Парада је само једна од агенди коју спроводи та популација.
Скоро да више нема филма или серије која, чак и ван сваког контекста приче, промовише хомосексуалност као нешто нормално и прихватљиво. Тиме они раде на "кувању жабе" од најмлађе популације и тинејџера који су им углавном и циљна група. Сви знамо да улазак у пубертет и жеља да се буде прихваћен и да се експериментише пружа повољно тло да се врши регрутација младих у њихове редове. Синоћ сам одгледао "Јужни ветар", тему о криминалу су, наравно, "обогатили" пројавом хомосексуализма која никакву улогу у целој причи нема.
Ко зна њихову заједницу, упознат је са тим да се помажу и да једни другима чине услуге како би се пробили на битне позиције.
У свему томе је изражено извлачење користи из припадности групи, много више него што је то питање угрожености, која је на нивоу статистичке грешке.
Кад износе у јавност угроженост која се тиче насиља, никад се не говори о конкретним случајевима већ се увек иде на то да се нешто десило, уперено против ове групације, у стилу "жуте" штампе, паушално и на основу тога добијају потребну медијску пажњу.
Дакле, однос према њима се није променио у смислу тога да су прихваћени, ништа више него што би била прихваћена било која друга групација која своја мањинска права ставља испред других.
Да ли је некоме ускраћено право да купује, отвара фирме, води посао, буде запослен, буде заштићен као и сви остали законом? Заправо није, јер закон не третира насиље над истима другачије него насиље над било којим другим чланом заједнице.
Што се тиче усвајања деце, не спорим да и хомосексуалац може да буде добар родитељ,у свако случају у најмање истој мери у којој сваки родитељ може бити добар или лош. Проблем у тој причи настаје кад дете у пубертету, које прихвата начине и опонаша родитеље, види да тата и тата иду увече у исту спаваћу собу, да се мама и мама пољубе пре доручка и сл. Дете које одгајају хомосексуалци свакако има модел који га учи да је то пожељно и добро. Као што се појављује проблем са такозваном индотринацијом деце у било којој другој области, и ово је индоктринација по себи.
Свакако да није проблем ако дете има једног родитеља који је хомосексуалац јер му је тад на увид дато да види обе варијанте, али искључиво усвајање је потпуно беспотребно. И овако постоји много парова који годинама чекају на усвајање, додати томе још и предност као мањинско право је заправо негативна представа позитивне дискриминације. Мада и тај појам сам по себи нема никакву логику под условом да се закон односи исто према свима, што је у основи скоро свих Устава на свету.
