znas da tebe volim ja
Početnik
- Poruka
- 13
imam oooogroooman problem-sve manje se slazem sa mamom.a sto je najcrnje,jedina mi je ona ostala...zasto,bre,mora da bude tako?u depresiji sam zbog toga...
Donji video pokazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
imam oooogroooman problem-sve manje se slazem sa mamom.a sto je najcrnje,jedina mi je ona ostala...zasto,bre,mora da bude tako?u depresiji sam zbog toga...
ja se sa mojom mamom nisam slagala samo u pubertetu...zavisi koji su razlozi vaseg
neslaganja..
ozbiljan razlog,sad kad mi najvise trba,ona se povlaci.zenu sve mrzi.postajem njen rob,zapostavljam svoj zivot totalno,a sve pod "opravdanjem":znas,ja ne mogu,ajde ti,tebe nista ne boli...a mene sve boli i sve mi fali!i onda se posvadjamo,pa mi onda bude zao,pa opet padnem na suze...i obavim i ono sto ona moze,a nece.onda mrzim sebe zbog toga,i tako sve u krug...od pre 6 meseci pijem maprotilin,anti-depresiv,i kazem joj:mama,nije mi dobro,pomozi mi,budi iznad situacije,barem ti...a ona odmah place,kao zao joj,da bi posle 5 minuta bilo sve po starom!neka mi Bog oprosti,svasta mi je palo na pamet...
ne znam koliko imaš godina i da li postoje uslovi da se odvojiš i živiš samostalno...ali u svakom slučaju, ma koliko surovo zvučalo, MORAŠ sebe da staviš ispred nje i na najgrublji mogući način presečeš to dok još nije kasno...
imam oooogroooman problem-sve manje se slazem sa mamom.a sto je najcrnje,jedina mi je ona ostala...zasto,bre,mora da bude tako?u depresiji sam zbog toga...
slazem se sa njom, samo sto se taj odnos ne moze nazvati majka/cerka, vise susjed/susjed
ponekad terorisanje
pa sad.... nas odnos se popravio tj uspjela sam da je prihvatim kao osobu tek kada sam se pomirila sa tim
da mi ona ne moze biti vise od bioloske majke
imam oooogroooman problem-sve manje se slazem sa mamom.a sto je najcrnje,jedina mi je ona ostala...zasto,bre,mora da bude tako?u depresiji sam zbog toga...
ja i jesam samostalna,vec punih 10 godina,u tome i jeste caka.ona ,kako stari,sve vise od mene otima zivot,ponekad se toliko iznerviram da ne znam sta radim i govorim.znate kad je neko sebican?mislim da je to dijagnoza.porazavajuce za mene,skroz.gledam oko mene,majke za svoju decu ginu!a moja sedi i komanduje mi...i onda meni mrak na oci...i tako u krug.jedino da je ne obilazim,a to mi je zaista tesko.
pa, mi smo u stanju miroljubive koegzistencije....ne živimo zajedno, pa zbog toga ne dolazim u konflikt s njom.
a kada nekada kod nas provede skoro ceo dan, žao mi je reći (i neka mi Bog oprosti) - jedva čekam da ode.
zašto je tako? ne znam...jednostavo me ne kapira i obratno.