Da li mrzinja prema prestonici je nesto sasvim normalno ?

Danas na Savskom keju puno ljudi, odavno nisam video toliki broj, a najlepše od svge što nisam video namrgođene face, uglavnom neki fin svet. Uživanje. Možda su ti Tiksiji i Guseničari koji mrze otišli na svoje Golije, a ostali samo Beograđani, ne znam?

Mislio sam na centar. Nema prosjaka, manjina, naprednjaka, možeš na miru da obratiš pažnju na rusku arhitekturu.
 
Pre neko vreme jedan od mojih srpskih fb prijatelja napisao na fejsu-mrzim Beograd. Ovo je bilo pre 3 godina-nisam znao onda zasto .Kako da covek,koji se deklarise kao rodoljub-patriota,da mrzi svoju prestonicu ?
Pa sada mi je to jasno,jer i ja mogu otkriveno da kazem ,,Nienawidzę Warszawy’’ (Mrzim Varsavu).
Iako Varsava-isto kao sto i Beograd-ima lepu istoriju ,mnogo puta ljudi su branili sa pesmom na usnama ove gradove od agresora-shvatio sam ,zasto covek moze da mrzi prestonicu,jer ovo trenutno i osećam.
Zasto?
Odgovor je jednostavan-danasnja Warszawa je leglo nemorala i degenerike .Ovde siri propagandu LGBT (uspesno) ,prosecna devojka sa 16 godina ima vece seksualno iskustvo nego njena sopstvena majka/tetka(izaberi jedno) . U Warszawi propagira sa i rasno mesanje,pa i u mnogim Warszawskim novinama predstavlja se prevaru/izdaju partnera kao nesto sasvim normalno. Ovde vecina ljudi ne poseduje nikakve vrednosti ,za njih bitne su samo pare.
Zato vise volim sela i manje gradove,jer tamo covek moze brze da naleti na dobru devojku/casnog coveka,koji nije licemer i postuje prave vrednosti ,ne one americko-becko-berlinske.
Zapad pokusava preko prestonica (a tacnije preko svog jakog uticaja u gradskom zivotu) da unisti konservativne narode .
Zavrsavajuci sve ovo,sto zelim da kazem na ovu temu – volim istoriju Varsave (pogotovo Varsavski Ustanak-Powstanie Warszawskie je bio dokaz heroizma ljudi,koji su ziveli tamo za vreme okupacije III Rajha) itd . ali istovremeno mrzim danasnju VARSAVU.
Zato kazem i na kraju : Warszawo p***l się -,,J**i se Varsavo’’ .
Mržnja iz zavisti, jer ljudi iz provincije misle da im je najveći uspeh u životu ako se dosele u Beograd. Nema to veze sa osudom nemorala, upravo suprotno, provincijalci u svom selu ili varoši ne mogu da rade šta hoće zato što ih tamo svi znaju, zato žele da dođu u Beograd gde ih niko ne zna da bi mogli da se ponašaju nemoralno i rade šta hoće, i takvi došljaci upravo i čine Beograd nemoralnim u najvećoj meri, zato što su totalno razuzdani i misle da imaju pravo da rade šta im padne na pamet i da ne odgovaraju nikome za ono što rade, a pritom ne osećaju nikakvu ljubav prema Beogradu jer Beograd nije njihov zavičaj. A ako ne mogu da se dosele, onda ga mrze, iz zavisti.
 
Mržnja iz zavisti, jer ljudi iz provincije misle da im je najveći uspeh u životu ako se dosele u Beograd. Nema to veze sa osudom nemorala, upravo suprotno, provincijalci u svom selu ili varoši ne mogu da rade šta hoće zato što ih tamo svi znaju, zato žele da dođu u Beograd gde ih niko ne zna da bi mogli da se ponašaju nemoralno i rade šta hoće, i takvi došljaci upravo i čine Beograd nemoralnim u najvećoj meri, zato što su totalno razuzdani i misle da imaju pravo da rade šta im padne na pamet i da ne odgovaraju nikome za ono što rade, a pritom ne osećaju nikakvu ljubav prema Beogradu jer Beograd nije njihov zavičaj. A ako ne mogu da se dosele, onda ga mrze, iz zavisti.

Нико није дошао у Београд да би се понашао разуздано, људи долазе у Београд јер се у Београд сливају паре целе државе, сви кредити које држава диже и које после сви отплаћују углавном заврше у Београду, паре од гомиле пореза, сем оних на непокретности и тако неких још пар заврше у Београду, цела беспосличарска и бесмисмена бирократија се набила у Београд.
Па шта мислиш ти, зашто је квадрат стана на Дедињу 5-6 хиљада евра, јел то тамо има рудник злата или шта?
 
Нико није дошао у Београд да би се понашао разуздано, људи долазе у Београд јер се у Београд сливају паре целе државе, сви кредити које држава диже и које после сви отплаћују углавном заврше у Београду, паре од гомиле пореза, сем оних на непокретности и тако неких још пар заврше у Београду, цела беспосличарска и бесмисмена бирократија се набила у Београд.
Па шта мислиш ти, зашто је квадрат стана на Дедињу 5-6 хиљада евра, јел то тамо има рудник злата или шта?

 
Нико није дошао у Београд да би се понашао разуздано, људи долазе у Београд јер се у Београд сливају паре целе државе, сви кредити које држава диже и које после сви отплаћују углавном заврше у Београду, паре од гомиле пореза, сем оних на непокретности и тако неких још пар заврше у Београду, цела беспосличарска и бесмисмена бирократија се набила у Београд.
Па шта мислиш ти, зашто је квадрат стана на Дедињу 5-6 хиљада евра, јел то тамо има рудник злата или шта?

Moguće je da je tako, alu uzmimo primer nekoliko puta pomenutog kolege iz jedne palanke u nedođiji... hvali se kako registruje auto na invalida, kako mulja na crno i sivo, a kuka na Zlograd da je kriv što mu žena koja je na budžetu, prima malu platu. A taj budžet punimo svi mi iz Zlograda jer smo regularno prijavljeni i plaćamo naše obaveze. I popunjavamo minus u budžetu njegove palanke. A onda pročitaš još neke teme i vidiš da je kolega probao da živi u Beogradu nekih 10 godina i nije uspeo. I odakle sad ta mrznja?
 
Од памтивјека у свим државама које би настајале и нестајале, анимозитет према пријестолници/административном средишту је нека константа и он је неибјежан.

Разлога је више, некад основано некад лажно увјерење да се пријестолница развија на рачун провинција, да попут паразита црпи добра и живи од зноја углавном руралних крајева, различит вриједносни систем који се временом увијек успостави, начин живљења (modus vivendi) гдје се створе непремостиве разлике у моралним скрупулама праћено предрасудама и неразумијевањем.
Тако ће из угла пријестолници гледати на све друге као затуцане провинцијалце и сељобере а обрнуто (у данашњем поимању) пријестолницу као легло педерлука, неморала и разврата.
Некад медији, то је изражено у Српској (усаидови портали али потпомажу и ови у ефбиху), "болдују" анимозитет према административном средишту, у нашем случају Бањој Луци, но то је већ друга тема. У Србији, ако изузмемо неке плаћеничке медије у сјеверној српској покрајини, тога и немате. А ако и има, није вриједно помена.

Како год, нетрпељивост према пријестолници, која зависно од фрустрација прелази у мржњу, је неизбјежна. Оно што се може урадити је да буде мања, и да буде мање неразумијевања. То некад и није лако.
 
Nihil novi,dragi brate :D.

Заглупљивање и отклон од традиционализма, распад, декаденција, одбацивање моалних, културних и обичајних норми, конзумеризам, нихилизам, прихватање универзалија , итд ... = 0% културе и 100% цивилизације.

100% цивилизације води у антицивилизацију у постмодернизам, потом у постхуманизам, а постхуманизам у трансхуманизам и сингуларитет ...

- - - - - - - - - -

Свака Утопија заврши у својој Дистопији

- - - - - - - - - -

Мрзети престоницу јесте отпор и пресликана мржња према посмодернизму и глобализму оличене у универзалијама.
 
Од памтивјека у свим државама које би настајале и нестајале, анимозитет према пријестолници/административном средишту је нека константа и он је неибјежан.

Разлога је више, некад основано некад лажно увјерење да се пријестолница развија на рачун провинција, да попут паразита црпи добра и живи од зноја углавном руралних крајева, различит вриједносни систем који се временом увијек успостави, начин живљења (modus vivendi) гдје се створе непремостиве разлике у моралним скрупулама праћено предрасудама и неразумијевањем.
Тако ће из угла пријестолници гледати на све друге као затуцане провинцијалце и сељобере а обрнуто (у данашњем поимању) пријестолницу као легло педерлука, неморала и разврата.
Некад медији, то је изражено у Српској (усаидови портали али потпомажу и ови у ефбиху), "болдују" анимозитет према административном средишту, у нашем случају Бањој Луци, но то је већ друга тема. У Србији, ако изузмемо неке плаћеничке медије у сјеверној српској покрајини, тога и немате. А ако и има, није вриједно помена.

Како год, нетрпељивост према пријестолници, која зависно од фрустрација прелази у мржњу, је неизбјежна. Оно што се може урадити је да буде мања, и да буде мање неразумијевања. То некад и није лако.


Чуј лажно уверење.
А како се то развија престоница, сама од себе, тамо живе неки много вредни и паметни људи можда?
 
Iz duha metafizike tradicionalizma nastaje kultura

images





Sve kontra jeste okamenjivanje civilizacije - antimetafizika razuma - završnica u singularitetu.

594163587b0c009645d354023326eb77.jpg

- - - - - - - - - -

Чуј лажно уверење.
А како се то развија престоница, сама од себе, тамо живе неки много вредни и паметни људи можда?

Престоница се развија традиционализмом и културом народа, а онда се деформише универзалијама, цивилизацијом у декаденцију.

- - - - - - - - - -

Долази до метафизичког отуђења зарад већег разума.
 
Iz duha metafizike tradicionalizma nastaje kultura

images





Sve kontra jeste okamenjivanje civilizacije - antimetafizika razuma - završnica u singularitetu.

594163587b0c009645d354023326eb77.jpg

- - - - - - - - - -



Престоница се развија традиционализмом и културом народа, а онда се деформише универзалијама, цивилизацијом у декаденцију.

- - - - - - - - - -

Долази до метафизичког отуђења зарад већег разума.

52396358_2060262977342792_1227943008331104256_n.jpg
 
Mystic Brate ,Ti si jedini ,koji me i shvatio !!! Svi ostali podrzavaoci rasnog mesanja ,k*** itd pljuju po meni ,jer sasuo sam im istinu u lice .

Kraj sve te pseudo-liberalne papazjanije nije Utopija već završetak u Distopiji.

Čovečanstvo čeka težak kraj, zato je pitisak strahovit na tradicionalističke narode - ali borićemo se koliko možemo.


- - -

Galaksizacija, panseksualizam i transhumanizam (autor Dorijan Nuaj)



hrgigermiguelalcala.jpg

H.R. Giger - prorok transhumanizma, panseksualizma i galaksizacije
Ovaj tekst izvorno je napisan 1995. godine, više puta prerađivan i objavljivan u okviru moje knjige Božanska revolucija katastrofe / Doktrina satanizma 2008/2012, Ukronija.

Posmatrano sa čisto psihološkog stanovišta sloboda nije ništa drugo do nesputano ispoljavanje nagona. (Pseudo)revolucionarni zahtevi za slobodom podrazumevaju uspostavljanje takvih društvenih odnosa i izgradnju takvih institucija koje bi omogućile slobodnije ispoljavanje nagona, odnosno manifestovanje iracionalne strane ljudske prirode kroz racionalizovanu i legalizovanu formu ostvarenja određenih prava i zadovoljenje tzv interesa onih koji se osećaju potlačenima, eksploatisanima, obespravljenima, ugroženima i sl. U taj korpus društvenih grupa (koje se inače u datom društvenom poretku ne osećaju dobro) mogu biti uvrštene razne socijalne klase, staleži, zatim kakav potčinjeni i frustrirani etnos, rasa, ili neka manjina. Suština dosadašnjegrevolucionarnog i „pravednog” zahteva ogleda se u tome da ispoljavanje nagonske sfere ugroženegrupe u okviru nekog društva, bude omogućeno uz manje ili bez ikakvih prepreka pozitivne prirodeiz oblasti morala, normi, običaja ili prava. To je naravno uvek na štetu onih grupa koje već uživajuodređene privilegije ili prestižnije društvene pozicije, bilo da su ih sami stekli ili su ih nasledili odpredaka. Dakle, takvi zahtevi su uglavnom obojeni egalitarizmom, a zapravo se tu često radi o revanšizmu.
 
Poslednja izmena:
Mržnja prema urbanoj sredini i arhitektonskom pandemonijumu kakav predstavljaju većine svetskih metropola je nešto sasvim normalno.
Kada uporediš neku zgradu poput parlamenta u Budimpešti sa modernim blokom od 3000 kvadrata betona i čelika i stakla, valjda svaki normalan čovek oseti podizanje dijafragme.

S atim što su i jedno i drugo u gradu. U selu nema takvih građevina, niti događaja. Uglavnom nema bilo čega iz oblasti kulture, pa i same zabave, što ljudi traže.

- - - - - - - - - -

Kraj sve te pseudo-liberalne papazjanije nije Utopija već završetak u Distopiji.

Čovečanstvo čeka težak kraj, zato je pitisak strahovit na tradicionalističke narode - ali borićemo se koliko možemo.


- - -

Galaksizacija, panseksualizam i transhumanizam (autor Dorijan Nuaj)



Pogledajte prilog 533275
H.R. Giger - prorok transhumanizma, panseksualizma i galaksizacije
Ovaj tekst izvorno je napisan 1995. godine, više puta prerađivan i objavljivan u okviru moje knjige Božanska revolucija katastrofe / Doktrina satanizma 2008/2012, Ukronija.

Posmatrano sa čisto psihološkog stanovišta sloboda nije ništa drugo do nesputano ispoljavanje nagona. (Pseudo)revolucionarni zahtevi za slobodom podrazumevaju uspostavljanje takvih društvenih odnosa i izgradnju takvih institucija koje bi omogućile slobodnije ispoljavanje nagona, odnosno manifestovanje iracionalne strane ljudske prirode kroz racionalizovanu i legalizovanu formu ostvarenja određenih prava i zadovoljenje tzv interesa onih koji se osećaju potlačenima, eksploatisanima, obespravljenima, ugroženima i sl. U taj korpus društvenih grupa (koje se inače u datom društvenom poretku ne osećaju dobro) mogu biti uvrštene razne socijalne klase, staleži, zatim kakav potčinjeni i frustrirani etnos, rasa, ili neka manjina. Suština dosadašnjegrevolucionarnog i „pravednog” zahteva ogleda se u tome da ispoljavanje nagonske sfere ugroženegrupe u okviru nekog društva, bude omogućeno uz manje ili bez ikakvih prepreka pozitivne prirodeiz oblasti morala, normi, običaja ili prava. To je naravno uvek na štetu onih grupa koje već uživajuodređene privilegije ili prestižnije društvene pozicije, bilo da su ih sami stekli ili su ih nasledili odpredaka. Dakle, takvi zahtevi su uglavnom obojeni egalitarizmom, a zapravo se tu često radi o revanšizmu.

Gajger je odličan umetnik. Inače rođen i živeo u gradu.
 
S atim što su i jedno i drugo u gradu. U selu nema takvih građevina, niti događaja. Uglavnom nema bilo čega iz oblasti kulture, pa i same zabave, što ljudi traže.



:roll:

Dekadencija, zabava i obilazak mrtvih stvari i mrtvih naroda po muzejima prestonice nije kultura.

Kultura je dinamična stvar, a ne mrtva.

Kada je nešto mrtvo onda se postavi u muzej.
 

Back
Top