Da li oprostiti slugama režima?

  • Začetnik teme Začetnik teme pop80
  • Datum pokretanja Datum pokretanja

pop80

Veoma poznat
Poruka
14.705
Sada kada je svima jasno da SNS brod tone i da mu nema spasa i da se sprema da se lansira u Kinu mnogi mu okreću leđa. Imam rođaka radi na RTS u i priča mi kako je tamo za jbana situacija. Ljudi ne znaju kako da se ponašaju. Većina je protiv ubica iz SNS krda i na strani studenata i naroda ali ipak posao je posao. Olivera Kovačević i Jovan Memedović su npr juče podržali studente a njihovim stopama bi sada i većina ..
Pitanje je da li oprostiti ovima koji su nas godinama trovali a na kraju se pokajali i da li je njihovo kajanje iskreno?
Ovde ne mislim na Jovana čije emisije nemaju veze sa politikom ali recimo Olivera je bila u informativnom programu..
ja sam npr za potpunu lustraciju.. dakle svi marš na ulicu!
jednom smo se za jbali ..
 
Poslednja izmena od moderatora:
Ја сам хтео колеги Дулету да опростим, међутим, он је бот истог интензитета као првог дана кад се регистровао на Крсту.

Зато је Дуле јуче прешао у надлежност Јова Бакића.
20241220_190126.jpg

:per:;)
 
Ко се још занима шта маргиналци, типа Јове, мисле о било коме?

Много тога на Млави у наредном периоду зависи од друга Јова.

Између Нове године (оне наше) и Светог Саве, Јово ће тамо бити Бог и Батина.
 
А ко је тај?

Јово Бакић​

С Википедије, слободне енциклопедије

Јово Бакић

Бакић 2015.
Датум рођења23. март 1970. (54 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФР Југославија
ПребивалиштеБеоград
ДржављанствоСрбија
ОбразовањеУниверзитет у Београду
Политичка странкаСДУ (2019—2020)
ПРЛ (2020—2021)
Јово Бакић (Београд, 23. март 1970) српски је социолог, универзитетски професор и политички активиста. Бакић је професор Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Биографија​

[уреди | уреди извор]
Рођен је 1970. у Београду, где с мањим прекидима живи од 1985. Живео је у Нишу, Призрену, Сарајеву, Подгорици. Стручно се усавршавао на универзитетима у Оксфорду, Хелсинкију и на Универзитету Масачусетс у Амхерсту. Осим студије Југославија — разарање и његови тумачи и низа краћих студија у научној периодици, године 2004. објавио је и књигу Идеологије југословенства између српског и хрватског национализма 1918—1941. Заинтересован је за историјску социологију политике и социологију сазнања, а посебно за теорије нације и национализма, различите идеологије, бившу Југославију и њене државе-наследнице.[1]
Бакићеве главне области интересовања и истраживања су социологија политике, нација и национализам.

Образовање и стручно усавршавање​

[уреди | уреди извор]
  • 1996 — основне студије — Филозофски факултет у Београду
  • 2002 — магистарске студије — Филозофски факултет у Београду (тема: Идеологије Југословенства између два светска рата)
  • 2009 — докторске студије — Филозофски факултет у Београду (тема: Развој тумачења процеса настајања Југославије)

Научно наставна звања​

[уреди | уреди извор]
  • 1998 — асистент-приправник — Филозофски факултет у Београду (ужа научна област: социологија политике)
  • 2002 — асистент — Филозофски факултет у Београду (ужа научна област: социологија)
  • 2009 — доцент — Филозофски факултет у Београду (ужа научна област: социологија)
  • 2019 — ванредни професор — Филозофски факултет у Београду (ужа научна област: социологија)

Управљачке функције и чланство у стручним организацијама и часописима​

[уреди | уреди извор]
  • 2008 — Часопис Социологија (чланство)
  • 2011—2012 — главни и одговорни уредник часописа Социологија (чланство)
  • 2009 — Социолошко удружење Србије и Црне Горе (чланство)
  • 2009—2013 — Српско социолошко друштво Етички одбор ССД (чланство)

Учешће у научно-истраживачким пројектима​

[уреди | уреди извор]
  • 2006—2010 — Друштвени актери и друштвене промене у Србији 1990—2010; Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета (истраживач и научни сарадник)
  • 2011—2014 — Изазови нове друштвене интеграције у Србији: концепти и актери; Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета (научни сарадник)

Књига Југославија — разарање и његови тумачи

[уреди | уреди извор]
Две деценије након распада Југославије још увек се воде полемике и пишу студије о разлозима њеног разбијања, а библиографија научних и публицистичких радова на ову тему из године у годину расте. У овој обимној, темељно писаној и синтетички начињеној студији социолог Јово Бакић даје критички и систематичан преглед постојећих тумачења распада земље и узрока југословенских ратова. У уводу књиге он наводи основне циљеве које је себи поставио при њеном писању. Први је да понуди социолошкоисторијско објашњење процеса нестајања СФРЈ и њеног коначног разбијања, и то у контексту повезивања спољних и унутрашњих чинилаца који су до разбијања довели, односно такмичења за хегемонију на нивоу међународних односа током и нарочито по завршетку хладног рата, са једне стране, и такмичења за хегемонију и ривалитет националистичких идеологија на нивоу вишенационалне федерације, са друге стране. Други задатак ове књиге односи се на анализирање, односно на теоријскометодолошку и сазнајносоциолошку критику студија које су за циљ имале било разумевање и објашњење распада Југославије, било објашњење појединих догађаја које су потом уследили, а које је немогуће заобићи у анализи нестанка СФРЈ, као што су рат у Босни и Херцеговини, етнички прогони током ратова за југословенско наслеђе, напад НАТО на Савезну Републику Југославију и слично. Трећи задатак ове студије био је да укаже да се и на нивоу интерпретација, односно сазнајносоциолошке анализе нестанка СФРЈ, ради о такмичењу са циљем остваривања идеолошке хегемоније у тумачењу, било да је реч о различитим српским, хрватским или бошњачким погледима на распад земље, или о различитим варијантама неоимперијалистичких или антиимперијалних објашњења нестанка СФРЈ. За све које ова тема занима, ова темељна и свеобухватна студија Јове Бакића представља драгоцено и незаобилазно штиво.

Одабрана дела​

  • Bakić, Jovo. Ideologije jugoslovenstva između srpskog i hrvatskog nacionalizma : 1918-1941. : sociološko-istorijska studija, (Biblioteka Polis, knj. br. 7). Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin", 2004. 599 str. ISBN 86-7284-071-2. [COBISS.SR-ID 196741383]
  • Bakić, Jovo. 2009. Extreme-Right Ideology, Practice and Supporters: Case Study of the Serbian Radical Party, Journal of Contemporary European Studies, ISSN 1478-2804, Vol. 17/No. 2, pp. 193-207. [COBISS.SR-ID 518643351]
  • Bakić, Jovo. 2010. Osvrt na srbocentrično viđenje raspada SFRJ u delu Džejmsa Gaua. Teme, Vol. XXXIV/No. 1, str. 389-394. [COBISS.SR-ID 519615127]
  • Bakić, Jovo. Jugoslavija : razaranje i njegovi tumači, (Pravna biblioteka, Edicija Studije). Beograd: Službeni glasnik: Filozofski fakultet, 2011. 714 str. ISBN 978-86-519-0983-5. [COBISS.SR-ID 187282188]

 

Јово Бакић​

С Википедије, слободне енциклопедије

Јово Бакић

Бакић 2015.
Датум рођења23. март 1970. (54 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФР Југославија
ПребивалиштеБеоград
ДржављанствоСрбија
ОбразовањеУниверзитет у Београду
Политичка странкаСДУ (2019—2020)
ПРЛ (2020—2021)
Јово Бакић (Београд, 23. март 1970) српски је социолог, универзитетски професор и политички активиста. Бакић је професор Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Биографија​

[уреди | уреди извор]
Рођен је 1970. у Београду, где с мањим прекидима живи од 1985. Живео је у Нишу, Призрену, Сарајеву, Подгорици. Стручно се усавршавао на универзитетима у Оксфорду, Хелсинкију и на Универзитету Масачусетс у Амхерсту. Осим студије Југославија — разарање и његови тумачи и низа краћих студија у научној периодици, године 2004. објавио је и књигу Идеологије југословенства између српског и хрватског национализма 1918—1941. Заинтересован је за историјску социологију политике и социологију сазнања, а посебно за теорије нације и национализма, различите идеологије, бившу Југославију и њене државе-наследнице.[1]
Бакићеве главне области интересовања и истраживања су социологија политике, нација и национализам.

Образовање и стручно усавршавање​

[уреди | уреди извор]
  • 1996 — основне студије — Филозофски факултет у Београду
  • 2002 — магистарске студије — Филозофски факултет у Београду (тема: Идеологије Југословенства између два светска рата)
  • 2009 — докторске студије — Филозофски факултет у Београду (тема: Развој тумачења процеса настајања Југославије)

Научно наставна звања​

[уреди | уреди извор]
  • 1998 — асистент-приправник — Филозофски факултет у Београду (ужа научна област: социологија политике)
  • 2002 — асистент — Филозофски факултет у Београду (ужа научна област: социологија)
  • 2009 — доцент — Филозофски факултет у Београду (ужа научна област: социологија)
  • 2019 — ванредни професор — Филозофски факултет у Београду (ужа научна област: социологија)

Управљачке функције и чланство у стручним организацијама и часописима​

[уреди | уреди извор]
  • 2008 — Часопис Социологија (чланство)
  • 2011—2012 — главни и одговорни уредник часописа Социологија (чланство)
  • 2009 — Социолошко удружење Србије и Црне Горе (чланство)
  • 2009—2013 — Српско социолошко друштво Етички одбор ССД (чланство)

Учешће у научно-истраживачким пројектима​

[уреди | уреди извор]
  • 2006—2010 — Друштвени актери и друштвене промене у Србији 1990—2010; Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета (истраживач и научни сарадник)
  • 2011—2014 — Изазови нове друштвене интеграције у Србији: концепти и актери; Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета (научни сарадник)

Књига Југославија — разарање и његови тумачи

[уреди | уреди извор]
Две деценије након распада Југославије још увек се воде полемике и пишу студије о разлозима њеног разбијања, а библиографија научних и публицистичких радова на ову тему из године у годину расте. У овој обимној, темељно писаној и синтетички начињеној студији социолог Јово Бакић даје критички и систематичан преглед постојећих тумачења распада земље и узрока југословенских ратова. У уводу књиге он наводи основне циљеве које је себи поставио при њеном писању. Први је да понуди социолошкоисторијско објашњење процеса нестајања СФРЈ и њеног коначног разбијања, и то у контексту повезивања спољних и унутрашњих чинилаца који су до разбијања довели, односно такмичења за хегемонију на нивоу међународних односа током и нарочито по завршетку хладног рата, са једне стране, и такмичења за хегемонију и ривалитет националистичких идеологија на нивоу вишенационалне федерације, са друге стране. Други задатак ове књиге односи се на анализирање, односно на теоријскометодолошку и сазнајносоциолошку критику студија које су за циљ имале било разумевање и објашњење распада Југославије, било објашњење појединих догађаја које су потом уследили, а које је немогуће заобићи у анализи нестанка СФРЈ, као што су рат у Босни и Херцеговини, етнички прогони током ратова за југословенско наслеђе, напад НАТО на Савезну Републику Југославију и слично. Трећи задатак ове студије био је да укаже да се и на нивоу интерпретација, односно сазнајносоциолошке анализе нестанка СФРЈ, ради о такмичењу са циљем остваривања идеолошке хегемоније у тумачењу, било да је реч о различитим српским, хрватским или бошњачким погледима на распад земље, или о различитим варијантама неоимперијалистичких или антиимперијалних објашњења нестанка СФРЈ. За све које ова тема занима, ова темељна и свеобухватна студија Јове Бакића представља драгоцено и незаобилазно штиво.

Одабрана дела​

  • Bakić, Jovo. Ideologije jugoslovenstva između srpskog i hrvatskog nacionalizma : 1918-1941. : sociološko-istorijska studija, (Biblioteka Polis, knj. br. 7). Zrenjanin: Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin", 2004. 599 str. ISBN 86-7284-071-2. [COBISS.SR-ID 196741383]
  • Bakić, Jovo. 2009. Extreme-Right Ideology, Practice and Supporters: Case Study of the Serbian Radical Party, Journal of Contemporary European Studies, ISSN 1478-2804, Vol. 17/No. 2, pp. 193-207. [COBISS.SR-ID 518643351]
  • Bakić, Jovo. 2010. Osvrt na srbocentrično viđenje raspada SFRJ u delu Džejmsa Gaua. Teme, Vol. XXXIV/No. 1, str. 389-394. [COBISS.SR-ID 519615127]
  • Bakić, Jovo. Jugoslavija : razaranje i njegovi tumači, (Pravna biblioteka, Edicija Studije). Beograd: Službeni glasnik: Filozofski fakultet, 2011. 714 str. ISBN 978-86-519-0983-5. [COBISS.SR-ID 187282188]

То и кажем, неки маргиналац...
 
Sada kada je svima jasno da SNS brod tone i da mu nema spasa i da se kapetan Firer sprema da se lansira u Kinu mnogi mu okreću leđa.
Sad kad bi izasao i rekao javno necemo u EU, mozda bismo postali siromasniji, ali bi dobio podrsku jos veceg dela naroda, njegovi(koji bi uz tu vlest poskakali od radosti) plus dodatni deo koji je kao za opoziciju...I tako bismo bili siromasniji, a on bi produzio svoju vladavinu uz jos vecu podrsku, jos koju deceniju...Tako da, ne zanosimo se glupostima...
 
previse licno dozivljavate sopstvenu propast kada imate vremena da optuzujete druge

Za svaki vas problem nije kriv ni vucic ni rts ni djilas ni mitrovic. Nego vi sami i vasi izbori.
objasni to onoj devojci koja leži bez obe noge i sa jednom rukom u Novom Sadu, nepokretna već mesec dana
da je za njenu propast kriva ona a ne korumpirana vlast na čelu sa psihički obolelom osobom
ili ubijenoj deci na koju se srušila nadstrešnjica najbolje i najbezbednije žel stanice na svetu kako reče Maja Gojković.. a da.. njima ne možeš jbg
možda njihovim roditeljima?
 
Sada kada je svima jasno da SNS brod tone i da mu nema spasa i da se kapetan Firer sprema da se lansira u Kinu mnogi mu okreću leđa. Imam rođaka radi na RTS u i priča mi kako je tamo za jbana situacija. Ljudi ne znaju kako da se ponašaju. Većina je protiv ubica iz SNS krda i na strani studenata i naroda ali ipak posao je posao. Olivera Kovačević i Jovan Memedović su npr juče podržali studente a njihovim stopama bi sada i većina ..
Pitanje je da li oprostiti ovima koji su nas godinama trovali a na kraju se pokajali i da li je njihovo kajanje iskreno?
Ovde ne mislim na Jovana čije emisije nemaju veze sa politikom ali recimo Olivera je bila u informativnom programu..
ja sam npr za potpunu lustraciju.. dakle svi marš na ulicu!
jednom smo se za jbali ..

Posle svake diktature mora da se uradi lustracija. To je prošli put propušteno i evo šta se desilo, sad sve mora ponovo. Posao se radi kvalitetno ili se ne radi uopšte, polovična rešenja su uvek najgora.
 
Sad kad bi izasao i rekao javno necemo u EU, mozda bismo postali siromasniji, ali bi dobio podrsku jos veceg dela naroda, njegovi(koji bi uz tu vlest poskakali od radosti) plus dodatni deo koji je kao za opoziciju...I tako bismo bili siromasniji, a on bi produzio svoju vladavinu uz jos vecu podrsku, jos koju deceniju...Tako da, ne zanosimo se glupostima...
Лично сам огорчено против АВ и клике, али сам огорчено против и Еуропске уније и поготово ОТАН. Народ је схватио да то није или - или. Ти ниси.
 
Ниси ништа пропустио, напротив.
ispunjava sve njihove želje..otvara neke krčeve klastere, Kosovu sve dao i što su mu tražili i što nisu.. . oće da im da da kopaju da nas potruju itd
al nema ništa od toga.. narod ne da
baš me zanima kako će da kopa kad mu 100 000 ljudi dođe tamo u Loznicu?
hoće li da digne avione i da nas pobije ili možda kobre da sve razbucaju za par minuta? :D
 
ispunjava sve njihove želje..otvara neke krčeve klastere, Kosovu sve dao i što su mu tražili i što nisu.. . oće da im da da kopaju da nas potruju itd
al nema ništa od toga.. narod ne da
baš me zanima kako će da kopa kad mu 100 000 ljudi dođe tamo u Loznicu?
hoće li da digne avione i da nas pobije ili možda kobre da sve razbucaju za par minuta? :D
Сто хиљада људи нико не може да разбуца, а пилоти авиона и припадници "Кобри" су део народа. Милошевић се у то уверио.
 

Back
Top