Vidim da imas dobru nameru, pa i dalje odgovaram na tvoje poruke.
Takodje vidim da nemas iskustva sa odlaskom i pronalaskom posla u unostranstvu.
Razne drzave imaju razne programe, za privremene poslove ili sturcne poslove, a kasnije sticanjem boravka sansa i za duzi ostanak. Vrlo malo zemalja ima program koji nudi direktno apliciranje za trajni boravak, na primer kao Kanada ili Australija.
Velika vecina mladih koji idu u inostranstvo pokusavaju da stvore uslove da studiraju, bilo od pocetka pa sve do doktorske studije i sl, pa na osnovu toga traze posao u toj zemlji.
Profesionalno ostvareni mogu da konkurisu za odredjene poslove, ponekad moraju privremenod da rade odredjene manje odgovorne poslove dok ne sertifikuju diplomu
Ljudi sa srednjom skolom i dalje imaju sansu za posao ako se bave trazenjim zanimaljem u odredjenoj zemlji.
Ljudi sa osnovnom skolom nemaju verovatno 99% sanse da nadju legalno zaposlenje.
Za sve kategorije mora da postoji neka diploma i odredjeno znanje jezika...bez toga odlazak je unapred cesto osudjen na propast. I pored toga, osba mora da je ubedjena da zeli da promeni sredinu, da proba nesto novo, i spremna da prihvati druge narode i njihove obicaje..inace ih ubi nostalgija..i pitanje je vremena kada ce se razocarati.
Primere koji ti navodis, nije odlazak u inostrastvo, nego cisto snalazenje u sivoj zoni ...otici cu u Nemacku pa ce komsija Mika da mi nadje zenu da se ozenim za pare, ili ce da mi da njegovu vozacku da vozim taxi...itd..
Sta hocu da kazem je da odlazak u inostranstvo je ozbilja rabota, koja zahteva vreme za istrazivanje mogucnosti, volju, nesto novca i puno vremena da se radi na sebi.
Mislis da ne mozemo da budemo bolji od Engleske? Ili ne bi ni volela, iskreno? Nekako su ipak oni drazi...
