Da li je život SRPSKOG policajca manje vredan od života francuskog navijača ?

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
misoni:
Za tebe vreme stoji.Pojaviš se posle dve godine i vrtiš istu pesmu.Jadni šiptari,jadni Hrvati,jadni muslimani...ne mogu više da prebrojim te jadnike koje je Viktor Igo zaboravio da opiše u svom romanu.A to verovatno zato što uopšte nisu jadnici nego godinama pa i vekovima ojađuju druge oko sebe.
Kliknite za proširenje...

Ja to pominjem samo zato sto za nekog vreme stoji 500 godina.Bolje je da ti vreme stoji 10 godina,nego 500,zar ne ?
 
SURbel:
Уф, на шта ли онда личи кад нешто не волиш? :sad2:


На чудан начин испољаваш своју љубав! :lol:
Kliknite za proširenje...

Pa to ti je ono-'volim te,pa te ne lazem' ;)

A kad nesto ne volim,onda se i ne opterecujem time ;) A ti se kao nikad nisi zestoko svadjala sa nekim koga volis najvise na svetu ? ;)To su cak i najzesce svadje,sa nekim koga volis ?
 
Poslednja izmena:
misoni:
Za čoveka vreme može da stoji onoliko koliko fizički traje.Za narod ne može pošto na njega utiču drugi narodi oko njega.Šta god da si hteo da kažeš,poređenje nije u redu.
Kliknite za proširenje...

Mozda,povuku me ta poredjenja naroda i pojedinca,to sam pokupio od 'patriota'. Ali i na ljude uticu drugi ljudi,nije covek samo sadasnjost..
 
serbiano:
to je isto kao kad bi rekao rasizam je legitimno pravo svakog gradjanina ove zemlje,
pa zar ne vidish, bre, o bre, koliko je to glupo!
Kliknite za proširenje...

kako ti poredis rasizam i homofobiju ?
jedno je klasican oblik mrznje prema coveku druge rase, dok je ovo drugo urodjeni mehanizam kod coveka. Eto usmemo koga god oces,stavimo na poligraf,i pratimo rad srca,rad znojnih zljezda itd, i stavimo pored dva muskarca koji se ljube... priroda je cudo...
i odakle vama da su nesretnog francuza trukli nacisti,nacionalisti,rasisti ? njega je tukla navijacka grupa iz samo jednog razloga a to je boja njegovog dresa i sala. A sada se ogromnom mediskom kampanjom, stvara utisak da su njega ubili neki ''nacisti'' boze sacuvaj.
 
KOLEGA IVAN:
Умро саобраћајац
Политика - Недеља, 27. септембар 2009. 21:00


Шабац - Саобраћајни полицајац Бранко Симић (41) из Шапца, кога је пијани возач "пеглице" Вуко Ш. (47) из Обреновца покосио на радном месту у овом граду у ноћи између 18. и 19. јула, преминуо је прексиноћ у Ургентном центру у Београду. Од 70 дана колико су се лекари борили за његов живот, Бранко је 37 провео у коми. Иза њега су остале незапослена супруга Марина, кћерке Тамара, ученица другог разреда средње Хемијско-текстилне школе, Ивана, ученица осмог разреда, и син Александар, са којим није стигао да подели радост поласка у први разред Основне школе "Јанко Веселиновић".

После завршетка полицијске школе у Сремској Каменици 1987. године, Бранко Симић је једну годину радио у Београду, а потом пуне две деценије у Обреновцу. Из родног Шапца путовао је свакога дана, седамдесетак километара у једном и толико у другом правцу, најчешће аутобусом, или "на прст". Настрадао је у Улици Милоша Обреновића, код хотела, док је контролисао саобраћај у акцији коју је МУП тих дана спроводио на територији читаве Србије. У пуној брзини на њега је налетао аутомобил, чији је возач у крви имао чак 2,3 промила алкохола, и нанео му тешке повреде главе.

- Молили смо се да преживи. Био је снажан и то нам је давало наду. Пошто је дошао свести, почео је да помера главу, руке и ноге. Из шок-собе пребацили су на га полуинтензивну, па смо помислили да ће ускоро и кући... У међувремену, урађена је још једна хируршка интервенција, јер је било неопходно да се отвори пут за нагомилану телесну течност која је притискала мозак. И када је изгледало да је пребродио најтеже, стигла је црна вест - каже за наш лист Симићев колега из Обреновца, који је са њим заједно од школских дана.

Испред улаза у зграду у улици краља Драгутина број 9 (насеље Бенска Бара) у Шапцу, где живе Симићева породица, паркиран је полицијски мотоцикл, исти онакав каквим је Бранко био задужен. У скромном стану од свега 38 квадрата, неизмерна туга: супруга Марина и обе ћерке у потпуном су шоку, а седмогодишњем Александру нису смели ни да кажу да више нема тату. Кроз кућу свакога часа пролазе рођаци, колеге и пријатељи који са сузама у очима и грчем на лицу изјављују саучешће. Још увек у неверици, људи крше руке, јер је питања много, а одговара мало...

- Шта ће бити са њима? Марина је давно у "Цалу" (бивша шабачка фабрика ципела, п. а.) остала без посла и живели су само од његове плате. Бранкови родитељи су пензионери и са те стране тешко се може надати некој помоћи. У МУП-у је раније постојала пракса да се обезбеди посао за супруге настрадалих полицајаца, али да ли ће и сада бити тако? Свуда се само прича о вишковима запослених - каже Бранков колега из Шапца, који је такође са Бранком био "класић", а потом и дуго времена радио заједно.

А све Бранкове колеге имају само речи хвале. Истичу да Бранко Симић никада није узео ни један динар на улици. Није га дотицало да ли је учинилац прекршаја председник општине или генерал. Његова пријава, поготово за тежа дела из безбедности саобраћаја, није могла да буде склоњена. Нико није могао да упре прстом у њега. Због принципа и савесног рада имао је чак и непријатности.

Обдукција тела преминулог полицајца заказана је за данас у Београду, после чега ће породица преузети тело. Сахрана би требало да буде обављена сутра у Шапцу. Како незванично сазнајемо, пијани виновник саобраћајне несреће, коме је због тешког дела против безбедности саобраћаја и напада на полицајца био одређен притвор до 30 дана, у даљем поступку пред Општинским судом у Обреновцу брани се са слободе.

http://vesti.krstarica.com/?rubrika...76be3378164b25bf2b&dan=27&mesec=9&godina=2009

Svi mediji u Srbiji već danima bruje o smrti Tatona a NIKO ni da pomene smrt ovog policajca koji je ZGAŽEN na radnom mestu i koji je umro od posledica povreda posle 37 DANA KOME ! Pazite, ne volim policiju ali ovaj čovek sigurno nije zaslužio da ga neka pijandura zgazi na dužnosti i da umre posle 37 dana kome. Razlika između ove 2 smrti je nekih 3-4 dana samo što se o jednoj smrti bruji već dugo po medijima a o ovoj drugoj smrti (smrti našeg policajca) je saopšteno par reči u dnevniku i to je to.

Da li neko u Srbiji uopšte zna ime i prezime BRANKA SIMIĆA a Brisa Patona su svi zapamtili jer mediji samo o tome bruje zadnjih dana. Pogotovo Blic i B92. Pazite, da ne bude zabune, ovi koji su ubili Francuza su idioti, huligani i bagra i treba da dobiju po 40 godina zatvora ali ovolika medijska pažnja tom slučaju je preterana i veštačka. I za mene je život svakog Srbina vredniji od života nekog nepoznatog Francuza.

I zato ja postavljam nekoliko pitanja:

Da li je bio proglašen dan žalosti i za Branka Simića ?

Da li je iko (sem porodice i prijatelja) uopšte palio sveće i stavljao cveće zbog ove smrti ?

Da li su svi ovi ljudi masovno išli u Šabac da izraze saučečće porodici Branka Simića ?

Da li je LDP pozvao na mirnu protestnu šetnju zbog ubistva Branka Simića ?

Da li je bilo koja nevladina organizacija pozvala na okupljanje građana zbog ovog ubistva ?

Da li su se ljudi masovno okupljali i mirno protestovali zbog ovog ubistva ?

Da li su zastave Srbije spuštane na pola koplja zbog ubistva Branka Simića ?

Da li je i JEDAN medij u Srbiji stavio na index (ili naslovnu stranu) vest o smrti Branka Simića ?

Da li je predsednik države izrazio saučešće porodici Branka Simića ?

Da li je predsednik Vlade izrazio isto saučešće ?

Da li se ministarka pravde oglasila povodom ovog slučaja i tražila najstrožiju kaznu za OVAJ zločin ?

A znamo svi da je svega ovoga bilo u slučaju smrti Brisa Tatona !

I konačno najvažnije pitanje:

DA LI JE ŽIVOT SRPSKOG SAOBRAĆAJCA BRANKA SIMIĆA MANJE VREDAN OD ŽIVOTA FRANCUSKOG NAVIJAČA BRISA TATONA ?


A oba života su izgubljena zauvek. S tim što Branko Simić nije jedini SRBIN koji je poginuo ili ubijen zadnjih dana u Beogradu i Srbiji a kome je posvećena manja medijska pažnja nego Brisu Tatonu.
Kliknite za proširenje...

Ово је интересантно. Значи да је убиство Француза организовала комунистичка СПС да би могла протурити законе који су јој потребни да уништи сваку опозију легалним путем уз помоћ познатих етикета као и за време Броза. Ово пишем јер нисам нигде прочитао зашто ни како се убиство Француза десило. На једном месту сам прочитао да су га Партизанови навијачи после редовног пребијања бацили са десет метара високог зида, и да му је то узроковало смрт. Значи намерно убијен. Зашто се онда то приписује хулиганима? Кад хулигани нису никога намерно убили.
 
KOLEGA IVAN:
Умро саобраћајац
Политика - Недеља, 27. септембар 2009. 21:00


Шабац - Саобраћајни полицајац Бранко Симић (41) из Шапца, кога је пијани возач "пеглице" Вуко Ш. (47) из Обреновца покосио на радном месту у овом граду у ноћи између 18. и 19. јула, преминуо је прексиноћ у Ургентном центру у Београду. Од 70 дана колико су се лекари борили за његов живот, Бранко је 37 провео у коми. Иза њега су остале незапослена супруга Марина, кћерке Тамара, ученица другог разреда средње Хемијско-текстилне школе, Ивана, ученица осмог разреда, и син Александар, са којим није стигао да подели радост поласка у први разред Основне школе "Јанко Веселиновић".

После завршетка полицијске школе у Сремској Каменици 1987. године, Бранко Симић је једну годину радио у Београду, а потом пуне две деценије у Обреновцу. Из родног Шапца путовао је свакога дана, седамдесетак километара у једном и толико у другом правцу, најчешће аутобусом, или "на прст". Настрадао је у Улици Милоша Обреновића, код хотела, док је контролисао саобраћај у акцији коју је МУП тих дана спроводио на територији читаве Србије. У пуној брзини на њега је налетао аутомобил, чији је возач у крви имао чак 2,3 промила алкохола, и нанео му тешке повреде главе.

- Молили смо се да преживи. Био је снажан и то нам је давало наду. Пошто је дошао свести, почео је да помера главу, руке и ноге. Из шок-собе пребацили су на га полуинтензивну, па смо помислили да ће ускоро и кући... У међувремену, урађена је још једна хируршка интервенција, јер је било неопходно да се отвори пут за нагомилану телесну течност која је притискала мозак. И када је изгледало да је пребродио најтеже, стигла је црна вест - каже за наш лист Симићев колега из Обреновца, који је са њим заједно од школских дана.

Испред улаза у зграду у улици краља Драгутина број 9 (насеље Бенска Бара) у Шапцу, где живе Симићева породица, паркиран је полицијски мотоцикл, исти онакав каквим је Бранко био задужен. У скромном стану од свега 38 квадрата, неизмерна туга: супруга Марина и обе ћерке у потпуном су шоку, а седмогодишњем Александру нису смели ни да кажу да више нема тату. Кроз кућу свакога часа пролазе рођаци, колеге и пријатељи који са сузама у очима и грчем на лицу изјављују саучешће. Још увек у неверици, људи крше руке, јер је питања много, а одговара мало...

- Шта ће бити са њима? Марина је давно у "Цалу" (бивша шабачка фабрика ципела, п. а.) остала без посла и живели су само од његове плате. Бранкови родитељи су пензионери и са те стране тешко се може надати некој помоћи. У МУП-у је раније постојала пракса да се обезбеди посао за супруге настрадалих полицајаца, али да ли ће и сада бити тако? Свуда се само прича о вишковима запослених - каже Бранков колега из Шапца, који је такође са Бранком био "класић", а потом и дуго времена радио заједно.

А све Бранкове колеге имају само речи хвале. Истичу да Бранко Симић никада није узео ни један динар на улици. Није га дотицало да ли је учинилац прекршаја председник општине или генерал. Његова пријава, поготово за тежа дела из безбедности саобраћаја, није могла да буде склоњена. Нико није могао да упре прстом у њега. Због принципа и савесног рада имао је чак и непријатности.

Обдукција тела преминулог полицајца заказана је за данас у Београду, после чега ће породица преузети тело. Сахрана би требало да буде обављена сутра у Шапцу. Како незванично сазнајемо, пијани виновник саобраћајне несреће, коме је због тешког дела против безбедности саобраћаја и напада на полицајца био одређен притвор до 30 дана, у даљем поступку пред Општинским судом у Обреновцу брани се са слободе.

http://vesti.krstarica.com/?rubrika...76be3378164b25bf2b&dan=27&mesec=9&godina=2009

Svi mediji u Srbiji već danima bruje o smrti Tatona a NIKO ni da pomene smrt ovog policajca koji je ZGAŽEN na radnom mestu i koji je umro od posledica povreda posle 37 DANA KOME ! Pazite, ne volim policiju ali ovaj čovek sigurno nije zaslužio da ga neka pijandura zgazi na dužnosti i da umre posle 37 dana kome. Razlika između ove 2 smrti je nekih 3-4 dana samo što se o jednoj smrti bruji već dugo po medijima a o ovoj drugoj smrti (smrti našeg policajca) je saopšteno par reči u dnevniku i to je to.

Da li neko u Srbiji uopšte zna ime i prezime BRANKA SIMIĆA a Brisa Patona su svi zapamtili jer mediji samo o tome bruje zadnjih dana. Pogotovo Blic i B92. Pazite, da ne bude zabune, ovi koji su ubili Francuza su idioti, huligani i bagra i treba da dobiju po 40 godina zatvora ali ovolika medijska pažnja tom slučaju je preterana i veštačka. I za mene je život svakog Srbina vredniji od života nekog nepoznatog Francuza.

I zato ja postavljam nekoliko pitanja:

Da li je bio proglašen dan žalosti i za Branka Simića ?

Da li je iko (sem porodice i prijatelja) uopšte palio sveće i stavljao cveće zbog ove smrti ?

Da li su svi ovi ljudi masovno išli u Šabac da izraze saučečće porodici Branka Simića ?

Da li je LDP pozvao na mirnu protestnu šetnju zbog ubistva Branka Simića ?

Da li je bilo koja nevladina organizacija pozvala na okupljanje građana zbog ovog ubistva ?

Da li su se ljudi masovno okupljali i mirno protestovali zbog ovog ubistva ?

Da li su zastave Srbije spuštane na pola koplja zbog ubistva Branka Simića ?

Da li je i JEDAN medij u Srbiji stavio na index (ili naslovnu stranu) vest o smrti Branka Simića ?

Da li je predsednik države izrazio saučešće porodici Branka Simića ?

Da li je predsednik Vlade izrazio isto saučešće ?

Da li se ministarka pravde oglasila povodom ovog slučaja i tražila najstrožiju kaznu za OVAJ zločin ?

A znamo svi da je svega ovoga bilo u slučaju smrti Brisa Tatona !

I konačno najvažnije pitanje:

DA LI JE ŽIVOT SRPSKOG SAOBRAĆAJCA BRANKA SIMIĆA MANJE VREDAN OD ŽIVOTA FRANCUSKOG NAVIJAČA BRISA TATONA ?


A oba života su izgubljena zauvek. S tim što Branko Simić nije jedini SRBIN koji je poginuo ili ubijen zadnjih dana u Beogradu i Srbiji a kome je posvećena manja medijska pažnja nego Brisu Tatonu.
Kliknite za proširenje...

Još jedan primer opšte sramote koliko malo cenimo svoje. ŽIVOT nema cenu i ništa ga ne može zameniti ali se nažalost različito odnosimo prema njemu. Nadam se da će porodica, pored porodične penzije, biti zbrinuta i na drugi način i da će MUP iznaći radno mesto za majku troje dece svog kolege. Uzaludni su svi propisi ako MUP ne pokaže i poštovanje života svoji zaposlenih pa tako sve kritike ovih propusta treba pripisati upravo MUP-u. Čini mi se da MUP vodi politiku "kako vetar duva" a neprestano traži da ih druge institucije uvžavaju i prihvataju njihove predloge. Naravno, takva politika odražava se na one koji pošteno rade svoj posao a mnogi nisu doživeli zasluženi penziju, upravo zbog takog haotičnog stanja u svim institucijama jer su odavno politizirane i odavno korumpirane.
Mnogo je dečijih suza palo, suza naše srpske dece, ničim ne mogu biti obrisane. Naša deca rastu u dubokoj tuzi, u neizvesnosti, zanemarena na sve moguće načine od strane države i društva uopšte.Mnoga od njih već imaju poremećaj ličnosti i to je činjenica. Pa kakav smo mi to narod? Nebeski, kao što se govorilo za vreme poslednjeg rata? SRAMAN smo mi narod, jer ne cenimo ŽIVOT, najpre svojih sugradjana. Zar je trebalo da francuska vlada utiče na naše propise, kulturu i navike, da bi smo rekli, NEVALJAMO? Ništa ne valje i ništa ne funkcioniše kako treba. Nisu nedostajali propisi, nedostajala je kultura, nedostajala je humanost. Korupcija svakodnevno uzima veliki danak i bojim se još će nevinih žrtava biti jer ja ne vidim da se na pravi način ide u neke razumne promene, ka humanijem društvu. Ne gradi se humano društvo na nepoštovanju ŽIVOTA. sve je više raznih SAVETODAVACA, jednog nepotrebnog radnog mesta u svim institucijama koje su odavno zakazale i čiji je rad odavno izgubio smisao svog postojanja. Možda nedostaje SAVETODAC SAVETODAVCA za sva važna životna pitanja i primenu propisa? A propisi služe ČOVEKU i to je njihova svrha i namena. Da li je ČOVEK zaštićen? NIJE!!! Koliko je zaštićen ŽIVOT pojedinca, toliko naše društvo i naša kultura poštuje ŽIVOT. Tužna istina kakav smo narod je NAŠA, sveopšta, na svim nivoima i u svim oblastima života našeg čoveka, žene, deteta. Raskol je u držvanim insitucijama, u crkvi, u porodici, a to se nije desilo samo od sebe.
Gde ide Srbija? Gde ide srpski narod? U kakvu to svetlu budućnost idemo kad nas je sve manje? Jesmo li stigli do kraja tunela i jesmo li zaista ugledali SVETLOST ili bolujemo od kolektivne fatamorgane? Ili smo toliko glup narod da se izmedju sebe trsimo na sve moguće načine? Kako ćemo formirati ZDRAVO društvo i ko će raditi na ozdravljenju sveopšteg ludila koje traje i traje? Koliko grobova i koliko suza treba ili mora pasti da bi smo USTALI, da bi smo se USPRAVILI???
 
C0NSIGLIERI:
Kakva smesna drzava i jos smesniji i bedniji narod ... toliko bedni i jadni da covek povrati :bljak:
...placite samo placite...slepci :thumbdown: uspeli su da vam nabiju kompleks nize vrednosti, a vi ga samo potvrdjujete vasim glupostima iz dana u dan .... :bljak:
Kliknite za proširenje...

Hmm, kompleks nize vrednosti?

Dakle, porazmislimo o tvojoj konstataciji..

Rodjen si u majcici Srbiji. Zavrsis, recimo, dobar fakultet sa zapazenim uspehom. Realno i znas..

Dobro, to smo presli..
E sad, tu prica staje. Majcica Srbija ti ne nudi nista. Osim ako neko zna nekog a taj neko zna opet nekog. U tom slucaju i mozda. I sad, ne znas sta dalje..
Odes van, neko skonta da znas i obezbedi ti mogucnost. Sasvim dovoljno..
Naravno, on kao stranac ti nabija kompleks nize vrednosti?
Ne, rekao bih da majcica Srbija nabija taj kompleks..

Ili pak, recimo da nemas fakultet. Srednja strucna sprema. I visis na birou jer nema posla. Dobro, socijala, kontejner, polovne stvari, kinezi..
Opet, majcica Srbija te ne unizava, ne, ona zapravo uzdize tvoj duh na novi nivo..
Naravno, obzirom da je pravoslavlje postalo novi modni trend to je in..
Na kraju krajeva, ono uci trpnji..

Dakle, postavka da Srbiji neko nabija kompleks nize vrednosti..
Nije tacna. Ako takav kompleks postoji, a iskreno pre bi se reklo da je Srbija centar sveta po ponasanju, onda je sama zemlja kriva za to..
Naravno, sa slikom koju gutate jer ne mozete svariti cinjenicu da je tako kako jeste bolje zvuci da nam neko pridaje veliki znacaj..
 
serbiano:
Ubistvo Francuza ima pozadinu u jacanju i siledzijstvu ultradesnicarskih pokreta u Srba, koje personifikuju upravo navijachi ubice sa pokretima tipa 1389 i Obraz koji svakodnevno pozivaju na nasilje prema onima koji im se ne svidjaju!

Sve to podseca na vreme Hitlerove Nemacke, i sama ta chinjenica je dovoljan razlog da se u medijima podigne tolika halabuka, jer nam je drustvo i moral u krizi
Kliknite za proširenje...

Нису овде у питању навијачи,то је веома битна чињеница...јасно је да су у питању болесни умови,који би своју болест испољили и неким другим поводом...
Држава опет прави грешку,уместо да кажњава кривце и да донесе добре законе,они прете гашењем навијачког покрета :roll:
Под хитно максималне затворске казне за све учеснике у овом монструозном убиству!!!

@ тема
јасно је да ти дечко злоупотребљаваш трагедију полицајца и на индиректан начин оправдаваш ове психопате-убице...
 
Poslednja izmena:
KOLEGA IVAN:
Умро саобраћајац
Политика - Недеља, 27. септембар 2009. 21:00


Шабац - Саобраћајни полицајац Бранко Симић (41) из Шапца, кога је пијани возач "пеглице" Вуко Ш. (47) из Обреновца покосио на радном месту у овом граду у ноћи између 18. и 19. јула, преминуо је прексиноћ у Ургентном центру у Београду. Од 70 дана колико су се лекари борили за његов живот, Бранко је 37 провео у коми. Иза њега су остале незапослена супруга Марина, кћерке Тамара, ученица другог разреда средње Хемијско-текстилне школе, Ивана, ученица осмог разреда, и син Александар, са којим није стигао да подели радост поласка у први разред Основне школе "Јанко Веселиновић".

После завршетка полицијске школе у Сремској Каменици 1987. године, Бранко Симић је једну годину радио у Београду, а потом пуне две деценије у Обреновцу. Из родног Шапца путовао је свакога дана, седамдесетак километара у једном и толико у другом правцу, најчешће аутобусом, или "на прст". Настрадао је у Улици Милоша Обреновића, код хотела, док је контролисао саобраћај у акцији коју је МУП тих дана спроводио на територији читаве Србије. У пуној брзини на њега је налетао аутомобил, чији је возач у крви имао чак 2,3 промила алкохола, и нанео му тешке повреде главе.

- Молили смо се да преживи. Био је снажан и то нам је давало наду. Пошто је дошао свести, почео је да помера главу, руке и ноге. Из шок-собе пребацили су на га полуинтензивну, па смо помислили да ће ускоро и кући... У међувремену, урађена је још једна хируршка интервенција, јер је било неопходно да се отвори пут за нагомилану телесну течност која је притискала мозак. И када је изгледало да је пребродио најтеже, стигла је црна вест - каже за наш лист Симићев колега из Обреновца, који је са њим заједно од школских дана.

Испред улаза у зграду у улици краља Драгутина број 9 (насеље Бенска Бара) у Шапцу, где живе Симићева породица, паркиран је полицијски мотоцикл, исти онакав каквим је Бранко био задужен. У скромном стану од свега 38 квадрата, неизмерна туга: супруга Марина и обе ћерке у потпуном су шоку, а седмогодишњем Александру нису смели ни да кажу да више нема тату. Кроз кућу свакога часа пролазе рођаци, колеге и пријатељи који са сузама у очима и грчем на лицу изјављују саучешће. Још увек у неверици, људи крше руке, јер је питања много, а одговара мало...

- Шта ће бити са њима? Марина је давно у "Цалу" (бивша шабачка фабрика ципела, п. а.) остала без посла и живели су само од његове плате. Бранкови родитељи су пензионери и са те стране тешко се може надати некој помоћи. У МУП-у је раније постојала пракса да се обезбеди посао за супруге настрадалих полицајаца, али да ли ће и сада бити тако? Свуда се само прича о вишковима запослених - каже Бранков колега из Шапца, који је такође са Бранком био "класић", а потом и дуго времена радио заједно.

А све Бранкове колеге имају само речи хвале. Истичу да Бранко Симић никада није узео ни један динар на улици. Није га дотицало да ли је учинилац прекршаја председник општине или генерал. Његова пријава, поготово за тежа дела из безбедности саобраћаја, није могла да буде склоњена. Нико није могао да упре прстом у њега. Због принципа и савесног рада имао је чак и непријатности.

Обдукција тела преминулог полицајца заказана је за данас у Београду, после чега ће породица преузети тело. Сахрана би требало да буде обављена сутра у Шапцу. Како незванично сазнајемо, пијани виновник саобраћајне несреће, коме је због тешког дела против безбедности саобраћаја и напада на полицајца био одређен притвор до 30 дана, у даљем поступку пред Општинским судом у Обреновцу брани се са слободе.

http://vesti.krstarica.com/?rubrika...76be3378164b25bf2b&dan=27&mesec=9&godina=2009

Svi mediji u Srbiji već danima bruje o smrti Tatona a NIKO ni da pomene smrt ovog policajca koji je ZGAŽEN na radnom mestu i koji je umro od posledica povreda posle 37 DANA KOME ! Pazite, ne volim policiju ali ovaj čovek sigurno nije zaslužio da ga neka pijandura zgazi na dužnosti i da umre posle 37 dana kome. Razlika između ove 2 smrti je nekih 3-4 dana samo što se o jednoj smrti bruji već dugo po medijima a o ovoj drugoj smrti (smrti našeg policajca) je saopšteno par reči u dnevniku i to je to.

Da li neko u Srbiji uopšte zna ime i prezime BRANKA SIMIĆA a Brisa Patona su svi zapamtili jer mediji samo o tome bruje zadnjih dana. Pogotovo Blic i B92. Pazite, da ne bude zabune, ovi koji su ubili Francuza su idioti, huligani i bagra i treba da dobiju po 40 godina zatvora ali ovolika medijska pažnja tom slučaju je preterana i veštačka. I za mene je život svakog Srbina vredniji od života nekog nepoznatog Francuza.

I zato ja postavljam nekoliko pitanja:

Da li je bio proglašen dan žalosti i za Branka Simića ?

Da li je iko (sem porodice i prijatelja) uopšte palio sveće i stavljao cveće zbog ove smrti ?

Da li su svi ovi ljudi masovno išli u Šabac da izraze saučečće porodici Branka Simića ?

Da li je LDP pozvao na mirnu protestnu šetnju zbog ubistva Branka Simića ?

Da li je bilo koja nevladina organizacija pozvala na okupljanje građana zbog ovog ubistva ?

Da li su se ljudi masovno okupljali i mirno protestovali zbog ovog ubistva ?

Da li su zastave Srbije spuštane na pola koplja zbog ubistva Branka Simića ?

Da li je i JEDAN medij u Srbiji stavio na index (ili naslovnu stranu) vest o smrti Branka Simića ?

Da li je predsednik države izrazio saučešće porodici Branka Simića ?

Da li je predsednik Vlade izrazio isto saučešće ?

Da li se ministarka pravde oglasila povodom ovog slučaja i tražila najstrožiju kaznu za OVAJ zločin ?

A znamo svi da je svega ovoga bilo u slučaju smrti Brisa Tatona !

I konačno najvažnije pitanje:

DA LI JE ŽIVOT SRPSKOG SAOBRAĆAJCA BRANKA SIMIĆA MANJE VREDAN OD ŽIVOTA FRANCUSKOG NAVIJAČA BRISA TATONA ?


A oba života su izgubljena zauvek. S tim što Branko Simić nije jedini SRBIN koji je poginuo ili ubijen zadnjih dana u Beogradu i Srbiji a kome je posvećena manja medijska pažnja nego Brisu Tatonu.
Kliknite za proširenje...

Управо..и то је оно шта је жалосно, та јалија и мафија убија Србе 20 година...и ником ништа..треба да дође Француз у БГ да њега убију да би се БИА укључила..
 
KOLEGA IVAN:
Svi mediji u Srbiji već danima bruje o smrti Tatona a NIKO ni da pomene smrt ovog policajca koji je ZGAŽEN na radnom mestu i koji je umro od posledica povreda posle 37 DANA KOME ! Pazite, ne volim policiju ali ovaj čovek sigurno nije zaslužio da ga neka pijandura zgazi na dužnosti i da umre posle 37 dana kome. Razlika između ove 2 smrti je nekih 3-4 dana samo što se o jednoj smrti bruji već dugo po medijima a o ovoj drugoj smrti (smrti našeg policajca) je saopšteno par reči u dnevniku i to je to.

Da li neko u Srbiji uopšte zna ime i prezime BRANKA SIMIĆA a Brisa Patona su svi zapamtili jer mediji samo o tome bruje zadnjih dana. Pogotovo Blic i B92. Pazite, da ne bude zabune, ovi koji su ubili Francuza su idioti, huligani i bagra i treba da dobiju po 40 godina zatvora ali ovolika medijska pažnja tom slučaju je preterana i veštačka. I za mene je život svakog Srbina vredniji od života nekog nepoznatog Francuza.

I zato ja postavljam nekoliko pitanja:

Da li je bio proglašen dan žalosti i za Branka Simića ?

Da li je iko (sem porodice i prijatelja) uopšte palio sveće i stavljao cveće zbog ove smrti ?

Da li su svi ovi ljudi masovno išli u Šabac da izraze saučečće porodici Branka Simića ?

Da li je LDP pozvao na mirnu protestnu šetnju zbog ubistva Branka Simića ?

Da li je bilo koja nevladina organizacija pozvala na okupljanje građana zbog ovog ubistva ?

Da li su se ljudi masovno okupljali i mirno protestovali zbog ovog ubistva ?

Da li su zastave Srbije spuštane na pola koplja zbog ubistva Branka Simića ?

Da li je i JEDAN medij u Srbiji stavio na index (ili naslovnu stranu) vest o smrti Branka Simića ?

Da li je predsednik države izrazio saučešće porodici Branka Simića ?

Da li je predsednik Vlade izrazio isto saučešće ?

Da li se ministarka pravde oglasila povodom ovog slučaja i tražila najstrožiju kaznu za OVAJ zločin ?

A znamo svi da je svega ovoga bilo u slučaju smrti Brisa Tatona !

I konačno najvažnije pitanje:

DA LI JE ŽIVOT SRPSKOG SAOBRAĆAJCA BRANKA SIMIĆA MANJE VREDAN OD ŽIVOTA FRANCUSKOG NAVIJAČA BRISA TATONA ?


A oba života su izgubljena zauvek. S tim što Branko Simić nije jedini SRBIN koji je poginuo ili ubijen zadnjih dana u Beogradu i Srbiji a kome je posvećena manja medijska pažnja nego Brisu Tatonu.
Kliknite za proširenje...

Medijska pažnja posvećena ovo slučaju je očigledno bila dovoljna da se ova vest dobije svoju temu na ovom našem lepom, veselom podforumu.

http://forum.krstarica.com/threads/316923

Njena posećenost je, nadam se, dovoljna da te uputi na odgovore na postavljena pitanja.
Grupa forumaša sasvim solidnog broja koja je ovih dana bogoradila i klela "izdajnike" zbog pažnje posvećene Francuzu, ovu temu je elegantno zaobišla. Nema zašto da se kontrira, nema pedera, nema EU zla, nije svađalačka tema, dosadno, ebg.

(nije zgoreg napomenuti i da je dotična tema dvaput zaključavana, zbog neprimerenih komentara tipa "bog ga kaznio jer je pandur")

Šta ti još treba?
 
Ceo uvodni post je klasican primer mesanja baba i zaba. Toliko na temu. A pro po zivota - zivot kao takav vredan je, vredniji od svega. Oni koji postuju zivot ne vrednuju ga prema nacionalnoj, verskoj, rasnoj, pa cak ni pripadnosti vrsti. Ako postoji Svevisnji, na koga se velikosrbi svako malo pozivaju, onda je za njega zivot jedne bube i zivot coveka podjednako vredan. A posto sumnjam da ce ove moje fino koncipirane teze dopreti do, uslovno receno, nebeskih Srba, moram, po cenu banovanja, da se spustim na nivo komunikacije koji je istima primeren: ****** vas Srbija!
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Umri_muski
Sta je razlog nezainteresovanosti za uredjenost zivota u Srbiji?
Odgovora
12
Pregleda
220
bas kao
B
T
Анегдоте из живота Председника Вучића
2 3
Odgovora
67
Pregleda
750
TikaSpicStajkovce
T
T
Anegdote iz života blaženopočivšeg premijera Zorana
2 3 4
Odgovora
95
Pregleda
1.313
Nataša Rostova
Nataša Rostova

Back
Top