Postoji samo jedan nagon i zove se "nagon samoodržanja". On obuhvata sva moguća osećanja, koja mogu da se podele na pozitivna sa značenjem Dobra i negativna sa značenjem Zla. Negativna osećanja sa značenjem Zla se javljaju u svim mogućim slučajevima kad god je postojanje Života ugroženo ili mu je umanjen smisao, a pozitivna sa značenjem Dobra, uvek kada je sve potaman. Iz ovoga može da se izvede zaključak da je Nagon sam Život, kojeg možemo da definišemo kao večitu težnju od nepostojanja sa značenjem Nezadovoljstva i Zla, ka postojanju sa značenjem Zadovoljstva i Dobra.
Imajući na umu da Nagon, tj Život, obuhvata sva moguća osećanja - i pozitivna i negativna - teško je meriti njihovu jačinu i utvrditi da li su jača negativna ili pozitivna, jer intenzitet svakog osećanja - i pozitivnog i negativnog - se stalno menja, raste i pada, zavisno stepena ugroženosti Života kada je reč o negativnim osećanjima ili od blagodeti koje Život omogućuju, kada je reč o pozitivnim osećanjima.
U svakom slučaju, kada je reč o pozitivnim osećanjima, seksualni nagon je verovatno najjači, jer on omogućuje produžetak postojanja Života. A kad je reč o negativnim osećanjima, teško je reći da li je strah za goli život najjače osećanje, jer postoje i druga negativna osećanja čiji intenzitet može da naraste i preko intenziteta osećanja straha, ali nismo imali prilike da dozvolimo da se takva osećanja razviju do kraja da možemo da osetimo njihovu maksimalnu snagu, Kao na primer, oisećanje, gladi, žeđi, gušenja zbog nedostatka vazduha, zatim osećanja bola usled neke teške bolesti ili fizičkog mučenja. Verovatno osećanje bola usled fizičkog mučenja može da bude jače od osećanja straha za goli život, jer kada su teška fizička mučenja u pitanju, smrt, bez i malo straha, kao spas od mučenja može čak i da se poželi. Samoubice, na primer, nemaju strah od smrti, već smrt žele, jer u njoj vode jedinu mogućnost da se spase nekog od mnogobrojnih osećanja Zala koje ih je snašlo.
U svakom slučaju, nije moguće razumeti Život i način na koji on postoji, bez razumevanja Nagona samoodržanja sa zhnačenjem Zakona Dobra i Zla. Zakon Dobra i Zla je osnovni prirodni zakon sem kojeg nikakvi drugi prirrodni zakoni ne postoje. Kao što je i Nagon samoodržanja jedina prirodna sila i pojava, sem koje nikakvih drugih prirodnih sila i pojava nema. To važi za sve nivoe postojanja. Da nije osećanja Dobra i Zla, postojanje Života i Univerzuma ne bi bilo moguće. Zahvaljujući upravo sposobnosti Života da svoje postojanje oseća kao Dobro, a nepostojanje kao Zlo, Život uspeva da večito postoji sam po sebi, kao svoj i Uzrok i Posledica. Gde osećanje Zla uvek ima značenje Uzroka postojanja života, jer ono se uvek javlja kada je Život ugrožen, da ga natera iz pravca ugroženosti i nepostojan ja u pravcu postojanja. A osećanje Dobra uvek ima značenje posledice i ono se javlja uvek kada ugroženost Života prestane i kao takvo, osećanje dobra ima značenje Cilja, Svrhe i Smisla postojanja.
