KOLEGA IVAN
Poznat
- Poruka
- 8.216
Умро саобраћајац
Политика - Недеља, 27. септембар 2009. 21:00
Шабац - Саобраћајни полицајац Бранко Симић (41) из Шапца, кога је пијани возач "пеглице" Вуко Ш. (47) из Обреновца покосио на радном месту у овом граду у ноћи између 18. и 19. јула, преминуо је прексиноћ у Ургентном центру у Београду. Од 70 дана колико су се лекари борили за његов живот, Бранко је 37 провео у коми. Иза њега су остале незапослена супруга Марина, кћерке Тамара, ученица другог разреда средње Хемијско-текстилне школе, Ивана, ученица осмог разреда, и син Александар, са којим није стигао да подели радост поласка у први разред Основне школе "Јанко Веселиновић".
После завршетка полицијске школе у Сремској Каменици 1987. године, Бранко Симић је једну годину радио у Београду, а потом пуне две деценије у Обреновцу. Из родног Шапца путовао је свакога дана, седамдесетак километара у једном и толико у другом правцу, најчешће аутобусом, или "на прст". Настрадао је у Улици Милоша Обреновића, код хотела, док је контролисао саобраћај у акцији коју је МУП тих дана спроводио на територији читаве Србије. У пуној брзини на њега је налетао аутомобил, чији је возач у крви имао чак 2,3 промила алкохола, и нанео му тешке повреде главе.
- Молили смо се да преживи. Био је снажан и то нам је давало наду. Пошто је дошао свести, почео је да помера главу, руке и ноге. Из шок-собе пребацили су на га полуинтензивну, па смо помислили да ће ускоро и кући... У међувремену, урађена је још једна хируршка интервенција, јер је било неопходно да се отвори пут за нагомилану телесну течност која је притискала мозак. И када је изгледало да је пребродио најтеже, стигла је црна вест - каже за наш лист Симићев колега из Обреновца, који је са њим заједно од школских дана.
Испред улаза у зграду у улици краља Драгутина број 9 (насеље Бенска Бара) у Шапцу, где живе Симићева породица, паркиран је полицијски мотоцикл, исти онакав каквим је Бранко био задужен. У скромном стану од свега 38 квадрата, неизмерна туга: супруга Марина и обе ћерке у потпуном су шоку, а седмогодишњем Александру нису смели ни да кажу да више нема тату. Кроз кућу свакога часа пролазе рођаци, колеге и пријатељи који са сузама у очима и грчем на лицу изјављују саучешће. Још увек у неверици, људи крше руке, јер је питања много, а одговара мало...
- Шта ће бити са њима? Марина је давно у "Цалу" (бивша шабачка фабрика ципела, п. а.) остала без посла и живели су само од његове плате. Бранкови родитељи су пензионери и са те стране тешко се може надати некој помоћи. У МУП-у је раније постојала пракса да се обезбеди посао за супруге настрадалих полицајаца, али да ли ће и сада бити тако? Свуда се само прича о вишковима запослених - каже Бранков колега из Шапца, који је такође са Бранком био "класић", а потом и дуго времена радио заједно.
А све Бранкове колеге имају само речи хвале. Истичу да Бранко Симић никада није узео ни један динар на улици. Није га дотицало да ли је учинилац прекршаја председник општине или генерал. Његова пријава, поготово за тежа дела из безбедности саобраћаја, није могла да буде склоњена. Нико није могао да упре прстом у њега. Због принципа и савесног рада имао је чак и непријатности.
Обдукција тела преминулог полицајца заказана је за данас у Београду, после чега ће породица преузети тело. Сахрана би требало да буде обављена сутра у Шапцу. Како незванично сазнајемо, пијани виновник саобраћајне несреће, коме је због тешког дела против безбедности саобраћаја и напада на полицајца био одређен притвор до 30 дана, у даљем поступку пред Општинским судом у Обреновцу брани се са слободе.
http://vesti.krstarica.com/?rubrika...76be3378164b25bf2b&dan=27&mesec=9&godina=2009
Svi mediji u Srbiji već danima bruje o smrti Tatona a NIKO ni da pomene smrt ovog policajca koji je ZGAŽEN na radnom mestu i koji je umro od posledica povreda posle 37 DANA KOME ! Pazite, ne volim policiju ali ovaj čovek sigurno nije zaslužio da ga neka pijandura zgazi na dužnosti i da umre posle 37 dana kome. Razlika između ove 2 smrti je nekih 3-4 dana samo što se o jednoj smrti bruji već dugo po medijima a o ovoj drugoj smrti (smrti našeg policajca) je saopšteno par reči u dnevniku i to je to.
Da li neko u Srbiji uopšte zna ime i prezime BRANKA SIMIĆA a Brisa Patona su svi zapamtili jer mediji samo o tome bruje zadnjih dana. Pogotovo Blic i B92. Pazite, da ne bude zabune, ovi koji su ubili Francuza su idioti, huligani i bagra i treba da dobiju po 40 godina zatvora ali ovolika medijska pažnja tom slučaju je preterana i veštačka. I za mene je život svakog Srbina vredniji od života nekog nepoznatog Francuza.
I zato ja postavljam nekoliko pitanja:
Da li je bio proglašen dan žalosti i za Branka Simića ?
Da li je iko (sem porodice i prijatelja) uopšte palio sveće i stavljao cveće zbog ove smrti ?
Da li su svi ovi ljudi masovno išli u Šabac da izraze saučečće porodici Branka Simića ?
Da li je LDP pozvao na mirnu protestnu šetnju zbog ubistva Branka Simića ?
Da li je bilo koja nevladina organizacija pozvala na okupljanje građana zbog ovog ubistva ?
Da li su se ljudi masovno okupljali i mirno protestovali zbog ovog ubistva ?
Da li su zastave Srbije spuštane na pola koplja zbog ubistva Branka Simića ?
Da li je i JEDAN medij u Srbiji stavio na index (ili naslovnu stranu) vest o smrti Branka Simića ?
Da li je predsednik države izrazio saučešće porodici Branka Simića ?
Da li je predsednik Vlade izrazio isto saučešće ?
Da li se ministarka pravde oglasila povodom ovog slučaja i tražila najstrožiju kaznu za OVAJ zločin ?
A znamo svi da je svega ovoga bilo u slučaju smrti Brisa Tatona !
I konačno najvažnije pitanje:
DA LI JE ŽIVOT SRPSKOG SAOBRAĆAJCA BRANKA SIMIĆA MANJE VREDAN OD ŽIVOTA FRANCUSKOG NAVIJAČA BRISA TATONA ?
A oba života su izgubljena zauvek. S tim što Branko Simić nije jedini SRBIN koji je poginuo ili ubijen zadnjih dana u Beogradu i Srbiji a kome je posvećena manja medijska pažnja nego Brisu Tatonu.
Политика - Недеља, 27. септембар 2009. 21:00
Шабац - Саобраћајни полицајац Бранко Симић (41) из Шапца, кога је пијани возач "пеглице" Вуко Ш. (47) из Обреновца покосио на радном месту у овом граду у ноћи између 18. и 19. јула, преминуо је прексиноћ у Ургентном центру у Београду. Од 70 дана колико су се лекари борили за његов живот, Бранко је 37 провео у коми. Иза њега су остале незапослена супруга Марина, кћерке Тамара, ученица другог разреда средње Хемијско-текстилне школе, Ивана, ученица осмог разреда, и син Александар, са којим није стигао да подели радост поласка у први разред Основне школе "Јанко Веселиновић".
После завршетка полицијске школе у Сремској Каменици 1987. године, Бранко Симић је једну годину радио у Београду, а потом пуне две деценије у Обреновцу. Из родног Шапца путовао је свакога дана, седамдесетак километара у једном и толико у другом правцу, најчешће аутобусом, или "на прст". Настрадао је у Улици Милоша Обреновића, код хотела, док је контролисао саобраћај у акцији коју је МУП тих дана спроводио на територији читаве Србије. У пуној брзини на њега је налетао аутомобил, чији је возач у крви имао чак 2,3 промила алкохола, и нанео му тешке повреде главе.
- Молили смо се да преживи. Био је снажан и то нам је давало наду. Пошто је дошао свести, почео је да помера главу, руке и ноге. Из шок-собе пребацили су на га полуинтензивну, па смо помислили да ће ускоро и кући... У међувремену, урађена је још једна хируршка интервенција, јер је било неопходно да се отвори пут за нагомилану телесну течност која је притискала мозак. И када је изгледало да је пребродио најтеже, стигла је црна вест - каже за наш лист Симићев колега из Обреновца, који је са њим заједно од школских дана.
Испред улаза у зграду у улици краља Драгутина број 9 (насеље Бенска Бара) у Шапцу, где живе Симићева породица, паркиран је полицијски мотоцикл, исти онакав каквим је Бранко био задужен. У скромном стану од свега 38 квадрата, неизмерна туга: супруга Марина и обе ћерке у потпуном су шоку, а седмогодишњем Александру нису смели ни да кажу да више нема тату. Кроз кућу свакога часа пролазе рођаци, колеге и пријатељи који са сузама у очима и грчем на лицу изјављују саучешће. Још увек у неверици, људи крше руке, јер је питања много, а одговара мало...
- Шта ће бити са њима? Марина је давно у "Цалу" (бивша шабачка фабрика ципела, п. а.) остала без посла и живели су само од његове плате. Бранкови родитељи су пензионери и са те стране тешко се може надати некој помоћи. У МУП-у је раније постојала пракса да се обезбеди посао за супруге настрадалих полицајаца, али да ли ће и сада бити тако? Свуда се само прича о вишковима запослених - каже Бранков колега из Шапца, који је такође са Бранком био "класић", а потом и дуго времена радио заједно.
А све Бранкове колеге имају само речи хвале. Истичу да Бранко Симић никада није узео ни један динар на улици. Није га дотицало да ли је учинилац прекршаја председник општине или генерал. Његова пријава, поготово за тежа дела из безбедности саобраћаја, није могла да буде склоњена. Нико није могао да упре прстом у њега. Због принципа и савесног рада имао је чак и непријатности.
Обдукција тела преминулог полицајца заказана је за данас у Београду, после чега ће породица преузети тело. Сахрана би требало да буде обављена сутра у Шапцу. Како незванично сазнајемо, пијани виновник саобраћајне несреће, коме је због тешког дела против безбедности саобраћаја и напада на полицајца био одређен притвор до 30 дана, у даљем поступку пред Општинским судом у Обреновцу брани се са слободе.
http://vesti.krstarica.com/?rubrika...76be3378164b25bf2b&dan=27&mesec=9&godina=2009
Svi mediji u Srbiji već danima bruje o smrti Tatona a NIKO ni da pomene smrt ovog policajca koji je ZGAŽEN na radnom mestu i koji je umro od posledica povreda posle 37 DANA KOME ! Pazite, ne volim policiju ali ovaj čovek sigurno nije zaslužio da ga neka pijandura zgazi na dužnosti i da umre posle 37 dana kome. Razlika između ove 2 smrti je nekih 3-4 dana samo što se o jednoj smrti bruji već dugo po medijima a o ovoj drugoj smrti (smrti našeg policajca) je saopšteno par reči u dnevniku i to je to.
Da li neko u Srbiji uopšte zna ime i prezime BRANKA SIMIĆA a Brisa Patona su svi zapamtili jer mediji samo o tome bruje zadnjih dana. Pogotovo Blic i B92. Pazite, da ne bude zabune, ovi koji su ubili Francuza su idioti, huligani i bagra i treba da dobiju po 40 godina zatvora ali ovolika medijska pažnja tom slučaju je preterana i veštačka. I za mene je život svakog Srbina vredniji od života nekog nepoznatog Francuza.
I zato ja postavljam nekoliko pitanja:
Da li je bio proglašen dan žalosti i za Branka Simića ?
Da li je iko (sem porodice i prijatelja) uopšte palio sveće i stavljao cveće zbog ove smrti ?
Da li su svi ovi ljudi masovno išli u Šabac da izraze saučečće porodici Branka Simića ?
Da li je LDP pozvao na mirnu protestnu šetnju zbog ubistva Branka Simića ?
Da li je bilo koja nevladina organizacija pozvala na okupljanje građana zbog ovog ubistva ?
Da li su se ljudi masovno okupljali i mirno protestovali zbog ovog ubistva ?
Da li su zastave Srbije spuštane na pola koplja zbog ubistva Branka Simića ?
Da li je i JEDAN medij u Srbiji stavio na index (ili naslovnu stranu) vest o smrti Branka Simića ?
Da li je predsednik države izrazio saučešće porodici Branka Simića ?
Da li je predsednik Vlade izrazio isto saučešće ?
Da li se ministarka pravde oglasila povodom ovog slučaja i tražila najstrožiju kaznu za OVAJ zločin ?
A znamo svi da je svega ovoga bilo u slučaju smrti Brisa Tatona !
I konačno najvažnije pitanje:
DA LI JE ŽIVOT SRPSKOG SAOBRAĆAJCA BRANKA SIMIĆA MANJE VREDAN OD ŽIVOTA FRANCUSKOG NAVIJAČA BRISA TATONA ?
A oba života su izgubljena zauvek. S tim što Branko Simić nije jedini SRBIN koji je poginuo ili ubijen zadnjih dana u Beogradu i Srbiji a kome je posvećena manja medijska pažnja nego Brisu Tatonu.
