Da li se slažete sa majkom?

Pa nemas se sta nervirati..bar sam pokusao zilion puta pricati i sve se uvek isto zavrsava..obicno svadje i price u prazno..zadrti su matorci i cak ih bolest na zalost ne opameti..gledaj da jedno drugom bar ne odmazete ako nema pomoci od price
 
  • Tužan
Reactions: DUH
I ja imam sličan problem. Sve je super do 3-4 dana zajednički provedenog vremena.
Onda samo laganica nagovestim da nam treba malo samoće i ona to razume.
A sto podpitanja i zamerki u toku dana ima....Čudo jedno. A kad ja njenjoj kući dođem i počnem da kao zanovetam,ooooo,to je rat svetova.
A volim je do neba,ma obožavam je i tako šašavu i luckastu i dosadnu i napornu i ......
 
ja se sa mojom mamom nisam slagala samo u pubertetu...zavisi koji su razlozi vaseg
neslaganja..:dontunderstand:

ozbiljan razlog,sad kad mi najvise trba,ona se povlaci.zenu sve mrzi.postajem njen rob,zapostavljam svoj zivot totalno,a sve pod "opravdanjem":znas,ja ne mogu,ajde ti,tebe nista ne boli...a mene sve boli i sve mi fali!i onda se posvadjamo,pa mi onda bude zao,pa opet padnem na suze...i obavim i ono sto ona moze,a nece.onda mrzim sebe zbog toga,i tako sve u krug...od pre 6 meseci pijem maprotilin,anti-depresiv,i kazem joj:mama,nije mi dobro,pomozi mi,budi iznad situacije,barem ti...a ona odmah place,kao zao joj,da bi posle 5 minuta bilo sve po starom!neka mi Bog oprosti,svasta mi je palo na pamet...
 
ozbiljan razlog,sad kad mi najvise trba,ona se povlaci.zenu sve mrzi.postajem njen rob,zapostavljam svoj zivot totalno,a sve pod "opravdanjem":znas,ja ne mogu,ajde ti,tebe nista ne boli...a mene sve boli i sve mi fali!i onda se posvadjamo,pa mi onda bude zao,pa opet padnem na suze...i obavim i ono sto ona moze,a nece.onda mrzim sebe zbog toga,i tako sve u krug...od pre 6 meseci pijem maprotilin,anti-depresiv,i kazem joj:mama,nije mi dobro,pomozi mi,budi iznad situacije,barem ti...a ona odmah place,kao zao joj,da bi posle 5 minuta bilo sve po starom!neka mi Bog oprosti,svasta mi je palo na pamet...

ne znam koliko imaš godina i da li postoje uslovi da se odvojiš i živiš samostalno...ali u svakom slučaju, ma koliko surovo zvučalo, MORAŠ sebe da staviš ispred nje i na najgrublji mogući način presečeš to dok još nije kasno...
 
ja i jesam samostalna,vec punih 10 godina,u tome i jeste caka.ona ,kako stari,sve vise od mene otima zivot,ponekad se toliko iznerviram da ne znam sta radim i govorim.znate kad je neko sebican?mislim da je to dijagnoza.porazavajuce za mene,skroz.gledam oko mene,majke za svoju decu ginu!a moja sedi i komanduje mi...i onda meni mrak na oci...i tako u krug.jedino da je ne obilazim,a to mi je zaista tesko.
 
ne znam koliko imaš godina i da li postoje uslovi da se odvojiš i živiš samostalno...ali u svakom slučaju, ma koliko surovo zvučalo, MORAŠ sebe da staviš ispred nje i na najgrublji mogući način presečeš to dok još nije kasno...

potpuno si u pravu.treba preseci ma koliko je tesko.vidim da ,nastavim li ovako,mene biti nece.pa mene vec sada pola ima.kako je to tuzno,do te mere da ja pocinjem svoj zivot da prezirem...strasno.
 
imam oooogroooman problem-sve manje se slazem sa mamom.a sto je najcrnje,jedina mi je ona ostala...zasto,bre,mora da bude tako?u depresiji sam zbog toga...

Ako ti je za utehu i kod mene je isti problem.Imam jedino brata pored nje ali on je stariji od mene 13 godina i nemamo bas odnos brat/sestra.
Jedino sto sam izgleda u prednosti sto ja imam muza i tri cerke pa nisam sama.
Jednostavno sam je pustila,nista neforsiram.Kad joj trebam ona me potrazi,a ja je nazovem jednom u dve nedelje cisto da cujem kako je.
Veruj mi da nista nemoze na silu :D
A ti si koliko vidim mlada i zivot je pred tobom.Zato se opusti i idi dalje,ona ce uvek biti tu.
 
Sa mamom sam uvek bila u dobrim odnosima. Uvek je bila uz mene, bila mi je i majka i prijatelj, nije mi se preterano mesala u zivot, razumela me je, uvek mi je davala korisne savete... Volim je puno :heart:
Mada, ona se bas i ne slaze najbolje sa mm, pa zato sada izbegavam tako ceste posete mami, jer one uvek zavrse njihovim prepucavanjem... Sve u svemu, volim moju mamu i super se slazem sa njom:heart::cmok2:
 
Bolje sam se slagala sa caletom ali:(Sa mamom,onako.Ne bas najbolje jer smo potpuno razlicite osobe.Ona je vise onaj "kucni" tip pa to ocekuje i od mene.Ali,od toga nema nista;)Posle 11.godina odvojenosti od nje jos uvek je puna saveta koji mene zaista ne zanimaju.Nekada precutim ali vecinom kazem da me njena prica smara.Onda mi obavezno spusti slusalicu:)Postujem je i volim ali da zna da me iznervira -zna.Ko zna kakva cu ja biti jednog dana pa joj zato nista od toga ne uzimam za zlo.Neki ljudi se slazu i dopunjuju a neki ne i nista u tome nije lose:)To ne znaci da je manje volim.:heart:
 
imam oooogroooman problem-sve manje se slazem sa mamom.a sto je najcrnje,jedina mi je ona ostala...zasto,bre,mora da bude tako?u depresiji sam zbog toga...

daj nam malo vise detalja - koliko ti imas godina, koliko ima mama, zasto ti pijes lekove, na sta se ona zali... ovako mozemo da lupamo do sutra (ma mozemo mi i duze) - staracka sebicnost, nezahvalno dete, umisljeni bolesnik - moz' biti bilo koja od ovih stvari...

a ja se sa svojom mamom dobro slazem. ne zivimo zajedno, i ona je hvala bogu relativno zdrava i sasvim samostalna, pa ne resavamo nikakve probleme te vrste... a kada mi njeno prisustvo postane malo intenzivno, mogu da joj kazem da smanjimo... ali joj uglavnom ne kazem jer sve mislim "daj da uzivam u njenom drustvu dok jos mogu", i tako...
 
Ja imam totalno suprotan problem onom u uvodnom postu. Moja mama je do granice nepodnosljivosti zabrinuta za mene, sestru i moje dete. Stalno nas opterecuje savetima o zdravlju, zdravoj ishrani, stalno brine unapred, kad me poseti, a ostaje u gostima i vise od mesec dana, neprestano ganja moje dete po stanu i tutka mu da jede, ako kupim salamu ili cajnu kobasicu, tupi o tome kako je to smece sledeca dva tri dana do nedelju dana, analizira zdravstveno stanje mog deteta i to cesto radi umesto da se zabavlja sa njom. Kad smo svi zdravi, ona brine da ne progorim kosu farbom za kosu, da se ne udavim u Dunavu, da me ne zgazi auto kad vozim rolere, da u prosveti ne krene nesto naopako pa da nam smanje plate... Sve brige su joj u potencijalu i konstantna prica o toj zabrinutosti ume da izludi onoga ko slusa. Ponekad, kad mi je u poseti, ja sednem za komp i iskljucim se i samo kao kroz neki slabi shtit cujem vec poznate delove izlaganja i hiljadu retorskih pitanjca...pa zasto nisi pojela supicu, goli su ti bubrezi, prehladices se, ma da nema ovo dete temperaturu, nesto mi je topla, jaooooj, pa mi zaboravili danas da joj damo drugu cashu mlekca, sto ne spavas kasno je ujutru rano ustajes, jao dete pa propasce ti vid pored tog racunara...pa onda do besvesti pocne da analizira sadrzaj decjeg jelovnika, kakva je danas bila kakica njene unuchice, sta bii malena mogla sutra da jede...i prekosutra...i sta danas nije unela od vitamina:dash::besna:
A kad pokusam da joj vratim bar malo na slican nacin i predlozim nesto u vezi sa njenim zdravljem, odgovor je obicno...ma batali ti mene, a sam svoje prosla, nego jel te jos uvek boli tralalala tamo gde si se udarila onda tralalalala pre sto godina tralalalala...Kako tvoj zeludac tralallalala...Ja ti lepo kazem jedan kivi dnevno je obavezan...Ma radi sta znas, ali ja ti kazem da ako tako nastavis, razboleces se...Navuci hulahopke, obuci treger majicu (a ja to ni nemam u ormaru:roll:), pokrij ledja, lezi ranije, kad si poslednji put bila na kontroli kod zubara, neces valjda kafu, ajde prvo dorucak, koliko si danas popushila...znas ti koliko ljudi umire od raka grla zbog pusenja, cega sam se sve ja nagledala, a da ne pricam o drugim vrstama raka... I ja onda: Nemooj, moooolim te da pricas:worth:, mooolim te...Uzas jedan.
A dobra ko lebac, pa mi prosto zao da se svadjam. Ima sa njom i normalnih caskanja, ali se svaki, ama bas svaki razgovor zavrsi sa nekim prosipanjem neke bespotrebne brige i na kraju me uvek smori do te granice da batalim dalju konverzaciju.
 
Poslednja izmena:
pa, mi smo u stanju miroljubive koegzistencije....ne živimo zajedno, pa zbog toga ne dolazim u konflikt s njom.
a kada nekada kod nas provede skoro ceo dan, žao mi je reći (i neka mi Bog oprosti) - jedva čekam da ode.
zašto je tako? ne znam...jednostavo me ne kapira i obratno.
 
ja i jesam samostalna,vec punih 10 godina,u tome i jeste caka.ona ,kako stari,sve vise od mene otima zivot,ponekad se toliko iznerviram da ne znam sta radim i govorim.znate kad je neko sebican?mislim da je to dijagnoza.porazavajuce za mene,skroz.gledam oko mene,majke za svoju decu ginu!a moja sedi i komanduje mi...i onda meni mrak na oci...i tako u krug.jedino da je ne obilazim,a to mi je zaista tesko.

Izvini,da te pitam,a sta ce nekom ko je samostalan vec 10.god. mama?Koliko ja vidim zena je sasvim ok i zivi svoj zivot onako kako joj odgovara.To sto ti nisi uspela da se osmislis,postavis granice i organizujes svoj zivot nije njena krivica.
Uostalom,vreme ti je da odrastes i preuzmes odgovornost,a ne da slinis kako ti mama smeta!Bas detinjasto.....
 
to jeste...meni mama ne pomaže ništa u kući i oko dece. s punim pravom ne dam da mi se meša u život, naročito u odnose sa mužem, prijateljima, a pogotovo u vaspitavanje dece.
naravno, deca je vole i često idu kod nje....zovu je ''babka'' i znam da je njihov odnos ok.
zaista, postoje situacije gde majke pomažu ćerkama (kuvaju, peru, peglaju, čiste), a onda se ćerke bune kad im majka nešto kaže....pa, ima pravo jer još uvek rmba...možda bi žena htela da se odmori?
moja mama živo lep penzionerski život.
 
slazem se sa oba roditelja i puno ih volim...imamo blizak odnos i znam da u vecini stvari mogu da se oslonim na njih...naravno gomilu stvari koje bi ih zabrinule im precutim,ali u globalu super se slazemo i volim ruckove za vikend kada sednemo zajedno pa tupimo o svemu i svacemu i to sve....sa mamom se mozda cesce,ne svadjam,al prepucavam posto smo razlicitije,ali to je vise oko toga sto ona meni zamera npr za odevanje i kaze da se raspadam a ja njom da se celog zivota oblaci ko tetka i da je hipohondar i eto sve tog tipa :) za ozbiljne stvari smo maksimalno tu jedni drugima.
 
tako otprilike...moja meni zamera način oblačenja, kako vaspitavam devojke (možda je u pravu :roll: da sam previše mek roditelj)...što je mm toliko nonšalantan sa njom (nema rukoljuba i slično)...i tako.
ćale više nije na ovom svetu, a on mi je bio baš super (ne govorim zato što ga nema, nego eto tako)....ali, ćale nije tema.
 
Odnos majke i cerke nikada nije jednostavan!
Iz onoga sto si napisala, cini mi se da nije u pitanju nesto posebno.

A mislim da si i ti preosetljiva (a verovatno i postoji razlog zasto uzimas antidepresive) - inace bi bilo najbolje da radis kako tebi odgovara: da uradis ono sto ti smatras da treba da uradis i sl. i da ti one mamine reci koje ti ne odgovaraju naprosto prodju kroz usi ("na jedno uvo udje, na drugo uvo izadje", znas vec).

Najlakse je reci ruzne reci i tako pokvariti odnos... najlakse je pokvariti, ali cemu to....

Sa svojim najblizima moramo biti najvece diplomate: prvo sa roditeljima, a posle da decom.
Naprosto je to tako - sto pre to shvatis, bice bolje i vratice ti se tvoj unutrasnji mir.
svako dobro ti zelim. :)
 
Ako živite odvojeno,zaisata ne vidim koji su to toliko teški problemi????
Neko reče da je u tebi problem,i ja se slažem.
Postavi granice i daj joj neku inspiraciju ili je pošalji negde sa buljukom veselih penzionera da vidiš kako će da živne. Ja moje otkad su krenuli tako sa svojim društvom,a godinica im je 67 i 65mama,ne mogu da pofatam kuda sve idu. Uživancija jedna za njih,a i za mene.
 

Back
Top