Mnogo ne volim priče o menstruacijama, bolnim, obilnim, čestim, neredovnim, slabim i kakvim sve ne. Sa puuuuno gadnih detalja.
U mojoj okolini, što bilžoj, što daljoj, primećujem žene kojima je to jedina, ili barem glavna tema za razgovor sa ostalim ženama. To su obično žene koje izgledaju kao da ne vode dovoljno računa o sebi. Nekad čak i do granica nehigijene. Retko govore o nekim drugim "žeskim" temama (garderoba, frizure, šminka). Nekad ih se otvoreno gnušaju. Koliko je meni poznato, ne opšte polno baš često. Neke preziru muškarce.
Jednostavno, jedini ustupak svom polu čine kroz te "menstrualne" priče. Isprva mi je delovalo kao da im je to jedini način da se osete ženstveno i da drugima skrenu pažnju na tu svoju ženstvenost. I ta hipoteza mi je sasvim ok. Ali me kopka još nešto. Bol koji osećamo pri.. hehe... mjesečnici, ako je jako slab, podseća (barem mene) na osećaj koji imam ako sam se jako uzbudila ili pri orgazmu. Mislim, u oba slučaja su u pitanju blagi grčevi itd. I eto. Nekako sam to povezala, kao potisnuta seksualnost se ispoljava kroz priču o tome šta se događa u našoj unutrašnjosti, a što podseća na.. jelte.. tako nešto. Nisam baš formirala tu misao do kraja.
Ali me ipak interesuje da li zvuči sumanuto.