Da li se slažete??

procitala i slazemo se, mada treba imati u vidu da je ovo americka tacka gledista koja eventualno moze da se primeni i na neke delove evrope, ali da u tom kontekstu to je prilicno tacno. generacija y u mozambiku ili pakistanu cisto sumnjam da bi se uklopila u ovaj profil :)
 
Daju se saveti maloj depresivnoj Lusi - ostani ambiciozna.

Prvo, kako se nekom ko je nesrecan moze reci da ostane divlje ambiciozan, a drugo zar je nije ta divlja ambicija izbacila iz ravnoteze? Ja bih rekao da jeste jer su je roditelji gurali u tom pravcu a ona se prilagodjavala njima.
 
http://www.huffingtonpost.com/wait-but-why/generation-y-unhappy_b_3930620.html
Jeste malo podugačko, koga ne mrzi da čita. I jeste diskriminišujuća tema i ne, neću prevoditi.

Slazem se za vecinu stvari iz teksta.Posebno mi se svidja formula: Reality - Expectations = Happiness :)
Mada se slazem i sa Eriu da je ovo u glavnom problem Americke omladine.Kod nas,a verujem i u vecem delu Evrope,imas i problem premale ambicioznosti i potcenjivanje sopstvenih mogucnosti i talenta.
Tacno je i ovo za drustvene mreze i sa "stop thinking that you are special" delom.
 
Zaboravljamo gde zivimo ljudi, ovo je Srbija gde dobar deo ljudi nema posao, a ostali rintaju za minimalac ili rade dva posla. Ovde retko ko moze imati posao koji voli i koji ga ispunjava, ne kazem da se ne desava, ali jako, jako retko.
A sad, sto smo rasli pod uticajem TV-a, ili koga vec da je sve moguce pa smo postali "ambiciozni" to je druga stvar.

Mislis zavrsis faks, nadjes posao, zena, deca, ide staz, ma super, ali realno ne ide tako.
A da se deprimiras od pocetka kako je sistem truo i dignes ruke, i trudis da se skrpis i rintas za minimalac, pustis snove niz WC solju, pa opet mozda nije resenje.
 
Zaboravljamo gde zivimo ljudi, ovo je Srbija gde dobar deo ljudi nema posao, a ostali rintaju za minimalac ili rade dva posla. Ovde retko ko moze imati posao koji voli i koji ga ispunjava, ne kazem da se ne desava, ali jako, jako retko.
A sad, sto smo rasli pod uticajem TV-a, ili koga vec da je sve moguce pa smo postali "ambiciozni" to je druga stvar.

Mislis zavrsis faks, nadjes posao, zena, deca, ide staz, ma super, ali realno ne ide tako.
A da se deprimiras od pocetka kako je sistem truo i dignes ruke, i trudis da se skrpis i rintas za minimalac, pustis snove niz WC solju, pa opet mozda nije resenje.

Kakve veze imaju poslovi u Srbiji sa karijerom americke ciganke Lusi?
 

Back
Top