Иако добро знају да у овом часу то није препоручљиво да говоре, не могу да се уздрже – то је јаче од њих – те отуда непрестано, као гејзир, из њих избијају очекивања: шта ћемо све да радимо када оборимо "
режим немилосрдног диктатора" (Чонградинова).
Јер тој култури, рушење напредњака није довољно. Она жели револуционарни настанак
нове нације, хоће револуцију која ће нас ослободити од целокупног "режимског" багажа: почев од "српског национализма" и "ратова из деведесетих", па све до "
наметања ћирилице" и "
Националне читанке".
Та култура жели да створи буквално нову земљу,
Грађанију, коју не чини више народ, већ "грађани и грађанке", нова не-нација "евро-грађана и светско-грађанки". А за то јој је потребно не само обарање диктатора, већ и револуција као доба истраге "националиста"...
Такође, на сајту
Autonomniја info ових дана читамо: "То што Војвођани данас не инсистирају на
самоопредељењу, не значи да су се тог права одрекли и да се сутра на њега неће позвати. (...) Пре или касније, право на самоопредељење ће морати да се отвори и да се конституционализује. Отреситији и робуснији наступ у том смеру је добродошао.
Подршка споља, такође."
Да, "Република Војводина" је још један од бочних пројеката који се планира, чим се рукавац студентског протеста у Новом Саду претвори у жељену Грухоњић-Јешић револуцију. Плус
десрбизација Војводине – Маја Мрнуштик и ЛСВ већ прелепљују уличне табле с називом Булевар Јаше Томића, јер "дуг према суграђанима је да се поменути булевар
не зове никако осим Булевар 1. новембра".
И да, они не желе никакве
слободне изборе, они хоће револуцију која ће им дати пуну слободу деловања. Или, како је то већ помињана Биљана Стојковић пре пар дана лепо објаснила у
Пешчанику: "да се друштву
наметну снажне институције, што би довело до усвајања
нових вредности код већине грађана и
постепеног практиковања демократских принципа".
Напросто, наша средњокласна политичка култура неће демократију. Она хоће временски и законски неограничено старатељство над нижим класама – заправо, политички патернализам над демографском већином у Србији.
"Ми с демократијом једноставно не умемо", још раније нам је лепо објаснио Кокан Младеновић, "ми смо
вековима у заостатку да бисмо се учили правој демократији". Зато се он залаже да се "осуди на губитак грађанских права 700.000 чланова СНС-а, макар као
доживотни подсетник да су плесали са ђаволом".
Човек јавно захтева политичку дискриминацију 700.000 људи, и то никоме не смета – јер, створена средњокласна политичка култура је таква да је овакав захтев натурализован: ко има примедбе, тај је Вучићев потајник ("бот").
"Када су мађарског пјесника Иштвана Ершија питали да ли вјерује да ће се Мађарска демократизовати", сликовит је и Драган Бањац, "брзо је одговорио: 'Никада! Зато што има превише Мађара.' Слутите,
у Србији (без Косова, наравно!) има превише Срба", експлицитан је Бањац.
Чудите се оваквом разобрученом аутошовинизму? Али, носећа мисао читаве средњокласне политичке културе у Србији је, још једном, да је народ саучесник диктатора. Зато народ мора да буде стављен под старатељство и преваспитан – како би му се, тек после тога, могло вратити нешто од демократије.
И само од тог да ли ће за ову мисао бити придобијене вође протеста по факултетима и на улицама, зависи хоће ли се "побуна младих", на крају, претворити у средњокласну "селебрити револуцију" – настојање класно привилеговане контраелите да од режима преузме контролу над нижим класама, стави их под старатељство и реализује своје "антинационалистичке" и "антипопулистичке" циљеве.
http://www.nspm.rs/hronika/slobodan-antonic-nikome-ne-biti-korisni-idiot.html
