Da li se plašite?

Ja se plašim pacova, miševa ne, ali pacova se plašim i grozim pre svega, i plašim se zmija, guštera ne, ali onih odraslih zmija onih da. Pacovi oni veliki grozni i zmije one odvratne me gnušaju.
 
Ne plasim se nijedne zivotinje ili insekata, mislim to nije strah to je jeza, groza me da ih pipnem ili budem u blizini.To su zmije, veliki pauci, veliki leteci insekti...

Za druge stvari tj one zivotne nisam imao strahove ali usled mnogo sranja koja su me snasla zadnjih 4 godina poceli su da se javljaju strahovi i anksioznosti koje pre nisam imao.

Na primer svaki put kad radim neke testove za poso ja se uznemirim i pola sto i znam ne mogu da resim i treba mi duplo vise vremena.
Kad pisem i kad me neko ceka i istovremeno bulji u mene rukopis mi postane jos gori a i onako nije bas ok.Kad bih trebao da budem konobar, ili kasir, prodavac u prodavnici mislim da bi se sve uvrteo i pogubio a i slab sam sa zivcima postao da bih sluzio masu ljudi, ne bih izdrzao seljacenje nekog ceo dan.Ne bih mogao da trpim na poslu seljacenje kolega koji ne zatvaraju usta i sve oko sebe ponizavaju i sabotiraju a pritom imaju plus povlastice i popustanje i vezu kod sefa direktora, ne trpim to i dam otkaz.

Sve teze pronalazim novi posao kad god moram da napustim neki ili dam otkaz.Sad prodju i po 9 meseci i evo jos nista u cemu bi se uklopio na duze staze i strah me toga, to mi je najveci strah.Namrzeo sam ljude zadnjih nekoliko godina i gledam da nalazim neke poslove sa sto manje ljudi oko sebe i sto manje kontakta sa njima...Dakle konstantna briga i nesigurnost u pogledu finansija i poslova i zato sto sve manje podnosim ljude tj one koje ja nisam odabrao da budu u mojoj blizini i koje moram da podnosim, drugo je kad odem privatno negde gde ja hocu i gde uglavnom su oni ljudi slicnog mentalnog sklopa...
 
Dakle konstantna briga i nesigurnost u pogledu finansija i poslova i zato sto sve manje podnosim ljude tj one koje ja nisam odabrao da budu u mojoj blizini i koje moram da podnosim, drugo je kad odem privatno negde gde ja hocu i gde uglavnom su oni ljudi slicnog mentalnog sklopa...
Ja na studijama dok sam bio apsolvent i po ceo dan sam sedeo kući, ni sa kim se nisam viđao. I mnogo mi lepo bilo. I kažem to kolegi sa faksa i on mi kaže to je privilegija. Zaista jeste.
 
@Meliot tema je odlična.

Svi imamo neke strahove, neki mogu da se prevaziđu,neki ne mogu ma koliko se trudili.

Moj najveći strah je nova povreda kolena. Od 12-te godine imam luksacije patela ( iskakanje čašice kolena ).

Jedno koleno sam operisala, drugo nisam. Kada mi čašica kolena izleti iz ležišta ako hodam ili stojim, momentalno padam.
Bol je neverovatno jak, nikome ga ne bih poželela.
Dok sam bila mlađa nekako sam sama uspevala da vratim čašicu ( patelu ) na mesto, ali sada me uhvati napad panike kada se to desi.

Plašim se i požara, zmija, pokretnih stepenica...
 
Moj najveći strah je nova povreda kolena. Od 12-te godine imam luksacije patela ( iskakanje čašice kolena ).

Jedno koleno sam operisala, drugo nisam. Kada mi čašica kolena izleti iz ležišta ako hodam ili stojim, momentalno padam.
Bol je neverovatno jak, nikome ga ne bih poželela.
Dok sam bila mlađa nekako sam sama uspevala da vratim čašicu ( patelu ) na mesto, ali sada me uhvati napad panike kada se to desi.
Pa kako ti ispada? Verovatno se baviš nekim sportom. Ako je takva situacija ostaje ti samo rekreativno bavljenje sportom.
 
@Meliot tema je odlična.

Svi imamo neke strahove, neki mogu da se prevaziđu,neki ne mogu ma koliko se trudili.

Moj najveći strah je nova povreda kolena. Od 12-te godine imam luksacije patela ( iskakanje čašice kolena ).

Jedno koleno sam operisala, drugo nisam. Kada mi čašica kolena izleti iz ležišta ako hodam ili stojim, momentalno padam.
Bol je neverovatno jak, nikome ga ne bih poželela.
Dok sam bila mlađa nekako sam sama uspevala da vratim čašicu ( patelu ) na mesto, ali sada me uhvati napad panike kada se to desi.

Plašim se i požara, zmija, pokretnih stepenica...

Zašto ne koristiš steznik za koleno kao kod sportista?
 
Da li se plašite nečega, smrti možda, života, da li imate neku fobiju ili unutrašnje neke strahove? Ili ste možda opušteni ili možda neustrašivi? Postoji li uopšte za vas strah?

Da pitam pre svega neustrašivog i opuštenog naročito @Admin Sredoje :)
Strah me je umrijeti kao neki jadov koji nista nije postigao, a isto tako me je strah od nemastine ****** uglavnom su neki realni strahovi
 
tu i tamo..plašim se visine na primer u smislu da mi se skupi grudva u stomaku kada sam na velikoj visini i gledam odozgo
ili kada se vozim gondolom sa jednog vrha planine na drugi ali ok..prevazilazim taj stah srecna kada stanem nogom na zemlju :)
 
Pa kako ti ispada? Verovatno se baviš nekim sportom. Ako je takva situacija ostaje ti samo rekreativno bavljenje sportom.
Ne bavim se sportom. Zbog cerebralne paralize mišići na nogama su oslabljeni i ta povreda se dešava od moje 12-te godine.
Zašto ne koristiš steznik za koleno kao kod sportista?
Ne mogu :( Probala sam, ali..koleno me boli kad stavim steznik, imam 2-3 para steznika, ali ih ne koristim.
 
Plasim se protracene mladosti i omasenog zivota, definitivno nikako vreme ne radi za mene i treba mi vise vremena za sve i duzi zivot ali to je nemoguce...

Zarobljen sam i ne snalazim se bas najbolje u ovom materijalistickom nemoralno kapitalisticko demokratskom sistemu, osecam se zatvoreno i ograniceno usred nedostatka novca sa manjkom slobode i iskrene bezuslvne ljubavi...
 
Plašim se vađenja krvi i igle generalno, svaki put padam u nesvest :dash:
Velike dubine u moru iako znam da plivam, odem do bova al nema sansi da se vratim bez bar 2 potapanja i davljenja😂
Pomalo visine,proradi mi anksioznost
Ali mislim da su strahovi steceni ja sam slusajuci moju majku "pokupila" te neke strahove i trudim se da ih prevazidjem
 
Da li se plašite nečega, smrti možda, života, da li imate neku fobiju ili unutrašnje neke strahove? Ili ste možda opušteni ili možda neustrašivi? Postoji li uopšte za vas strah?

Da pitam pre svega neustrašivog i opuštenog naročito @Admin Sredoje :)
plasim se starijih zena.
uzasno.
nekad me jeza uhvati, a ako su pritom obrazovane pocnem da drhtim od straha izbegavajuci da ih gledam u oci jer sam ubedjen da sam negde teze zgresio.
 

Back
Top