Svečlja i Osmani: Srbija ranila i kidnapovala građanina sa Kosova, međunarodna zajednica mora da reaguje
„Srbija nastavlja svoje destabilizujuće akcije protiv Republike Kosovo, otvoreno kršeći naš teritorijalni integritet, ovog puta u nultoj pograničnoj zoni između nas, gde je povećano prisustvo KFOR-a“, reči su vršioca dužnosti ministra unutrašnjih poslova Dželjalja Svečlje o potvrđenom incidentu koji se dogodio u blizini administrativne linije sa kosovske strane iznad sela Jelakce, kada je u popodnevnim satima u subotu, ranjen i kidnapovan Srbin sa Kosova M.V. Na slučaj je reagovala i kosovska predsednica Vjosa Osmani koja je pozvala „demokratski svet“ i kosovsku političku scenu da reaguju i uputila prozivke predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i njegovom „autokratskom režimu“.
Srpski advokat, Ivan Ninić, danas je preko društvenih mreža alarmirao javnost sa informacijama u vidu pitanja o incidentu koji se, prema ovim navodima, pre dva dana kod sela Jelakce u opštini Leposavić, kada je navodno ranjen i odatle kidnapovan Milan Vukašinović, Srbin sa Kosova.
Ovo je samo deo pitanja koje je na mrežama nanizao Ninić, da bi za naš portal potom dodao da je Vukašinović, kako on kaže, krenuo ka administrativnoj liniji da odatle pokupi prijatelja kako bi ga dovezao na slavu, ali da se nije vratio.
Tek nakon ovih navoda, i dva dana nakon incidenta, oglasila se Kosovska policija, koja je navela da je više maskiranih osoba navodno ušlo na teritoriju Kosova, ranilo Vukašinovića i odvelo ga na teritoriju Srbije, gde je prebačen u Niš.
KP je navela i da je obavešten KFOR, a istragu vodi Direkcija za istragu organizovanog kriminala i teških krivičnih dela, koja je saslušala svedoke.
Portparol Kosovske policije Baki Keljani nije želeo da daje dodatna pojašnjenja o tome zašto se čitava dva dana Kosovska policija o ovome policija nije oglasila, navodeći da nema šta da doda više od samog saopštenja, ali da je u pitanju i procedura u kojoj se kontaktira KFOR i proverava mesto na kojem je nastao incident.
Za to što se policija oglasila tek nakon što su novinari pokušali da od iste institucije dobiju odgovor, posle Ninićevog oglašavanja, Keljani je samo kratko kazao za naš portal da ne komentariše ličnosti iz Srbije.
Svečlja: Ponovljen i nekažnjen čin
Tek se večeras oglasio v.d. ministar unutrašnjih poslova, Dželjalj Svečlja, koji je poručio da je u pitanju „nastavak destabilizujućih akcija Srbije protiv Kosova“, ovoga puta:
„U nultoj pograničnoj zoni između nas, gde je povećano prisustvo KFOR-a“.
O samom incidentu je kazao:
„Nakon politike zastrašivanja i progona građana koji se ne pokoravaju Vučićevom režimu, srpska žandarmerija ranila, pokušala da ubije, a zatim i otela građanina sa inicijalima M.V., državljanina Republike Kosovo“.
Svečlja je ovo okarakterisao kao „ponovljeni i nekažnjeni čin“, spomenuvši sukob u Banjskoj.
„S druge strane, politika terora i nasilja koju kontinuirano sprovodi protiv ličnosti koje se ne slažu sa agresivnom politikom Aleksandra Vučića je u toku. Ovaj agresivni i provokativni pristup Srbije je neprihvatljiv. On predstavlja ozbiljno kršenje naših državnih granica i prava naših građana“, dodao je.
Svečlja smatra da međunarodna zajednica mora da reaguje „jasnim i kaznenim akcijama protiv Srbije“, kako se ovo ne bi ponavljalo.
Osmani: Strana koja širi dezinformacije o pravima Srba na Kosovu, ranila našeg srpskog građanina
To da „demokratski svet treba da deluje“, navela je i kosovska predsednica Vjosa Osmani u svom oglašavanju putem Fejsbuka.
„Srbija, koja svakodnevno širi propagandu i dezinformacije o pravima Srba na Kosovu, ranila je, a zatim i kidnapovala jednog kosovskog srpskog državljanina. Ovo je još jedan dokaz njenog hegemonističkog pristupa, gde svaki građanin koji se usudi da govori istinu o Vučićevom autokratskom režimu biva napadnut i mučen na najvarvarskiji mogući način“.
Osmani je dodala i da „demokratski svet mora da reaguje i zaustavi napade Srbije“ zbog toga što je njihov cilj „ugrožavanje mira i stabilnosti u regionu“.
„U međuvremenu, politička scena na Kosovu mora da deluje i govori jedinstveno u zaštiti Kosova od takvih tendencija“, zaključila je Osmani.
Udarna vest u kosovskim medijima
Slučaj iz Jelakca vodeća je i udarna vest za kosovske medije u popodnevnim i večernjim satima.
U prvom planu se stavlja uloga Srbije i Radoičića, a članak koji je najaktuelniji i koji prenose gotovo svi prištinski mediji večeras jeste izjava bivši zamenik kosovskog ministra za zajednice i povratak, Radoice Radomirovića, sa novim detaljima o ovom incidentu.
On je za
Zakletva za pravdu kazao da je „Vukašinovića otela i ranila grupa Milana Radoičića, a incident se dogodio kada je Vukašinović otišao da kupi med od osobe iz Kuršumlije, koja radi u Vojsci Srbije“.
Radomirović je za ovaj medij naveo da su naoružani ljudi, obučeni u crno-zelene uniforme sa maskama izašli iz šume kada je Vukašinović dolazio na mesto sastanka i da, prema njegovim rečima, „Milan Radoičić, poznat kao kukavica, uvek puca s leđa, pa je i ovoga puta uradio isto“.
Nakon napada, prema Radomiroviću, grupa je prevezla Vukašinovića u bolnicu u Prokuplju, a zatim u Niš, dok su dolazak pratila tri džipa bez registarskih tablica.
Upravo se ime Radoice Radomirovića u srpskim tabloidima proteklih godina direktno povezuje sa Milanom Vukašinovićem, kao deo grupe, za koju ovi tabloidi navode da „rade protiv Srbije“.
KFOR i KBS razgovarali o bezbednosti, bez osvrta na novi incident?
A u jeku tek objavljene vesti o ozbiljnom incidentu na administrativnoj liniji, KBS je saopštio da se njihov komandant, Baškim Jašari, sastao sa komandantom KFOR-a Ozkanom Ulutašom, ali se incident u njihovim saopštenjima ne spominje.
Vest o sastanku je usledila tek nakon što se Kosovska policija oglasila o samom incidentu.
„General-major Ulutaš je potvrdio posvećenost KFOR-a podržavanju dugoročne bezbednosti širom Kosova i regionalne stabilnosti. On je posebno istakao važnost bliske saradnje i koordinacije između KFOR-a i kosovskih bezbednosnih organizacija“, naveo je KBS u izveštaju sa sastanka.
Međutim, večeras se za medije na albanskom oglasio KFOR, navodeći da su „svesni izveštaja“ o navodnom incidentu, ali da je bezbednosna situacija na administrativnoj liniji mirna.
KFOR je takođe potvrdio da je policija pokrenula istragu i da rade u bliskoj koordinaciji.
Ko je Milan Vukašinović?
Inače, u pitanju je ime koje se do sada više puta spominjalo, posebno u prorežimskim medijima, kao čovek, koji navodno radi „protiv Srbije“.
Prošle godine,
Kosovo online je, pozivajući se na list „Alo“, preneo da je Milan Vukašinović „Duduk“ – „najbliži saradnik“ tadašnjeg zamenika ministra za zajednice u kosovskoj vladi Radoice Radomirovića, dok su potonjem okarakterisali kao „Kurtijevog agenta među Srbima“.
Vukašinović je optuživan u tabloidima da sa ostalim navodno špijunira Srbe za kosovske strukture.
Takođe prošle godine u aprilu,
Kosovska policija saopštila je da je pronašla neeksplodiranu napravu ispod automobila u Leposaviću, te da je vlasnik vozila izrazio
sumnju da se radi o zastrašivanju i osveti jer je radnik kosovskih institucija.
Informer je pisao tada: „Tako je 9. aprila ove godine Vukašinović, koji je poznat pod nadimkom Duduk, prijavio u policijskoj stanici u Leposaviću da se ispod njegovog „golf karavana“ nalazi dinamit, kao i štipaljka, pri čemu je naglasio da je eksploziv dopremljen s područja centralne Srbije. Za postavljanje eksploziva okrivio je lica bliska Srpskoj listi. Vukašinović se nakon toga, kako ‘Alo’ saznaje, sreo sa Rahimom Pacolijem, pripadnikom kosovskih obaveštajnih struktura. Oni su komentarisali navodni pokušaj njegovog ubistva, a Vukašinović je naglasio da ga je tim povodom kontaktirao i Kurtijev ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja“.
Krajem novembra 2022,
pisalo se i o tome da je Vukašinović navodno namerno kolima udario prolaznika i to snimao, a tada je i kružio video snimak navodno ovog događaja.
Vukašinović je, prema izveštaju medija bio hapšen i to 2020, na Jarinju, od strane srpske policije. Tada je već spominjani Rahim Pacoli iz Kosovskog biora za osiguranje rekao da je povod za Vukašiniovićevo hapšenje činjenica da je zaposlen u kosovskog kompaniji te da Srbija to vidi kao „prihvatanje države Kosovo“.
