарди евра.
Мислиш да су наши политичари, било ком крилу припадали (званично, незванично су скор сви у једној странци), оличење части, морала, поштења па не раде такве ствари?

 

[Casual Observer]

Ove godine bi trebalo da GDP Srbije bude 90 milijardi evra. Pola od toga je dug ,znaci oko 45milijardi evra. EXPO ce da kosta 18 milijardi evra. Tesko ce stadion u Surcinu,nesto da zaradi ali hoce plac na sajmu koji se seli u Surcin. Mislim da ce EXPO da bude promasaj.Jedino da uzmu stadione Zvezdi i Partizanu i poteraju ih na novi nacionalni.

Ti čas teraš Vučkov narativ, čas Šolakov, kako vetar duva.

 

[Casual Observer]

United Grupa postigla dogovor o prodaji SBB kompanije e& (Etisalat) PPF Telecom grupi, kao i Net TV Plus biznisa i prava na prenos sportskih događaja za Zapadni Balkan Telekomu Srbija

Ništa bitno: Šolakovizije N1 i Nova S ostaju Šolaku.

 

[Zlatko 01]

Крушевац, гради се на све стране, а број становника се смањује,,,знам доста ликова, који имају више некретнина, које немају никакву ренту...одавно је прошао талас гастарбајтера, избеглица иѕ Босне и хрватске, Срба са Космета, са села нема више прилива нових људи...има доста Руса и Украјинаца, питање до када...све мирише на крах некретнина

 

[zemunski kej]

Крушевац, гради се на све стране, а број становника се смањује,,,знам доста ликова, који имају више некретнина, које немају никакву ренту...одавно је прошао талас гастарбајтера, избеглица иѕ Босне и хрватске, Срба са Космета, са села нема више прилива нових људи...има доста Руса и Украјинаца, питање до када...све мирише на крах некретнина

Ni meni nije jasno? Medjutim investitori su iz SNSa ili blisko povezani.Da li oni nesto znaju sto mi ne znamo? Ovo za Surcin,pored naselja uz EXPO,gradi se jos par stotina stanova . Ko ce to da kupi? Da li nam dolaze neki novi stanovnici?

 

[Propki]

Prava istina - O srpskom dugu i gde se nalazimo na listi dužnika​

U RAZGOVORIMA o ekonomskoj situaciji često se čije komentar: „Jeste urađeno dosta toga, ali Srbija se zadužuje“.​

Ovo je postala uobičajena fraza, koja se ponavlja, a da oni koji je izgovaraju, kao nekakav argument neodgovornog trošenja novca, nisu ni svesni količine netačnog u tako malo reči. Pogotovo ako se ima u vidu situacija na terenu, kao što su novi auto-putevi, škole, savremene bolnice, rekonstrukcija železnice, brzi voz, i uporedi sa drugim zemljama Evrope, a posebno sa članicama Evropske unije, jasno je da je u Srbiji najveći infrastruktirni učinak, a najmanja zaduženost.

Sve ovo, ma koliko bilo mrsko mnogima da priznaju, ukazuje da se Srbija ulažući u infrastrukturu odgovorno zaduživala, za razliku od EU zemalja, posebno Hrvatske, koje su izgubile kontrolu nad važnim resursima.
Hajde da ovo razmotrimo korak po korak – šta je Srbija postigla, kako stoji u odnosu na druge, i zašto je važno da zaduživanje bude shvatljivo kao investicija u budućnost.

Javni dug Srbije u odnosu na članice Evropske unije

Prvo treba naglasiti da Srbija još uvek nije članica Evropske unije i za razliku od zemalja članica koje imaju jeftinije kredite, mi još uvek nemamo tu pogodnost.
Prema dostupnim podacima, javni dug Srbije iznosi 38,87 milijardi evra. Ova brojka je daleko ispod proseka dugovanja zemalja Evropske unije, koji iznosi 85% BDP-a, a mnogo bolji u poređenju sa nekim susednim zemljama:

- Hrvatska: Javni dug iznosi 49,16 milijardi
- Slovenija: Javni dug dostiže oko 45,47 milijardi
- Mađarska: Oko 150,47 milijardi
- Austrija 394,78 milijardi
Pogledajte prilog 1683707
Dakle, Srbija je ne samo među najmanje zaduženim zemljama u regionu, već i na evropskom nivou pokazuje znatnu stabilnost. Ovo nam govori da je Srbija daleko od „prekomernog duga“ koji može ugroziti ekonomiju. Naprotiv, državni dug se drži pod kontrolom i usmerava ka konkretnim projektima koji donose dobrobit svim građanima. Posebno onim koji se hvale kako za samo pola sata stignu iz Novog Sada u Beograd na protest.
Pogledajte prilog 1683708

Šta je sve urađeno u Srbiji?

U poslednjih 12 godina, Srbija je napravila ogroman iskorak u modernizaciji infrastrukture. Izgrađeno je preko 1.040 kilometara, dok je još 195 kilometara u izgradnji, od ukupne dužine od 1.602 kilometra, nekoliko mostova, veliki broj škola i bolnica, a započeta je i rekonstrukcija železničke mreže, što je u velikoj meri ubrzalo transport i ekonomsku povezanost. I to nije sve. Ipak sasvim je dovoljno da se čovek osvrne i vidi, ili jednostavno da krene sa jednog kraja zemlje na drugi.

Auto-put „Miloš Veliki“, Moravski koridor, Rekonstrukcija železnice, izgradnja najmodernijeg kliničkog centra u Evropi, rekonstrukcija i izgradnja bolnica i bolničkih centara širom Srbije, škole, vrtići. I to su samo neki fizički vidljivi prijekti koji olakšavaju svakodnevnicu svim građanima Srbije. Međutim, uprkos ovim očiglednim uspesima, često kao protivargument čujemo dobro poznatu rečenicu: „Ali Srbija se zadužuje“.

Ovaj „argument“ je postao gotovo instiktivna reakcija onih koji, najčešće, ne samo što ne ulaze dublje u razumevanje ekonomskih kretanja i investicija, nego ih uopšte ne razumeju. Ako se vratimo decenijama unazad, lako ćemo videti da Srbi nikada nisu živeli bolje nego sada.

Prosečne plate su danas sasvim solidne, mogućnost zarade je daleko veća nego što je ikada bila, a privreda – i državna i privatna – radi punom parom. Industrija se oporavlja, mali i srednji biznisi napreduju, a kupovna moć građana je daleko iznad proseka. Uprkos negodovanju političkih protivnika trenutne vlasti koji pokušavaju da stvore drugačiju sliku, statistike kažu da građani više troše na stanovanje, odeću, tehnologiju, ali i na putovanja, što je najbolji pokazatelj finansijske stabilnosti i poboljšanja životnog standarda.

Kako se Srbija razlikuje od Hrvatske i Slovenije?

Srbija je, za razliku od Hrvatske i Slovenije, svoje infrastrukturne projekte finansirala direktnim zaduživanjem, ali uz zadržavanje kontrole nad prihodima. I opet javni dug Srbije je dosta manji nego što je slučaj sa ove dve komšijske zemlje.

Uprkos tome što Hrvatsku ističu kao primer uspešne turističke zemlje, koja to ni u jednoj dimenziji ne bi bila da nema izlazak na more, treba pogledati njenu infrastrukturu, koja nije ni malo vedra kao sunce na primorju. Jedan od najvećih projekata u Hrvatskoj – auto-put Zagreb–Split, nije u potpunosti finansiran iz državnog budžeta, niti isključivo iz evropskih kredita. Deo sredstava obezbeđen je kroz koncesioni ugovor sa privatnom kompanijom Autocesta Zagreb-Macelj, koja je delimično finansirala izgradnju, ali je zauzvrat dobila pravo dela naplate putarine narednih 25 godina. To znači da značajan deo prihoda od auto-puta ne ide direktno u državni budžet, već privatnom koncesionaru.

Pored toga, ukupna mreža auto-puteva u Hrvatskoj iznosi 1.313 kilometara, a koja se radi proteklih 20 godina, što je tek nešto više od Srbije, koja je u poslednjoj deceniji značajno povećala svoju mrežu auto-puteva. Uprkos tome što je Hrvatska i članica EU i ima za razliku od Srbije povoljnije kredite, ukupni javni dug Hrvatske je za 18% veći od Srbije, odnosno 1,6 milijardi evra. Razlika je i u tome što Srbija zadržava kontrolu nad prihodima od putarina, što je dugoročno održivo, da ne govorimo o broju stanovnika i veličini teritorije.

Sa druge strane imamo i Sloveniju, koja je takođe manja i po teritoriji i broju stanovnika, a ima javni dug od 70% BDP-a. Iako je ekonomski razvijena, zaduženost je relativno visoka, posebno u odnosu na Srbiju, koja ima potrebu za značajno većim infrastrukturnim ulaganjima zbog veličine i regionalne povezanosti.

Kada ovako poređamo činjenice fraza „Ali Srbija se zadužuje“ predstavlja lažni argument koji nema osnova u realnosti. Zaduživanje samo po sebi nije problem – problem je ako se zaduženi novac troši neodgovorno, ili ako ne postoji plan vraćanja. Srbija, naprotiv, svoj dug koristi za projekte koji će se višestruko isplatiti – ne samo kroz direktnu ekonomsku dobit, već i kroz bolji kvalitet života za sve građane.

https://www.novosti.rs › ekonomija › vesti › ...

DA LI SE SRBIJA ZADUŽUJE DOK GRADI VIŠE NEGO IKADA PRE?​

(Vaseljenska)
****************************************************
Potaknut raznim tvrdnjama da je Srbija prezadužena, da joj tek slijedi kolaps https://forum.krstarica.com/threads/evo-sta-ce-biti-ako-vucic-ostane-na-vlasti.1022046/post-50485882 ..da Srbija sa ovom vlašću tone u neizvjesnu budućnost.
Nije teško provjeriti koliko je ko dužan i gdje se Srbija nalazi na toj tabeli.
Bilo bi naravno idealno da se ne zadužujemo, ali koja država to može kada se gradi i obnavlja.
Šta je istina od svega ovoga?
Da se "peru pokradene milijarde za sve što se gradi"?
Ili ovo što je pisano https://srbin.info/ekonomija/branko...ektnim-investicijama-lazi-i-prevare/?lang=lat koga danas realnost demantuje.
Najbitnije svakako je da je država kreditno sposobna da vraća dugove kao i da se finansijska sredstva troše adekvatno.

Ајде само да се дотакнемо најсмешнијих ствари, будући да сам само прелетео текст.
Рецимо 1км аутопута реално кошта 10 динара. Држава нема новца, па се задужила код државе А, и према правилу тај посао мора да да фирми из државе А. Могуће је још да се договоре да подизвођач буде фирма неке локалне чистачице, али то се све лепо ковертама договори и фирма из државе А опет узне масне новце. И тако, уместо да километар платиш 11 динара некој локалној фирми, ти платиш 100 динара фирми из државе А. Та фирма узме локалну фирму другара, рецимо Брнабичке, као подизвођача за 100 метара, и плати им 10 динара. Локална фирма наравно крене да хвата кривине. Тако уместо 5цм асфалта они ставе 2,5. И шта је резултат свега овога?
Кредит си узео, пара ниси видео. Скоро све си врстио држави А. Можда си и другару дао да се малко угради. 1 километар си платио као 10, а на оних 100 метара које је радио подизвођач рупе почињу да се појављују већ после 3 месеца. Треба то поправити.
Друга ствар, пусти ти колико смо задужени, 100 евра овде и 100 евра у Аустрији нису исто. А нема много смисла ни гледати по БДПу, јер га тренутно повећавају пројекти типа националног стадиона у Сурчину(могли су у Панчеву), који ће да зврји празан 95% дана у години, а ни осталих 5% неће радити са 90% капацитета. Дакле то што ти је данас раст БДП 10% не значи да ће пројекти по завршетку да обезбеђују раст од 10 или 15%. Напротив, ићи ће у минус јер вероватно неће покрити ни трошкове одржавања.

Дакле, статистика наша дика, што пожелиш, она слика. Мани се бројки, гледај реално стање на терену. Да ли баш мораш да плаћаш 10 пута више? Пре неки дан видох снимак из Новосибирска, где чоколада Најлепше жеље од 100 грама кошта око 130 динара. Дакле у Србији, земљи где се она производи, кошта више него 5500 километара даље од места производње. Ево, примени целу ову причу на себи. Одеш у продавницу, видиш чоколаду најлепше жеље да кошта 10 пута више него што неко може да је купи 5500 километара даље од тебе. "Битно је да има чоколаде у продавници", јел да?