Ozbiljne dileme, naravno, za osobu koja ima visoko obrazovanje. Veliko je pitanje da li se vise isplati onom ko ide trbuhom za kruhom, ili onom ko ide za istim poslom samo sa vecom platom. Obicno se sva dobra ne skupe, ni blizu, do najvise 2-3. Dobije se veca plata, bolji grad, ili uredjeniji sistem, ali se zato ljudi izgube u drugom sistemu vrednosti ili nemogucnoscu da se uklope u drustvo ili da ga pronadju, a staro je daleko. Uz to naravno, i porodica faktor. Znam i skucajeve gde su porodicno isli, pa ipet dodje do frke, jer se dopalo tati ali nije mami, a deci jeste, ili obrnuto, u raznim kombinacijama.
Sa druge strane, ljudi koji idu razumom za dostojanstvom, muku muce da prezive jer cesto ne rade poslove koje bi radili u svojoj zemlji. Njih zeza ekonomski faktor.
Mislim da je ono vreme kada su ljudi iz Srbije isli u bolje i bezbednije drustvo tamo vani, a pritom i bolje zaradjivali, letovali, zimovali, i kuce po Srbiji gradili, proslo. Danas je prakticno jednaka muka svuda, samo je drugacije rasporedjena. Na slicne probleme mi kukaju kolege Svedjani i Nemci, samo sto oni sa jedne strane imaju nesto sto mi ovde nemamo, ili obrnuto. Meni zavide sto mogu da pozovem majstora za auto u nedelju i da me primi istog dana, ili sto zevam po restoranima svako malo, a ja njima uredjne povrsine za setnju, odmor, sistem i izvesnost u svakoj situaciji. Dodje meto, idemo u slicne ili iste hotele na moru, trosimo isto, ne zaostajem uopste. Meni plata 3x manja od njihove. Cudno njima, cudno meni. Oni bi hteli u Srbiju, ja bih hteo tamo. Oni gledaju da kupe neke vikendice u Srbiji kada budu otisli u penzije, ja gledam da se domognem casne priliie da odem van. Sve u svemu, uvek je bolje tamo negde, i sladji je onaj drugi naviljak sena koji pase drugi magarac! Zapamtite! Uvek ce biti ceznje za onim drugim. E sad, jedino ako ste zadovoljni i ispunjeni potpuno u zivotu, onda vam nema pomoci ni inostranstvo. Onda to nema veze uopste gde ste, vec kakav zivot imate. Sta da vam radim? Hocu i ja! Ali bice, tamo negde! Sigurno!
