- Poruka
- 41.996
Donekle autorska tema, ali i sa istovremenim pozivanjem na kolumnu Slobodana Antonića.
Reč je dakle o željama i planovima nacionalista. Konkretno nešto od toga je Slobodan Antonić je to napisao u svom članku Rusi na Dunavu .
Ostatak je moje mišljenje i projekcija njegovih i nacionalističkih želja
Plan antivučićevskih nacionalista kojima je primat oslobađanje Kosova u Srbiji po mom mišljenju je sledeći:
1) Dolazak nacionalističkih snaga na vlast i promena politike prema Kosovu, poništavanje svih sporazuma
2) Prestanak pregovora sa EU i NATO i nagli zaokret ka Rusiji
3) Geopolitička promena u svetu ruskom pobedom u Ukrajini i izlazak Rusije na deltu Dunava na neki način. Dunav se kotira kao međunarodna reka
4) Dolazak ruskih vojnih brodova u Beograd i Srbiju i postavljanje nuklearnih raketa u Srbiji koje bi garantovale bezbednost Srbije i odvraćale od neke nove NATO intervencije
5) Nezavisnost Republike Srpske i njeno pripajanje Srbiji
6) Dolazak Srba na vlast u Crnoj Gori i eventualno pripajanje Crne Gore Srbiji. Dakle "srbizacija" Crne Gore.
7) Pokretanje novog rata za Kosovo i povratak Kosova u ustavni okvir Srbije.
Ja ne bih isključivao ni potencijalne vojne pučeve radi dolaska "nacionalista oslobađača Kosova" na vlast. Slobodan Antonić i slični sigurno i to priželjkuju.
Imali smo i slučaj bivšeg komandanta srpske Žandarmerije Bratislava Dikića koji je pre nekoliko godina pokušao neki vojni puč u Crnoj Gori.
On sada služi kaznu zatvora valjda u Beogradu.
Moje neko pitanje za vas drage forumaše je da li je to realna opcija?
I da li se slažete sa tom politikom ili vam više odgovara prozapadna politika?
-Ja sam naravno za prozapadnu politiku i ovako nešto sigurno ne priželjkujem. A čini se ima dosta ljudi koji ovo žele.
Citiran ispod je deo Antonićevog teksta gde poziva i nada se da će Rusi izbiti na Dunav.
Reč je dakle o željama i planovima nacionalista. Konkretno nešto od toga je Slobodan Antonić je to napisao u svom članku Rusi na Dunavu .
Ostatak je moje mišljenje i projekcija njegovih i nacionalističkih želja
Plan antivučićevskih nacionalista kojima je primat oslobađanje Kosova u Srbiji po mom mišljenju je sledeći:
1) Dolazak nacionalističkih snaga na vlast i promena politike prema Kosovu, poništavanje svih sporazuma
2) Prestanak pregovora sa EU i NATO i nagli zaokret ka Rusiji
3) Geopolitička promena u svetu ruskom pobedom u Ukrajini i izlazak Rusije na deltu Dunava na neki način. Dunav se kotira kao međunarodna reka
4) Dolazak ruskih vojnih brodova u Beograd i Srbiju i postavljanje nuklearnih raketa u Srbiji koje bi garantovale bezbednost Srbije i odvraćale od neke nove NATO intervencije
5) Nezavisnost Republike Srpske i njeno pripajanje Srbiji
6) Dolazak Srba na vlast u Crnoj Gori i eventualno pripajanje Crne Gore Srbiji. Dakle "srbizacija" Crne Gore.
7) Pokretanje novog rata za Kosovo i povratak Kosova u ustavni okvir Srbije.
Ja ne bih isključivao ni potencijalne vojne pučeve radi dolaska "nacionalista oslobađača Kosova" na vlast. Slobodan Antonić i slični sigurno i to priželjkuju.
Imali smo i slučaj bivšeg komandanta srpske Žandarmerije Bratislava Dikića koji je pre nekoliko godina pokušao neki vojni puč u Crnoj Gori.
On sada služi kaznu zatvora valjda u Beogradu.
Moje neko pitanje za vas drage forumaše je da li je to realna opcija?
I da li se slažete sa tom politikom ili vam više odgovara prozapadna politika?
-Ja sam naravno za prozapadnu politiku i ovako nešto sigurno ne priželjkujem. A čini se ima dosta ljudi koji ovo žele.
Citiran ispod je deo Antonićevog teksta gde poziva i nada se da će Rusi izbiti na Dunav.
Ушће Дунава геостратешко средиште Балкана
ДунавJohannes Simon / Getty
Што се нас Срба тиче, били бисмо задовољни да Руси само избију на Дунав. Ушће Дунава с правом се сматра геостратешком кључаоницом Балкана и Средње Европе.
Русија је делту Дунава први пут добила Једренским миром (1829), изгубила ју је после Кримског рата (1856), а повратила на Берлинском конгресу (1878). Поново ју је изгубила 1918, повратила (као СССР) 1940, поново изгубила (распадом СССР) 1992.
Контрола ушћа великих пловних река од изузетног је геополитичког значаја. "Ушће представља улазна врата у реку и њен слив. (...) Господар ушћа у стању је да затвори пут из реке у море, и обратно" (овде 44). Зато је у колонијално време било довољно запосести ушће неке пловне реке, па да се може полагати право на цео њен слив (исто, 44-50). Чак и без тога, контрола ушћа се сматрала великом предношћу: "реке са својим ушћима и пловним током омогућавају једну врсту невидљивог колонијалног подчињавања" (47).
Могући излазак Руса на Дунав имао би свакако велики утицај на цело Подунавље: "Ако Русија (...) узме ушће Дунава, свима је јасно да ће, у том случају, она имати снажан утицај на све територије у дубини" (овде). То би знатно поправио стратешки положај Србије, која је и сама Heartland Балканског полуострва (овде 67).
Мировним и другим послератним споразумима утврђује се и режим пловидбе међународним рекама (овде 471): Бечки конгрес 1815. (за Рајну), Париски мир 1856. (за Дунав), Београдска конференција 1948. (за Дунав) итд. Као што је Севрским уговором (1920) био (једно време) омогућен слободни пролазак трговачких и војних бродова "у миру и у рату" кроз Босфор и Дарданеле (овде), исто се може тражити и када је Дунав у питању за подунавске земље, од Русије до Мађарске.
Наравно, то се може десити ако се Украјински рат заврши трајнијим миром и легитимизацијом мултиполарног света, кроз систем регионалне безбедности великих сила. То је управо оно што је својевремено саветовао Хантигнтон, препоручујући САД да прихвате плурализам цивилизација, те "да прихвате Русију као стожерну државу православљa и велику регионалну силу с легитимним интересима који се тичу безбедности њених јужних граница" (овде 312).
Недавно се српски председник пожалио: "Страх ме је већи него икад, пред Србијом је период тежи од оног из 90-их“, запитавши се: "где ћемо ми Срби, шта ћемо са собом, хоћемо ли успети да сачувамо и десну и леву обалу Дунава за себе, свој народ, а не неког другог"? (овде)
Овај необичан страх можда и није без икаквог основа имајући у виду немачки план из јула 1941. по ком је Србе ваљало иселити из Београда, Смедерева и осталих места уз Дунав. У плану је, наиме, писало да "Срби морају бити потиснути од Дунава и из Београда, да би се истакла њихова политичка безначајност и како би било спречено, што се у историји често дешавало, да из Београда долазе нове завере против Немачке, поретка на Балкану и у Европи" (овде 106).
Но, ако Руси изађу на Дунав тај страх ће потпуно нестати. А биће решен и основни "проблем (српских) суверениста – то што из Москве овде тешко да може да долети птица, а камоли руски авион" (овде).
Јер, можда ће у Београд моћи да доплови руски ратни брод?
Poslednja izmena:
