Da li postoje situacije u kojima je časno počiniti suicid?

[Steinadler]

Па сад ...

Управо одгледах на РТС2 филм о жени која хоће да уради добро дело,
поставља експлозив великом дилеру дроге, тровачу деце (њој је то важно, она је професор).

Ствари крећу у погрешном смеру,
гине отац са двоје деце и чистачица која је избацила корпу смећа где је био постављен експлозив ...

Трагедија !

Шта ће него да се убије !?
Мада мислим да је фер да је друштво осуди,
и казни јер је и друштву потребна нека сатисфакција.

Ето, не треба се убити ни тад !

Нека те осуде на доживотну,
па пати до смрти, то си заслужила !

A treća opcija? Opet je možda mogla da presudi na neki način lerdiju, pre nego izvrši suicid ili se preda organima vlasti. A možda pak i neka četvrta opcija postoji.

 

[Обилић]

A treća opcija? Opet je možda mogla da presudi na neki način lerdiju, pre nego izvrši suicid ili se preda organima vlasti. A možda pak i neka četvrta opcija postoji.

Ухапсили су је и један судски службеник се заљубљује у њу.
Помаже јој да побегне и убије дилера ...

Одгледај филм !

 

[louiskrstic]

Ne mislim u ratu, nego u običnom životu.

Kad čoveku ne ide, kada je psihički bolestan - bespovratno, ili kad zna da ga čeka samo siva i bedna budućnost i da se to neće promeniti ma šta radio, ma koliko upirao da izmeni stanje... da li je časnije da prekrati sebi muke, umesto da ga svi gledaju kako se muči i propada, dok drugi napreduju jer mogu, jer su u daleko boljoj psiho-fizičkoj i svakoj drugoj situaciji?

Da li postoje situacije kad je suicid stvar časti? Bolje sagoreti nego izbledeti i propasti...

Treba pre svega pročitati Kamijev "Mit o Sizifu", pošto on prilično dobro obrađuje tu temu.

Ne postoji casno samoubistvo u judeohriscanskoj kulturi.
Da si sa dalekog istoka, mozda bi mogao da nadjes opravdanje.

Potpuno je nebitno šta kažu drugi, neophodno je znati zašto dolazimo u ovaj život i znati da svaka poteškoća pred kojom pokleknemo sigurno će nas sačekati u narednom životu.
Zato pitajmo se ako smo danas u ovom životu moćna osoba koja se ne obazire ni na koga i ni na čiji život, otima, pljaćka. manipuliše, iznuri narod iu onda dođe naredni život kada se mora suočiti sa svim onim što je uzrokovala, a to znači, mora proći sve te težine kojima je druge izlagao, onda nema časne smrti da bi se izbeglo ono što smo sami stavili ispred sebe.
Ima nešto što bismo morali znati a to je da mi ljudi kreiramo zakone kako bismo se povinovali pred njima a ne da ih izbegavamo. Povinovanjem zakonima pripremamo se da se povinujemo zakonima koji su duhovni i koji su izuzetno striktni i nema nikakvog pardona. To znači da ako dignemo ruku na sebe zaradimo dodatni teret verujući da nam je neko dodelio lošu sudbinu. Svaka teška situacije je delo naših ruku, svaka bolest koja nas sretne je takođe nešto što smo sami uzrokovali.
Zato treba znati da sve ono što nas sretne kroz život možda je čekalo i nekoliko hiljada godina da bi nas zaskočilo i dalo nam neophodnu lekciju života a ta lekcija kaže ovo: "Ovde smo da kada radimo radimo sa zadovoljstvom i radimo za dobrobit celine a ne samo za sebe ili za dobrobit manje grupe". Dok ove duhovne principe ne ugradimo u društveni stav i odnos i sa njima živimo od detinjstva nema nam lakšeg niti boljeg života ovde u fizičkom svetu.
Inače, istočnjaci su prihvatili reinkarnaciju kao realnost pa je malo za očekivati da će oni podići ruku na sebe. Hrišćanstvo se drži stava da samoubice ne sahranjuju tamo gde se sahranjuju i ostali ljudi što govori samo o njihovom totalnom nepoznavanju duhovnih zakona. Sahranjuju se ljudi samo da se ne bi širila zaraza kod raspadanja tela tako da aleje zaslužnih ili mesto za odbačene zbog samoubistva je samo humana igra nznanja.
Svi dugovi ili nagrade idu na teret ili u korist nas duhovnog Bića, Duše, a ne naših tela ili naše ličnosti.

 

[bangg]