Da li se izvinjavate deci?

I roditelj pogreši. Da li smo nešto zaboravili da uradimo? Da li smo prekršili obećanje? Da li smo im rekli nešto što nismo trebali?... dešava se, naravno.

Da li se izvinjavate deci ili samo pređete preko toga jer zaboga, roditelji smo, može nam se?
Izvinjavam se, naravno.

Kako bi inače oni naučili da priznaju svoje greške.
 
To je upravo nacin kojim sticu samopoštovanje. A zdravo samopoštovanje svašta sa sobom nosi dalje.

Pokazujemo im da su važne osobe i bitne, da je bitno kako se osećaju i kako se prema njima ponaša.
Takvim ophođenjem osećaju podsvesno svoju vrednost i ne dozvoljavaju drugima da ih malteriraju ili ih ne poštuju.
I prihvate taj model pa se takođe i sami izvinjavaju drugima.
 
To je upravo nacin kojim sticu samopoštovanje. A zdravo samopoštovanje svašta sa sobom nosi dalje.

Pokazujemo im da su važne osobe i bitne, da je bitno kako se osećaju i kako se prema njima ponaša.
Takvim ophođenjem osećaju podsvesno svoju vrednost i ne dozvoljavaju drugima da ih malteriraju ili ih ne poštuju.
I prihvate taj model pa se takođe i sami izvinjavaju drugima.
Da, upravo tako. Prate obrasce ponašanja roditelja.

Nauče da se reč "izvini" ne može iznuditi, ne može potrošiti ali opet ni koristiti kao opravdanje.
 
Onaj ko se nikada ne izvinjava van svoje kuce, ne izvinjava se ni u svojoj kuci.
Nazalost, zivimo u vreme kada se izvinjenje shvata kao slabost. Uce nas da greske nikada ne smemo priznati, uce nas da smo uvek mi u pravu.......(a sve to u cilju borbe za radno mesto, to jest, egzistencije)........i mi tu brljotinu donosimo iz spoljnog sveta u nasu kucu i prenosimo je na decu.
Imamo sve manje mogucnosti da moralno ispravno vaspitavamo svoju decu.Cesto ni sami ne znamo sta je ispravno kada je vaspitanje deteta u pitanju.
Znam tipa koji je svom sinu jos od skolskih dana govorio "ne dozvoli da te drugi udare, vrati im............" Danas je njegov sin jedan od najgorih kriminalaca, nasilnika.......u Zemunu ". Navikao se da "vraca" i kad treba i kad ne treba.
 
Ja kao samohrana majka gledam da se ne izvinjavam vise nego ona meni, ali i obratno.
Svaki taj odnos je slozen, a meni se nas cini narocito kompleksnim. Trudim se da je ne izgubim kao sagovornika, a imali smo mnogo epozoda kad smo upadale u corsokak.
Mogla bih da otvorim citavu novu temu o tome, koliko je slozeno
 
Ja kao samohrana majka gledam da se ne izvinjavam vise nego ona meni, ali i obratno.
Svaki taj odnos je slozen, a meni se nas cini narocito kompleksnim. Trudim se da je ne izgubim kao sagovornika, a imali smo mnogo epozoda kad smo upadale u corsokak.
Mogla bih da otvorim citavu novu temu o tome, koliko je slozeno
Jednostavni odnosu su retki.

Otvori, što da ne. Možda nešto dobro i proistekne iz toga. Za mnoge od nas.
 
Ne znam koliko bi bilo interesantno. Problemi sa tinejdzerima su opste mesto a moj je slozen. Kapiram da mozda moze da bude zanimljiv roditeljima sa decom slicnog uzrasta
Mnogi od nas još uvek imaju tinejdžere, ja sam jedna od njih. Jedno odraslo, jedno na putu odrastanja. Taman pomisliš - to je to! Odrasli, razumni i onda te realnost strefi iza ćoška... i tako u krug.
 

Back
Top