Da li komunicirate sa Bogom?

najbolji opis komunikacije sa bogom je u onom vicu o muji kad je bila poplava i moli se alahu da ga spasi da se ne udavi. nailazi haso čamcem, uskači bolan, neka molio sam se alahu on će me spasiti, ode haso, posle pet minuta dolazi Ibro, ista priča. mujo se udavi, dođe do alaha i pita ga što ga nije spasio, alah mu kaže pa slao sam ti hasu i ibra.
bog nam (verovatno) nekad i pomaže samo ne prepoznajemo znakove ili ih ko mujo pogrešno tumačimo.
Meni je najveći utisak ostavio film o Jovanki Orleanki. Gde je ona
sve vreme mislila da joj se obraća Bog, a na kraju je urnisalo pitanje
kako zna da je to bio Bog. I to mi je pitanje ostalo kao vrlo značajno.
Kako ćeš znati?
Dok nisam shvatila da je ključ u emocijama. Ako si u negativnoj
emociji, koliko god ideje delovale prlemenito, od Boga nisu.
 
najbolji opis komunikacije sa bogom je u onom vicu o muji kad je bila poplava i moli se alahu da ga spasi da se ne udavi. nailazi haso čamcem, uskači bolan, neka molio sam se alahu on će me spasiti, ode haso, posle pet minuta dolazi Ibro, ista priča. mujo se udavi, dođe do alaha i pita ga što ga nije spasio, alah mu kaže pa slao sam ti hasu i ibra.
bog nam (verovatno) nekad i pomaže samo ne prepoznajemo znakove ili ih ko mujo pogrešno tumačimo.
Помаже Бог!

Увек, ако Га тражиш до краја упорно...
 
Meni je najveći utisak ostavio film o Jovanki Orleanki. Gde je ona
sve vreme mislila da joj se obraća Bog, a na kraju je urnisalo pitanje
kako zna da je to bio Bog. I to mi je pitanje ostalo kao vrlo značajno.
Kako ćeš znati?
Dok nisam shvatila da je ključ u emocijama. Ako si u negativnoj
emociji, koliko god ideje delovale prlemenito, od Boga nisu.

https://svetosavlje.org/dobrotoljublje-tom-v/10/

Вештаствени и причљиви дух мудрости овога века зналцима подноси речи, а необразованима – помисли. Он се у њима настањује, лишивши их личносне мудрости и умозрења, те неподељеног и јединичног познања.

3. Под познањем истине треба да схватиш нарочито осећање благодати. Остала познања треба називати пројављивањем њеног поимања и указивања на њене предмете.
 
Pogledajte prilog 1562348

Šta vam je Bog tada rekao? Kakav znak vam je poslao i kako je to uticalo na vaš život ili na nešto što ste tada radili?
U odredjenom momentu mi se javi šta da uradim.
Neki put to bude i socijalna interakcija koja u prvi mah šokira.
Kasnije uvide da je ispalo dobro što je bilo tako.
Oni koji me poznaju drže me na oprezu, šta ga znam...
 
Meni je najveći utisak ostavio film o Jovanki Orleanki. Gde je ona
sve vreme mislila da joj se obraća Bog, a na kraju je urnisalo pitanje
kako zna da je to bio Bog. I to mi je pitanje ostalo kao vrlo značajno.
Kako ćeš znati?
Dok nisam shvatila da je ključ u emocijama. Ako si u negativnoj
emociji, koliko god ideje delovale prlemenito, od Boga nisu.
stvarno nemam odgovor na to pitanje, jer ima raznih slučajeva i učenja. iz našeg ugla bog je ideja za dobro ljubav a vidimo ti isti koji protežiraju ovo sasvim suprotno se ponašaju, a onda su spremni i da opravdaju, kao to je dobro recimo pobiti jedan čitav narod to je božije delo i on to zna zašto je tako. čak su i životinje zle da ih treba pobiti.
obično ključ je u patnji, ti treba da čitav život patiš da bi dobio večni život a useri jednom i ne pokaj se luburić će ti biti cimer.
religije bezbrojna pravila bezbrojni kanoni ti samo stavljaju omču, ne verujem da te bog osuđuje zbog toga ali ljudi samo što te ne razapnu. to je više psihološki problem nego duhovni.
 
Najbolja komunikacija je dugotrajno osluškivanje pulsa prirode uz melodiju koja filtrira misli. Ovo dugotrajno je bitno jer kratkoročno bilo šta nije iskreno. Osim toga nije bitno samo da li mi hoćemo komunikaciju već da li je otvorena sa druge strane ako nije onda verovatno opet komuniciramo sa bogom ...malo b.
 
Najbolja komunikacija je dugotrajno osluškivanje pulsa prirode uz melodiju koja filtrira misli. Ovo dugotrajno je bitno jer kratkoročno bilo šta nije iskreno. Osim toga nije bitno samo da li mi hoćemo komunikaciju već da li je otvorena sa druge strane ako nije onda verovatno opet komuniciramo sa bogom ...malo b.
I to pulsa dve prirode: "prirodine prirode" i "ljudske prirode".
 
Треба да читаш књиге које обрађују тачно и прецизно тај упитни предмет...

Опасно је да сам правиш претпоставке у духовном, тиме се лако се улази у маштање које омета умно сагледавање предмета...

Мислим на ствари из свакодневног живота.

На пример, пре више година, један пријатељ је написао на Фејсбуку да се треба причешћивати сваке недеље зато што је Причешће суштина Литургије и главни догађај у Хришћанском животу. Схватим да је у праву. И онда ми сине, ако ме домаћин позове на вечеру, а ја дођем и не једем, тиме сам увредио домаћина. Да ли је то истина? Јесте. Није претпоставка ни машта. И онда схватим, колико сам вређао Бога што сам годинама долазио на Литургију а нисам се причешћивао. Да ли сам се ја тога сам сетио, или ми је Бог казао тај пример да бих схватио? Ако бих рекао да сам ја заслужан што сам то схватио, онда бих био у криву.

Месецима након тога, на једној недељној Литургији, свештеник идентичним речима каже, ако нас је домаћин позвао на вечеру, а ми дођемо и не једемо, тиме смо увредили домаћина. Мене прођу жмарци онако и осетим "дежа ву". Добио сам потврду да је мој закључак био исправан, и ето свештеник свима каже оно што је Бог мени већ казао. Плус, каже још свештеник, ко дође а не причести се, тај није верник него је оглашени. И након тих његових речи, опет се пола људи не причести.

Идемо даље. Шта је важније, Причешће или припрема за Причешће? Наравно да је Причешће најважније, и то је истина, није претпоставка нити машта. Истина је такође да се никада не можемо припремити за Причешће зато што га никада нисмо достојни колико год да се припремимо. А људи дођу на Литургију и онда се не причесте зато што се нису припремили. Причести се, па ћеш тако схватити како да се следећи пут боље припремиш. Када се следећи пут боље припремиш, онда се и боље причестиш. Све је то повезано. Него људи имају пагански поглед на Бога, као да ће их ударити гром ако се нису припремили а причестили су се. А Бог највише од свега жели да се причестимо.

Или један пример од данас. Излазим из радње, и циганка која проси поред врата удељује ми комплименте и тражи паре од мене. Мислим се, да ли би ми икада удељивала комплименте само ради комплимената, а да не тражи паре од мене? Наравно да не би. И онда ми сине. Ми се молимо Богу и хвалимо га зато што тражимо од њега да нам да нешто. А ко од нас га слави и хвали, а да не тражи ништа од њега? И то је оно што Бог жели од нас, да га волимо и славимо и хвалимо, а да ништа не тражимо и не очекујемо од њега. Као што и ми желимо да нас други воле због љубави а не зато што траже нешто од нас. Можда ово негде и пише, али једно је што пише, а сасвим друго када се то схвати у реалном животу, а то се не може схватити без помоћи Логоса.
 
  • Voli
Reactions: Tea
На пример, пре више година, један пријатељ је написао на Фејсбуку да се треба причешћивати сваке недеље зато што је Причешће суштина Литургије и главни догађај у Хришћанском животу. Схватим да је у праву.
Не схваташ ти ко је у праву, а тај није твој пријатељ...

У ''апсолутном праву'' је само онај ''управни'' који види Бога и зна која је Божија воља за њега и све људе, рођене, нерођене и уснуле... такви су свети Сава и њему слични светитељи, који нису слични људи, као твој профани друг са фејзбука...

По црквеном правилу за причешће, ти никако не би смео да се причестиш у тај недељни дан, ако си само попио гутљај воде после поноћи... да не помињемо друге, још озбиљније ствари у вези припреме за достојан пријем Бога у грешно тело недостојног верника, ту већ почиње ''тешка прича'', јер би примањем причешћа у неочишћено тело, примао ''жалац у месо'' а не Христа...

Говорим ти са акцентом о ''најбаналнијој чињеници'' у вези узимања воде после поноћи у суботу на недељу, које више нико и не узима у обзир, иако их је свети Сава СТРОГО установио код причешћа Срба...

А шта тек мислиш кад би се неко заиста позабавио твојим духовним стањем, не би сигурно више од 4 пута годишње ни помислио да се причестиш, кад би схватио, како причешће може да те казни несавесношћу и спржи, уместо да ти да страх Божији и дрхтање пред Господом и Његовим речима...
 
А Бог највише од свега жели да се причестимо.
Ово је чиста прелест...

Бог жели да се кајеш, и тек у таквом стању причешћујеш њиме... Није Му прва реч у почетку Посланичке службе била ''примите једите Тело моје'', већ '' Покајте се, јер се приближило Царство Божије''

Без тог духа покајничког, Бог не да не жели да се Причестиш Њиме, него ти даје демонске силе место Свога Тела јер дрско прилазиш Његовом Духу, супротним духом коме си причастан непокајањем...
 

Back
Top