Da li se Lazar žrtvovao na Kosovu?

[Glasnik.]

Nekih osamsto godina poslije prve arapske prijetnje Evropi, islam je, sada u rukama Turaka, djelovao kao još veća prijetnja. Pošto su pokorili Balkan, oni su, izgledalo je, bili odlučni da Zapadnu Evropu gurnu u ponor.

Od 15. do 17. stoljeća osmanske snage su evropskim kršćanima izgledale nepobjedive. Ipak, osmanski pomorski poraz kod Lepanta 1571. god. bio je prekretnica, pozdravljena kao pobjeda kršćanske Evrope nad islamiziranim Turcima. Uz to, uspješna odbrana Beča 1683. god. potvrdila je slabljenje osmanske prijetnje i premještanje moći na revitaliziranu i samopouzdanu Evropu. “Bič kršćanstva” uskoro će postati “bolesnik Evrope”.[9]

kršćanska Evropa bila stoljećima u defanzivi u odnosu na muslimanske armije, tako da je povremeno izgledalo kao da se bori za samu egzistenciju.”

Piše: John L. Esposito (Islamska prijetnja, mit ili stvarnost)

 

[Koslav75]

Osmanlije su utemeljile svoju imperiju ujedinivši muslimansku Anadoliju i kršćanski Balkan pod svojom upravom. Iako je neprestani džihad bio osnovni princip ovog carstva, ono je istovremeno bilo i zaštitnik pravoslavne crkve i miliona pravoslavaca. Islam je kršćanima i jevrejima garantovao život i imovinu pod uslovom pokornosti i plaćanja džizje i ostalih državnih poreza.

Dopuštao im je da slobodno ispovijedaju svoju vjeru i da žive u skladu sa sopstvenim vjerskim zakonima. Pošto je tadašnje osmansko društvo bilo pograničnog tipa i pošto su se slobodno miješali sa kršćanima, Osmanlije su ove principe islama primenjivali sa najvećom širokogrudošću i trpeljivošću. Vrlo često, Osmanlije su vodili takvu politiku da su, prije nego što bi se latili oružja, prvo pokušavali sa dobrovoljnim potčinjavanjem kršćana i sticanja njihovog povjerenja.

А јесу ли чуо за цркве које су се "саме" премјештале по брдима и луговима, чисто ради појашњења слободе исповиједања вјере под османлијском влашћу?

 

[Glasnik.]

А јесу ли чуо за цркве које су се "саме" премјештале по брдима и луговима, чисто ради појашњења слободе исповиједања вјере под османлијском влашћу?

Cuo.
Znam da nije lako.
Niko to ne kaze.
Ali mogli su silom da nas poturce da su hteli, tako da bi ste vi danas ovako nastupali za islam kako sada cinite .Velika je razlika vere iz ubedjenja i kako su ti rekli.

 

[Koslav75]

Cuo.
Znam da nije lako.
Niko to ne kaze.
Ali mogli su silom da nas poturce da su hteli, tako da bi ste vi danas ovako nastupali za islam kako sada cinite .Velika je razlika vere iz ubedjenja i kako su ti rekli.

Могли су, али то није био интерес империје иако су се водили шеријатским законима, истовремено су били практични, наиме муслимани су плаћали много мањи порез, а државна каса се треба пунити, мора се производити храна итд, то је био главни разлог зашто није био већи притисак за прелазак на ислам.

 

[mo.mass]

Pogresio.
Turci su hteli latine ne nas.
Platili bi nam cak i prolaz.
Milosevica lincovase jer se borio na Kosovu preko 3 meseca.
A Lazar odvede u Smrt vecinu najboljih muakaraca da spasi Latine i hfale ga.
Danas bi nas bilo 20 miliona najmanje ako ne i vise.

Postovanje, znajući ljudsku prirodu vlastele, slažem se sa vašim razmišljanjem. Da mozda nemate neki konkretan link koji podupire ovo vase stanovište? Hvala

 

[mo.mass]

Могли су, али то није био интерес империје иако су се водили шеријатским законима, истовремено су били практични, наиме муслимани су плаћали много мањи порез, а државна каса се треба пунити, мора се производити храна итд, то је био главни разлог зашто није био већи притисак за прелазак на ислам.

Postovanje. Povećan porez je kulturniji pritisak, koji ne izaziva toliki otpor kao kada bi bila prisilna odredba.

 

[Сале]

А јесу ли чуо за цркве које су се "саме" премјештале по брдима и луговима, чисто ради појашњења слободе исповиједања вјере под османлијском влашћу?

tako ti je to koslave kad dođe nova vlast.
ko kad je knez mihajlo tražio neku uslugu od mitropolita pa mu kaže šta treba, zadužbina, crkva, manastir ili možda novi mitropolit a?

 

[Glasnik.]

Postovanje, znajući ljudsku prirodu vlastele, slažem se sa vašim razmišljanjem. Da mozda nemate neki konkretan link koji podupire ovo vase stanovište? Hvala

Postovanje.

Vidimo da se krenuli na zapadnu evropu i zaustavljeni kod Beca.
Celo vreme se spremali za to.

Nekih osamsto godina poslije prve arapske prijetnje Evropi, islam je, sada u rukama Turaka, djelovao kao još veća prijetnja. Pošto su pokorili Balkan, oni su, izgledalo je, bili odlučni da Zapadnu Evropu gurnu u ponor.

Od 15. do 17. stoljeća osmanske snage su evropskim kršćanima izgledale nepobjedive. Ipak, osmanski pomorski poraz kod Lepanta 1571. god. bio je prekretnica, pozdravljena kao pobjeda kršćanske Evrope nad islamiziranim Turcima. Uz to, uspješna odbrana Beča 1683. god. potvrdila je slabljenje osmanske prijetnje i premještanje moći na revitaliziranu i samopouzdanu Evropu. “Bič kršćanstva” uskoro će postati “bolesnik Evrope”.[9]

kršćanska Evropa bila stoljećima u defanzivi u odnosu na muslimanske armije, tako da je povremeno izgledalo kao da se bori za samu egzistenciju.”

Piše: John L. Esposito (Islamska prijetnja, mit ili stvarnost)

https://www.dialogos.ba/osmansko-carstvo-bic-evrope-2/


(PDF) Islamska-prijetnja-mit-ili-stvarnost | eric cartman
https://www.academia.edu/7167619/Islamska_prijetnja_mit_ili_stvarnost

Pošto su pokorili Balkan, oni su, izgledalo je, bili odlučni da Zapadnu Evropu gurnu u ponor. Od 15. do 17. stoljeća osmanske snage su evropskim


Svaka vjera vidi drugu kao militantnu, prilično barbarsku i fanatičnu u svojoj religioznoj revnosti, odlučnu da podjarmi, prevjeri ili iskorijeni drugu i, otuda, kao prijetnju i ometanje ispunjenja Božije volje. Njihovo sporenje se nastavilo u toku osmanskog razdoblja, kroz naredni Val i evropskog kolonijalizma i, najzad, suparništvo velikih sila u 20. stoljeću.

Osmansko carstvo: bič Evrope

Samo što su krstaški ratovi prošli, Evropa se ponovo suočila sa snagom i moći muslimanske prijetnje, oličene u Osmanskom carstvu. To je bio jedan od tri velika imperijalna srednjovjekovna muslimanska sultanata: pored Osmanskog, postojali su Safevijski sultanat u Iranu i Mogulski sultanat u Indiji. Kao što je K. E. Bosfort (C. E. Bosworth) primijetio, više nego žitelji bilo kojeg carstva iz ranog perioda arapskih osvajanja i ekspanzije, “osmanski Turci su uplašili kršćansku Evropu, tako da ih je elizabetanski historičar Ričard Knolis (Richard Knollys) opisao kao nosioce današnjeg svjetskog terora”.[22] Pošto su 1453. god. zauzeli Konstantinopolj, osmanski

Turci su nastavil da izgrađuju veliku, izuzetno dobro organiziranu, hijerarhiziranu i efikasnu državu. Prijestolnica Carevine, Istanbul, s populacijom od sedamsto hiljada duša – dvostruko većom od populacije njegovih evropskih pandana – postao je međunarodni centar moći i kulture.[23] Osmanski Turci su postali veliki ratnici islama i stvorili svjetsko carstvo koje je prisajedinilo glavne muslimanske centre kao što su Kairo, Bagdad, Damask, Mekka i Medina. Oni su skoro dva stoljeća ugrožavali Evropu.

Balkanski seljaci su u vrijeme Mehmeda Osvajača govorili: ‘Bolje turski turban nego papska kruna’.”[24] Međutim, ako su mnogi na Balkanu u osmanskim Turcima vidjeli oslobodioce, izgleda da je centralni dio Evrope bio traumatiziran.

https://wikisi.wordpress.com/2015/11/13/korijeni-sukoba-4-dio/

 

[Glasnik.]

Postovanje, znajući ljudsku prirodu vlastele, slažem se sa vašim razmišljanjem. Da mozda nemate neki konkretan link koji podupire ovo vase stanovište? Hvala

“GORSKI VIJENAC” ( analiza stihova i odlomaka)
Započinje monologom Vladike Danila u kojem opisuje koliko je jako i rasprostranjeno tursko carstvo i koliko se sve više i više širi. Pominje neke istorijske događaje, a među njima je najznačajniji događaj, sprječavanje širenja turskog carstva u zapadnoj Evropi 732g. u bitci kod Poatjea, kada je Karlo Martel, pobijedio Turke. O tome govore stihovi br. 7 i 8
… Francuskoga da ne bi brijega,
aravijsko more sve potopi !

https://besherat.blogspot.com/2017/02/gorski-vijenac-petar-ii-petrovic-njegos.html?m=1

 

[Glasnik.]

Postovanje, znajući ljudsku prirodu vlastele, slažem se sa vašim razmišljanjem. Da mozda nemate neki konkretan link koji podupire ovo vase stanovište? Hvala

Dana 14. srpnja 1683. godine započela je velika osmanska opsada Beča, jedna od najdramatičnijih opsada u povijesti ratova između Habsburške Monarhije i Osmanskog Carstva. Beč je opsjela osmanska vojska po vodstvom velikog vezira Kare Mustafe, koji je tom gradu istoga dana formalno ponudio mogućnost mirne predaje. Prvu opsadu Beča Osmanlije bili su izveli još 1529. godine tj. čak 154 godine ranije, u doba Sulejmana Veličanstvenog, no svi su njihovi pokušaji bili neuspješni.

https://povijest.hr/nadanasnjidan/pocetak-posljednje-osmanske-opsade-beca-1683/

Opsada Beča 1683.​

Turski poraz spasao Evropu

Ovom bitkom je prekinuto napredovanje Osmanskog carstva u Evropu

https://kalibar.rs/kolekcionarstvo/istorijski-dogadaji/opsada-beca-1683/18086/

 

[Glasnik.]

Postovanje, znajući ljudsku prirodu vlastele, slažem se sa vašim razmišljanjem. Da mozda nemate neki konkretan link koji podupire ovo vase stanovište? Hvala

28. jula 1480. osmanska flota od 128 brodova - uključujući 28 galija - dospjela je u blizinu napuljskog grada Otranta. Mnoge od tih trupa došle su od opsade Rodosa. Garnizon i stanovnici Otranta povukli su se u Otrantski zamak. 11. augusta, nakon petnaestodnevne opsade, Gedik Ahmed naredio je konačni napad. Nakon što su zidovi probijeni, Osmanlije su se počele probijati kroz grad do katedrale i citedele. Dospjevši do katedrale, "pronašli su arhiepiskopa Stefana Agricolu, u punoj odori i sa križem u ruci" kako ih dočekuje sa grofom Francescom Largom, komandantom garnizona i biskupom Stefanom Pendinellijem. Prema navodima Crkve, ubijeno je 12 000 ljudi, a 5000 zarobljeno, uključujući žrtve iz teritorija Salentinskog poluotoka oko grada.
https://sh.m.wikipedia.org/wiki/Osmansko_osvajanje_Otranta

 

[mo.mass]

Postovanje, znajući ljudsku prirodu vlastele, slažem se sa vašim razmišljanjem. Da mozda nemate neki konkretan link koji podupire ovo vase stanovište? Hvala

Hvala na citatima Glasniče. Moje izvinjenje sto nisam bio specifičniji u prethodnom komentaru. Aludirao sam na neki link ili izvor koji mozda osvjetljava da je bilo kontakata od strane Turaka, u smislu da su trazili od Lazara da ih propusti? Bez obzira platili ili ne. Pozdrav