Pitanje zasto se bas kalcijum-karbonat ne rastvara u vodi se moze uopstiti: Zasto se uopste neke supstance rastvaraju u vodi, a neke ne. Odgovor ni malo nije jednostavan. Za jonska jedinjenja proces rastvaranja predstavlja razaranje kristalne resetke, a potom hidratacija nastalih jona. Najprostije: veze u kristalnoj resetki kalcijum-karbonata su suvise jake da bi se lako raskinule pod uticajem polarnih molekula vode i da bi joni kalcijuma i karbonata u velikoj koncentraciji presli u rastvor. Razlozi za to nisu ni jednostavni, a ni podrobno ispitani (naelektrisanje, odnos velicina jona koji cine kristalnu resetku itd.)
Odgovor na ostatak pitanja je znatno laksi. Prvo: ne postoji supstanca koja je apsolutno nerastvorna u vodi. Uvek je u zasicenom rastvoru slabo rastvornih soli prisutna dinamicka ravnoteza izmedju taloga i jona u rastvoru. U ovom slucaju je ravnoteza izmedju cvrstog kalcijum-karbonata na jednoj strani i jona kalcijuma i karbonatnog na drugoj. Ugljendioksid rastvoren u vodi daje slabo kiselu reakciju. Karbonatni jon u takvoj sredini kao jaka baza prima proton i prelazi u hidrogenkarbonatni. Kalcijum-hidrogenkarbonat je rastvorljiv u vodi. Na ovaj nacin se trosi karbonatni jon i gore pomenuta ravnoteza se po Le Sateljeevom principu pomera u smeru rastvaranja taloga (da bi se nadoknadio gubitak karbonatnog jona)dok se sav kalcijum-karbonat ne rastvori.
Pitanje: 'Zasto se kalcijum-karbonat ne rastvara skroz nego samo do kalcijum-hidrogenkarbonata?' nije bas najjasnije.
Kuvanjem rastvora kalcijum-hidrogenkarbonata (a to je recimo voda iz vodovoda i uopste prirodna voda)odstranjuje se ugljendioksid i kalcijum-karbonat se ponovo talozi (tako nastaje kamenac i pecinski ukrasi). Dakle najbolje je celu stvar posmatrati preko hemijskih ravnoteza i u zavisnosti od promene koncentracije nekog od ucesnika u reakciji posmatrati promenu sistema do uspostavljanja nove ravnoteze. Posto se ove ravnoteze vezane za kalcijum-karbonat i hidrogenkarbonat u stvari sastoje iz vise ravnoteza, onda promena u jednoj ravnotezi menja drugu ravnotezu i tako do u nedogled.
