Da li možete da zamislite svet bez boja?

Nina

Zlatna tastatura
Supermoderator
Poruka
346.218
Clipboje.jpg

Verovatno možete, svi smo u nekom trenutku videli crno bele filmove ili slike. Ali, kakav bi svet bio bez boja?

1. Aristokratska ljubičasta
Ljubičasta boja je povezana sa aristokratijom i kraljevskim porodicama, jer su u jednom trenutku samo aristokrate mogle da priušte skupi pigment. Tokom rimskog doba, bilo je potrebno smrviti 4 miliona školjki da bi se dobio samo jedan kilogram ljubičastog pigmenta.
Kraljica Elizabeta I je čak zabranila nošenje ljubičaste odeće svima, osim najbližim članovima kraljevske porodice.

2. Žuta boja izaziva glad
Žuta i narandžasta nisu preporučljive za boje u kuhinjama, zato što je poznato da su stimulatori apetita. A ako se pozabavimo dizajnom poznatih lanaca restorana, možemo primetiti veoma učestalu upotrebu ovih boja.

3. Terapija bojom
Boje mogu delotvorno uticati na ljudski organizam, pomažući mu u isceljenju. Na primer, crvena boja može pomoći depresivnim ljudima da povrate živost, dok se pokazalo da zelena boja pomaže u opuštanju.

4. Knjige srednjeg veka
U srednjem veku, rukopisi su bili ,,ukrašeni“ bojom napravljenom od podzemnog poludragog kamenja i žumanaca.

5. Boja vrednija od zlata
Crveni pigment je među Astecima bio smatran vrednijim od zlata.

6 Boje kao simboli
Mnoga indijanska plemena su koristila crnu boju da simoblizuju život, a žutu boju kao simbol smrti.

7. Njutn je takođe izmislio točak
Izum prvog točka boja je pripisan Isaku Njutnu, koji je u 1706. uredio crvenu, narandžastu, žutu, zelenu, plavu, indigo i ljubičastu boju u prirodnu progresiju na rotirajućem disku. Kad se disk zavrti, boje se zamagljuju tako brzo da ljudsko oko vidi samo belu.

8. Omiljena boja ljudi na svetu
Plava je najomiljenija boja na svetu, dok je ljubičasta na drugom mestu. Čak 40% ljudi širom sveta je izabralo plavu kao svoju omiljenu boju.

9. Strah od boje
Kromofobija (takođe poznat kao kromatofobija) je redak, uporan, iracionalni strah od boja. Neki ljudi koji imaju ovaj poremećaj će reagovati oštro na neke nijanse ili tonove, dok će drugi pokušati da potpuno izbegnu boju. Neki znaci i simptomi su: mučnina, vrtoglavica, otežano disanje, osećaj panike, povišen broj otkucaja srca i krvni pritisak, anksioznost, glavobolja, i drhtanje. Efikasan tretman uključuje metode i tehnike koje uključuju sistematsko smanjivanje osetljivosti i terapiju izloženosti.

10. Boja ne postoji!
Tehnički, to je sve u našim glavama. Boja je nešto što su naši mozgovi stvorili kao sporedni efekat, u očajničkom naporu da interpretiraju ogromne količine informacija koje dobija od spoljnog sveta.
 
Vezano za pitanje Da li boje postoje iskljucivo u našem umu Doktor Mazvita Čirimuta u svojoj najnovijoj knjizi “'Outside Color”
bavi se vekovima starom raspravom o tome da li boje fizički postoje, ili je način na koji ih percipiramo isključivo posledica moždanih aktivnosti.
“Od svih karakteristika koje predmeti poseduju, boja nelagodno lebdi između subjektivnog sveta osećaja i objektivnog sveta činjenica”, navodi profesor sa Univerziteta u Pitsburgu.

Optičke iluzije, poput dobro fotografije plavo-crne haljine koja je pre par meseci postala hit na internetu, pokazale su da svaki posmatrač drugačije percipira boju određenog predmeta. Prema sholastičkoj misli, boje predmeta su realne i ostavljaju otisak u našim očima poput žiga koji se utiskuje u vreo vosak

Galileo Galilej sumnjao je, međutim, da je stvar sasvim suprotna – boje kao takve percipira isključivo posmatrač. Ukoliko boje na predmetu postoje, gde se tačno nalaze? Kako nije bio u stanju da odgovori na ovo pitanje, osnosno definiše ih i izmeri, naučnik je ustanovio da je sve stvar naše percepcije. Ako se sam posmatrač ukloni, odnosno njegova subjektivna slika o svetu, i predmeti će izgledati drugačije.

Ali, ne radi se samo o svetlosnim uslovima i optičkim iluzijama – nedavno su naučnici počeli da dobijaju naznake za to da, dok god ne nalazimo način da nešto opišemo, to nećemo ni videti.

U antičkim jezicima, na primer, ne postoji reč za plavu boju, pa naučnici smatraju da naši preci nisu bili u stanju da primete prisustvo te boje.

Britanski premijer Vilijam Gledston tako je još 1858. godine uočio da pisac Homer u Odiseji nijednom ne spominje plavu boju, ali umesto toga opisuje more kao tamno crveno, poput vina. Za razliku od plave boje, crna se pominje skoro 200 puta, bela oko 100, crvena manje od 15, a žuta i zelena manje od 10.

Prema nemačkom filologu Lazarusu Gajgeru, ovaj pojava nije prisutna samo kod antičkih Grka – plava se ne spominje ni u Kuranu, antičkim kineskim spisima, niti antičkoj jevrejskoj verziji Biblije.

Zanimljiva je i činjenica da su istraživači pre samo par godina, tokom proučavanja Himba plemena, njegovim pripadnicima pokazali 11 zelenih kvadrata i jedan plavi. Kada su ih zamolili da pokažu onaj koji se razlikuje, oni ili nisu bili u stanju da uopšte uoče razliku, ili im je bilo potrebno izuzetno dugo vremena za to. Isto pleme, međutim, za opis zelene boje koristi mnoštvo različitih reči – kada su im prikazani kvadrati obojeni različitim zelenim nijansama, razliku su uočili istog momenta.

1712581376369.jpeg
 

Back
Top