Тачно је да из угла Београђана некад са ниподаштавањем (мапа горе) гледају на све ван Београда. Ту се географија своди на "њихов" Београд и тамо нека села у пи*ку материну. Но то је перцепција својствена неоствареним људима. Сваки град је живи организам, мијења се, транформише, пролази кроз процесе, и у тим процесима ти неостварени људи баш и немају шансу да остваре неки статус у друштву, да их неко чује, уважава мишљење, то појачава фрустрације и то надокнађују презиром према неким руралцима или становницима мањих градова који ето немају "привилегију" као они да живе у пријестолници.То нема езе са Београдом. Право питање је. Зашто сва та НВО олош искључиво ровари по пријестолници? Зашто "параде поноса" морају бити у главном граду, па још строгом центру? Што не у Параћину, Горњем Милановцу, нек тамо мало "поносно" парадирају?
Главни град је увијек мета смутљуивцима и подлацима гдје ће своје намјере спроводити, пројектовати догађаје, некад и "дешавање народа". Ту се ровари, ту е најјача контаминациа умова, ту ће медији имати тежиште. Медији су моћни, они ће промовисати све те скарадне појаве, процесе, "параде", све то ствара жељени привид како ти процеси или та НВО олош има подршку. Но како ти имаш одбојност од свега тога и правиш отклон, тако и у самом Београду већина има одбојност и прави отклон од сеих тих скарадних појава и процеса, у коначници све се своди на %, аритметику.
