Da li molite da se pomirite?

[gost 43599]

Najveći neprijatelj svakog odnosa je tišina.
Kad neko od partnera ušuti,a posebno iz izopačene gordosti,sitnodušja,sujete ili jer je povrijeđen a ne želi da progovori.Takve osobe izbjegavam u svim oblicima odnosa,a kamoli kad je partner u pitanju.
Ipak,ljubav(ukoliko je obostrana)može da razbije i najjače zidove tišine i nije važno ko će prvi da popusti,da zagrli ili da kaže "oprosti"..
Moliti za oprost je djetinjasto,ali reći tu tako često zaboravljenu riječ je dovoljno..

kratko i jasno... slazem se u potpunosti..

@tema

Ne volim tisinu...verujem da kracim, iskrenim razgovorom sve moze da se resi...ako pogresim, nije mi tesko da se izvinem, pridjem...ne ocekujem da cujem izvini, dovoljno mi je da mi partner pridje ..mada ne cinim neke drasticne greske, bar ne svesno...

Iz pogleda stosta moze da se razbere, pa i iskreno kajanje za ucinjeno, izreceno...ako nije nesto ozbiljno u pitanju dovoljno mi je da mi partner pridje na nezan, saljiv njemu svojstven nacin...kad podigne obrvu i nasmesi se a j.b.g.a. ne mogu da ostanem ravnodusna...

 

[Nancy011]

Spontano se posvadjamo, isto tako i pomirimo. Uglavnom sam ja ta koja ćuti i ignoriše, a on humorom to prevazilazi . Nema molbi ni žaljenja. Ako je nešto ozbiljno, onda konstruktivna svadja (ja galamim, a on priča sa stisnutom donjom vilicom), ali na kraju bude OK jer kažemo sve ono što smo do tada ćutali.

 

[black_magic_queen]

Samo ako sam ja krivac, ali ni tada ne molim. Hopće- hoće, neće- i ne mora

 

[Nina]

Da znam da ima svrhe..molila bih...

 

[Грофица]

Као што је једна чланица већ написала, тако и ја...
Нисам у стању (бар још увек нисам научила да будем) да издржим тишину. Попуштала сам и кад нисам налазила своју кривицу у свађи.
Свесна сам да је погрешно. Свађалица сам велика, али брзо пупустим.
Некад из страха од туђе реакције.
А као конкретан одговор на питање, ДА, једном сам молила.
Али не да ми опрости. Него да проговори, јер ме тишина парала.
Можда још има наде. Тек ми је 22

 

[Majers]

Ne molim..ali kako se ona ponasa ponekad, ispadne da molim...komplikovano zvuci?
Evo ovako, ona je u fazonu da kada se posvadjamo - cuti...pita preko ***** onako nesto - tipa hocu li da jedem i slicno...
Tada uvek ja pokusam da razgovaram na normalan i civilizovan nacin, ali ne vredi - obavezno tera inat i svadja se jos vise. ja pocnem da se derem, trese se cela zgrada, jer mi dihne pritisak na 300 neko kome pridjes kao coveku a on te sutne...Obicno mi kaze da sam agresivan i da sa siledzijom nece da razgovara( to je zato sto pocnem da se derem posle par sati ispiranja mozga)...dignem ja ruke, oteram je u tri lepe...i ...
Posle dan-dva pocinje odjednom da razgovara normalno kao da ama bas nista nije bilo?!E onda me to iznervira jos vise, pa se ja nadurim...retko se svadjamo, ali ako upadnemo u to vrzino kolo...ode po nekoliko dana, ako ne i nedelja...
***...znam da ne valja tako, ali eto...mozda pocnem da bijem( ali samo kada sam u pravu, ne znam sta vise)

 

[gost 107590]

Svi parovi se po nekad svadjaju...Neki svaka dva sata, a neki svaka dva dana..

I uvek neko (da ne kazem pametniji) prvi popusti...

Ko koga kod vas moli da se pomiri nakon svadje?

Vi njega ili on vas?

Ko prvi popusti?

Posle koliko vremena?

Zloupotrebljavate li ako on vas prvi moli za pomirenje?

Molim ja, za seks uglavnom. Ne valja što ponekad popustim. Sve češće...

 

[gost 39034]

Svi parovi se po nekad svadjaju...Neki svaka dva sata, a neki svaka dva dana..

I uvek neko (da ne kazem pametniji) prvi popusti...

Ko koga kod vas moli da se pomiri nakon svadje?

Vi njega ili on vas?

Ko prvi popusti?

Posle koliko vremena?

Zloupotrebljavate li ako on vas prvi moli za pomirenje?

ne molim nikada, niti volim da me mole
umem da se izvinem i pokajem, umem i da prihvatim izvinjenje
pomirenje podrazumeva da se kaze "izvini", da se razgovara i izgladi problem, a ne da neko "moli", a neko "oprasta"
sem, mozda, ako imas 15 godina..