Османлије су на Косову пољу 1389-е биле потучене и повукли су се , они ту битку нису добили тј. ми смо их одбили назад. Али пар месеци после битке Угари су ударили са леђа и то је приморало кнегињу Милицу да од два зла изабере у том тренутку мање - турке.....јер наша војска је жестоко изгинула на Косову пољу те упркос чињеници да су и турци доживели чак и веће губитке јер их је више и било они су били многобројнији и тај губитак их није уздрмао док ми нисмо имали људске ресурсе за борбу на више фронтова. А "Цар" Лазар је био кнез, не цар. И није ишао да се жртвује већ да одбије нападача - то је и успео.
Још бољи пример је победа 40.000 Александрових ратника против неколико стотина хиљада Персијанаца. Ту се рецимо видело да превелика бројност је већи ризик од компактне целине мањег броја јер ако настане било какво повлачење и паника код војске која је превише бројна онда то може да изазове такав стампедо и домино ефекат да више изгину од сопствене масе него од непријатеља. То се десило персијанцима