Poli46
Stara legenda
- Poruka
- 77.317
Etel Smit.
Etel se rodila u najuskogrudijoj mogućoj okolini – viktorijanskoj srednjoj klasi.
Uspevši da prevaziđe sve stege koju je njeno okruženje pokušalo da nametne na nju,
Etel Smajt zato predstavlja najsjajniji primer ženske upornosti, ambicije i talenta.
Po mnogo čemu, Etel je predstavljala raskid sa dotadašnjom „tradicijom“
ženskog komponovanja.I po karakteru, i po stvaralaštvu, Etel je bila pravi naslednik
Vagnera: bez izvinjenja, bez lažne skromnosti, velikog ega, velike tvrdoglavosti.
Sa 17 godina, nakon višegodišnjeg „kućnog“ muzičkog obrazovanja, Etel je odlučila
da želi da se školuje za kompozitorku i nakon (naravno) velike svađe sa ocem, nekako
uspela da dobije dozvolu i ode u Nemačku, gde je uskoro upoznala sve vodeće
kompozitore tog doba: i Klaru Šuman, i Johanesa Bramsa, i Čajkovskog, Dvoržaka
i Griga. Od rođenja kontraš, volela je da se oblači kao muškarac, puši cigare, imala je
nekoliko strastvenih veza sa koleginicima iz reda sifražetkinja, pokreta kome je u svojim
poznim godinama bila izuzetno posvećena (napisala im je i himnu), a odslužila je i neko
vreme u zatvoru.
Okrenula se ka velikim žanrovima, i to najvećem od svih – operi. Napisala je ukupno
šest opera za života, od kojih se, zbog mešanja dve muzičke tradicije – engleske i
nemačke – Nasukani (1903) smatra najuspelijom, pa čak i najznačajnijom engleskom
operom tog doba. Njena prethodna opera, Šuma (1902) bila je prvo, a sve do 2016. godine
(dakle, više od jednog veka!), i jedino žensko delo koje se ikada izvelo na sceni njujorške Metropoliten opere.
Etel se rodila u najuskogrudijoj mogućoj okolini – viktorijanskoj srednjoj klasi.
Uspevši da prevaziđe sve stege koju je njeno okruženje pokušalo da nametne na nju,
Etel Smajt zato predstavlja najsjajniji primer ženske upornosti, ambicije i talenta.
Po mnogo čemu, Etel je predstavljala raskid sa dotadašnjom „tradicijom“
ženskog komponovanja.I po karakteru, i po stvaralaštvu, Etel je bila pravi naslednik
Vagnera: bez izvinjenja, bez lažne skromnosti, velikog ega, velike tvrdoglavosti.
Sa 17 godina, nakon višegodišnjeg „kućnog“ muzičkog obrazovanja, Etel je odlučila
da želi da se školuje za kompozitorku i nakon (naravno) velike svađe sa ocem, nekako
uspela da dobije dozvolu i ode u Nemačku, gde je uskoro upoznala sve vodeće
kompozitore tog doba: i Klaru Šuman, i Johanesa Bramsa, i Čajkovskog, Dvoržaka
i Griga. Od rođenja kontraš, volela je da se oblači kao muškarac, puši cigare, imala je
nekoliko strastvenih veza sa koleginicima iz reda sifražetkinja, pokreta kome je u svojim
poznim godinama bila izuzetno posvećena (napisala im je i himnu), a odslužila je i neko
vreme u zatvoru.
Okrenula se ka velikim žanrovima, i to najvećem od svih – operi. Napisala je ukupno
šest opera za života, od kojih se, zbog mešanja dve muzičke tradicije – engleske i
nemačke – Nasukani (1903) smatra najuspelijom, pa čak i najznačajnijom engleskom
operom tog doba. Njena prethodna opera, Šuma (1902) bila je prvo, a sve do 2016. godine
(dakle, više od jednog veka!), i jedino žensko delo koje se ikada izvelo na sceni njujorške Metropoliten opere.
