Да ли млади превише користе стране речи?

bernardo

Veoma poznat
Poruka
11.757
Тако с времена на време налетимо на по коју серију или филм који приказује тинејџере преувеличано и искарикирано говорећи скоро сваку другу страну реч, поготово енглеског порекла.

И истина је да смо данас у све већем додиру са технологијом. И будући да је технологија махом идаље на енглеском, и да комуницирамо са светом помоћз ње, гледамо разне филмове, серије, слушамо страну музику, енглеске речи крену да нам улазе у речник. Њихове речи су обично кратке и једноставне и лако се запамте и уђу у мозак. Они који се праве паметни користе латинизме и хеленизме, а млади изгледа англицизме.

Да ли млади превише користе страних речи, питање је?
 
Svaka, ama baš svaka generacija je imala svoj rečnik, koji je karakterisao njihovo vreme.
Nije nikakvo čudo da i danas mladi imaju novi rečnik koji koriste, bez obzira na poreklo reči.
Lično se slažem sa mladima koji novu terminologiju tehnoloških čudesa govore u iskrivljenom
originalu, jer su to reči koje su baš smešne u prevodu.

Oni koji koriste mrtve jezike žele da prikažu svoje visoko obrazovanje i to je uvek bilo tako...

Odlika mladih danas nije upotreba tuđica, već očigledna nepismenost i nepoznavanje pravopisa
srpskog jezika... iz čega se može zaključiti da nisu ni načitani, što je opet znak nečeg drugog....
 
Тако с времена на време налетимо на по коју серију или филм који приказује тинејџере преувеличано и искарикирано говорећи скоро сваку другу страну реч, поготово енглеског порекла.

И истина је да смо данас у све већем додиру са технологијом. И будући да је технологија махом идаље на енглеском, и да комуницирамо са светом помоћз ње, гледамо разне филмове, серије, слушамо страну музику, енглеске речи крену да нам улазе у речник. Њихове речи су обично кратке и једноставне и лако се запамте и уђу у мозак. Они који се праве паметни користе латинизме и хеленизме, а млади изгледа англицизме.

Да ли млади превише користе страних речи, питање је?
I ne samo mladi. Takodje i idioti u nazovi medijima.
 
Svaka, ama baš svaka generacija je imala svoj rečnik, koji je karakterisao njihovo vreme.
Nije nikakvo čudo da i danas mladi imaju novi rečnik koji koriste, bez obzira na poreklo reči.
Lično se slažem sa mladima koji novu terminologiju tehnoloških čudesa govore u iskrivljenom
originalu, jer su to reči koje su baš smešne u prevodu.

Oni koji koriste mrtve jezike žele da prikažu svoje visoko obrazovanje i to je uvek bilo tako...

Odlika mladih danas nije upotreba tuđica, već očigledna nepismenost i nepoznavanje pravopisa
srpskog jezika... iz čega se može zaključiti da nisu ni načitani, što je opet znak nečeg drugog....
Могу се делимично сложити. То што су неке речи смешне за превод, то се зове дух језика...🤣 Нпр ми у Врбасу имамо једну поштапалицу "откад себе" ај ти то преведи на енглески.

Користи се када хоћеш да опишеш нешто што је било баш давно...

Yeah, man, that was since when myself
 
hmmm,.. nije da mi se sviđa, jer sam tanak sa engleskim,.. ali ima to svojeg opravdanja:
na primer "edukacija" je malo širi pojam od obrazovanja ( negde je i u svojstvu opisa vaspitanja, a u našem jeziku je to razdvojeno),..
Ove druge reči koje si naveo su kraće od naših 'prevoda',.. zgodnije,.. naravno da mladi znaju i naše reči sa istim smislom (značenjem).
U principu se slažem sa prvim postom u temi,.. lajkovao sam.
 
Сад нисам мислио нужно на латинизме примера "едукација"пре образовање... Мислио сам "стејџ, кринџ, лајк, шер..." "смеш, ОМГ"
Tacno! Ovo se vise odnosi na LOL, OMG, Dejt, U zadnje vreme i WTF. Ima takodje i rec koja se odavno koristi, PULOVER.
 
hmmm,.. nije da mi se sviđa, jer sam tanak sa engleskim,.. ali ima to svojeg opravdanja:
na primer "edukacija" je malo širi pojam od obrazovanja ( negde je i u svojstvu opisa vaspitanja, a u našem jeziku je to razdvojeno),..
Ove druge reči koje si naveo su kraće od naših 'prevoda',.. zgodnije,.. naravno da mladi znaju i naše reči sa istim smislom (značenjem).
U principu se slažem sa prvim postom u temi,.. lajkovao sam.
Ја искрено, признајем, некад ми падне на памет енглеска реч... А наше ми треба пар секунди да се сетим :/
 
Kroz obrazovni sistem je potrebno polaznicima razdvajati i objašnjavati redovno razliku između zvaničnog i nezvaničnog govornog jezika. Takođe, prosvetni radnik, a posebno predavači jezika, moraju donekle biti otvoreni i upoznati sa internim rečnikom omladine sa kojom su u dodiru svakodnevno.
Bojim se da dosta mešamo tuđice koje su potpuno prihvaćene u našem jeziku i nema mesta zamerkama ako ih neko upotrebljava (osim ako je neko naglašeno raspoložen da ispoljava nacionalizam i oseća da je to jedan od boljih načina da se sačuva nacionalna posebnost i dobre tradicionalne vrednosti, ali u nekom trenutku to može da pređe u rigidnost ili, što bi naš narod rekao: zadrtost, tvrdoglavost, traženje dlake u jajetu), i na drugoj strani, razne slengove, kolokvijalizme i sl, koji su, kao što je neko već istakao-svakoj generaciji i svakom vremenu svojstvene, ali su retko pokvarile ili umanjile potencijal mladih ljudi da se pokažu, napreduju i ostvare uspeh u karijeri i kao jedinke svog društva i društva u celini.
Uostalom, kako mlada osoba ulazi u zrelije doba svog života, skoro da je pravilo, ona sama obraća veću pažnju na svoj izbor reči i kristališe govor tako da razne popularne, vulgarne i nepoželjne reči izbacuje iz upotrebe i potpuno zaboravlja.
Да ли млади превише користе страних речи, питање је?
Podržavam mlade u istraživanju i eksperimentisanju sa verbalnim izražavanjem, ali im želim da u isto vreme nastoje i svoj jezik da ispoštuju, posvete vremena čitanju lepe književnosti na maternjem jeziku i na taj način grade i obogaćuju svoj rečnik i pronađu načine da u svakoj situaciji ostave najbolji utisak svojim govornim veštinama.
 
Kroz obrazovni sistem je potrebno polaznicima razdvajati i objašnjavati redovno razliku između zvaničnog i nezvaničnog govornog jezika. Takođe, prosvetni radnik, a posebno predavači jezika, moraju donekle biti otvoreni i upoznati sa internim rečnikom omladine sa kojom su u dodiru svakodnevno.
Bojim se da dosta mešamo tuđice koje su potpuno prihvaćene u našem jeziku i nema mesta zamerkama ako ih neko upotrebljava (osim ako je neko naglašeno raspoložen da ispoljava nacionalizam i oseća da je to jedan od boljih načina da se sačuva nacionalna posebnost i dobre tradicionalne vrednosti, ali u nekom trenutku to može da pređe u rigidnost ili, što bi naš narod rekao: zadrtost, tvrdoglavost, traženje dlake u jajetu), i na drugoj strani, razne slengove, kolokvijalizme i sl, koji su, kao što je neko već istakao-svakoj generaciji i svakom vremenu svojstvene, ali su retko pokvarile ili umanjile potencijal mladih ljudi da se pokažu, napreduju i ostvare uspeh u karijeri i kao jedinke svog društva i društva u celini.
Uostalom, kako mlada osoba ulazi u zrelije doba svog života, skoro da je pravilo, ona sama obraća veću pažnju na svoj izbor reči i kristališe govor tako da razne popularne, vulgarne i nepoželjne reči izbacuje iz upotrebe i potpuno zaboravlja.

Podržavam mlade u istraživanju i eksperimentisanju sa verbalnim izražavanjem, ali im želim da u isto vreme nastoje i svoj jezik da ispoštuju, posvete vremena čitanju lepe književnosti na maternjem jeziku i na taj način grade i obogaćuju svoj rečnik i pronađu načine da u svakoj situaciji ostave najbolji utisak svojim govornim veštinama.
Браво, ово је једна од најпаметнијих ствари које сам прочитао. Свака част на ставу!
 

Back
Top