Неретко сам чуо, начуо приче о томе да кад неки момак који је у касним 20-им или 30им призна девојци да му је прва и да никад није био са другом да се то обично заврши прекидом јер колико год да девојке некад потенцирале да им прошлост мушкарца није битна, изгледа да је тешко поднети чињеницу да си завршила са неким мушкарцем који је целу рану младост и добар део касне младости провео без жене, да си му ти прва и то их ваљда некако ставља у положај да се осете мање вредно јер су са неким ликом ко је био неспособан да нађе цуру и онда креће преиспитивање да ли јој такав мушкарац треба у животу. Ту се сад поставља питање како мушкарац да се постави. Да ли да призна или да мистериозно чува своју прошлост ? Лично мислим да је много велики проблем признати такве ствари било коме, а камо ли жени са којом си јер у данашње време то се доживљава као озбиљан хендикеп и црвени аларм.
Poslednja izmena: