Da li različite hrišćanske denominacije različito tumače bibliju?

Sensei

Master
Moderator
Poruka
84.988
Da li različite hrišćanske denominacije različito tumače bibliju?

Ili birkaju šta prihvataju a šta ne?

Стари завет Источне православне и руске православне Библије садржи 52 књиге. Ово се разликује од броја књига у Старом завету других хришћанских Библија, као што је протестантска Библија, која има 39 књига, и католичка Библија, која има 46 књига.
 
Источни православци имају мало другачији канон Светог писма од католика. Све што је у католичком канону укључено је у источно-православни канон, али имају неке додатне делове:

  • 3 и 4 Макабејци
  • Псалам 151
  • Манасијева молитва у хроникама
  • 1 Есдрас

Разлог за то је тај што је новозаветни канон у суштини био универзално прихваћен у четвртом веку, мање варијације у Старом завету су опстајале кроз Велики раскол (око 1054). Ове разлике биле су релативно мале и ништа близу каснијој разлици између протестантског Старог завета и католичког/православног Старог завета.

Други разлог за разлику је тај што се источни православци не држе истог легализма као католичка црква када је у питању инспирација и канонски статус. За православце је то мало флуидније разумевање; канонски једноставно значи да је нешто прихватљиво да се чита у литургији. Чак и данас постоје мале разлике између источних православних цркава у погледу онога што свака црква сматра канонским (тј. да се користи у литургији). На пример, неке источне православне цркве не читају из књиге Откровења на божанској литургији. Стога га не би назвали канонским, али би га ипак сматрали богонадахнутим и морално обавезујућим. У овом флуидном приступу, источни православци су веома слични древном јудаизму.

У западном хришћанству Католичка црква не прави разлику између канонског и надахнутог. Такође су тачно дефинисане књиге и делове књига које су прихватљиве. У источном хришћанству православне цркве нису дале тако тачне дефиниције и виде међусобне разлике као толико мале да не захтевају даље радње.
 
Sa druge strane u protestanstkoj bibliju je iuzbačeno još 7 kwiga kojih im au katoličkoj bibliji

  • Варух,
  • Јудита,
  • 1. и 2. Макабејска,
  • Сирах,
  • Товит
  • Мудрост

Ове књиге се називају деутероканонским књигама.

Између 400. и 200. године пре нове ере, Јевреји су формализовали књиге које чине Тору и пророке у хебрејској Библији, која је на хебрејском садржала мањи број књига. Како су се Јевреји кретали широм региона, Библија је преведена на грчки, а затим и на латински, верзије које су укључивале седам књига.

Католичка црква је своју Библију заснивала на проширеном грчком преводу и рано је променила које књиге су биле укључене. Током протестантске реформације у 16. веку, Мартин Лутер је позвао на већи фокус на традиције у хришћанству, међу којима је и коришћење књига у оригиналном хебрејском преводу Библије. Том одлуком Лутер је рекао да су деутероканонске књиге добре за читање, али да нису божански инспирисане као остале, рекао је Колинс.
 

Back
Top