Da li je to instinkt?

Lexa

Lexa

Buduća legenda
Poruka
30.368
Reko’, da malo osvežim Filozofiju jednom lepom temom...
Možda je i ovo pre za neku psihologiju.
Kažu da je instinkt ostatak životinjskog u nama... Da je instinkt ono što majku tera da zaštiti svoje dete, da je i sam seks instinkt, pa i jeste?
Instinkt, opet kažu, gubimo sa razvitkom civilizacije i veličanjem „čovečanstva“...
A ja bih da vas pitam – zar nije i čovečnost instinkt?
Bilo je dosta tema i veoma je rasprostranjena priča o slobodi, koja nikada nije potpuna dok smo pod uticajem društva. Nedavno bii neki film o tome kako samo istinski slobodan čovek može da ubije. Neki su dečaci hteli ubistvom dokazati da su slobodni...
I sad – da se čovek zapita – šta zapravo nije u redu u tom shvatanju? (Tema: Da li je sloboda isto što i anarhija?)
Zar nije istina da nas društvo od rođenja uči da je ubistvo loša stvar? Zar nije istina da nas i Crkva uči isto, uz dodatak da je samoubistvo jedini neoprostivi greh (jer nemaš vremena da ga okaješ, a kako? :roll: , nebitno)?
Ubistvo, kao primer, ali ima toga koliko hoćete... Ali je ubistvo najlepši primer, zapravo, pozitivnog delovanja i društva i Crkve na pojedinca. Samoubistvo još bolji.
Međutim, ja verujem da bi i bez uticaja društva čovek, podsvesno, znao da čini zlo ubijajući. A kad kažem ubijajući, ne mislim samo na čoveka. Ta ista Crkva potpuno opravdava ubistvo životinje.
Uh, taman posla da želim da sad pričam o masovnom ubijanju životinja i ljudskom preterivanju u tome. Ali, razmislite...
Da stoji mačka ispred vas i da je slučajno udarite, recimo – biciklom, zar vam vaše stanje ne bi reklo da ste počinili jedno zlo?
Zadovoljavajući svoje potrebe, čovek je sveo osećaj užasa na minimum, kada je potrebno ubiti, hm, svinju, kravu... To rade ljudi koji su „na to navikli“, ali ne može i ne želi bilo ko. Naše telo, um, štagod, reaguje... Zatim;
Vidimo li babicu, onako pogurenu, kako blagosilja sve redom i moli za dinar, dobar deo nas je izbegava, možda ne uvek, ali povremeno... Izbegavamo je jer smo opterećeni svojim problemima, mrzi nas da izvučemo novčanik, verujemo da je baba lopov, stotinu razloga, TV, prijatelji, priče između nas, sve utiče da babicu pogledamo sa, pa, prezirom. Recimo. Ah, ali taj osećaj prezira prema sebi koji nas često spopadne, kada babu prođemo, zar nije on pokazatelj naše lažne slobode? Društvo je uticalo sasvim suprotno na nas, a mi se ipak osećamo loše...
Komšija traži pozajmicu, mi ga odbijamo, nije bitno da li je tu da nas prevari, ili je stvarno u nevolji... Bitno je da se posle odbijanja tri dana osećamo kao kreteni i izbegavamo tog čoveka.
Možda, kada bismo „slušali svoje srce“ (ma kako ovo zvučalo), možda bi to bilo dovoljno da budemo i slobodni i da izbegnemo anarhiju. Ali, da li je to moguće? Bez uticaja...
Sad, recite vi meni, da li je to instinkt? Da li imamo u svom biću, u genima, i deo koji nas uči zajedništvu, solidrnosti i saosećajnosti? Ili je instinkt samo tu za pojedinca?
Zašto bi naš instinkt, bez obzira na količinu inteligencije, bio toliko zanemarljiviji nego životinjski?
 
sve to je...al dobro...pazi postoji drushtvo u kome niko nikad nikoga nije ubio niti je bilo ko pomislio da povredi drugog choveka...to je pleme u amazoniji...ne znam naziv al kao neki antropolozi su ih izuchavali pa kao ostavili na miru...i da nikome od njih nikada nije palo na pamet da povrede nekog drugog...nikad nisu ratovali...u poredjenju sa nashom civilizacijom oni su divljaci...sad ti neshto kao pominjesh crkvu...to shto nas drushtvo uchi je totalno pogreshno...drushtvo u kome mi zhivimo i sve njegove tekovine su pogreshni...povratak u sojenice bi bio reshenje...no za to je prekasno...zato ako si uglavu slobodan - slobodan si...tema ti je poprilichno konfuzna...a ja nisam dovoljno struchan da bi davao neke preterano razumljive izjave...tj mozhda bi i mogo al moro bi mnogo da se cimam a nije mi do toga...
 
Pa ja i ne tražim stručne odgovore...

Ovo je tema o srcu. Duši, nazovite to kako hoćete.
A ona u obliku vaše saosećajnosti... Da li je to, dakle, instinkt?

I to pleme je, verovatno, naučilo pojedinca u njemu da se tako ponaša...
Znaš li onaj film sa Švarcenegerom, kad on dolazi sa nekog pustog ostrva, hm, mislim da su to "Blizanci", Deni de Vito mu je brat :lol:
E sad, recimo, neko ko je na tom ostrvu naučio samo da govori... Šta li bi mu se vrzmalo po glavi, da bane među ljude? Da li bi smatrao da je u redu da nekog od njih ubije? Na stranu zakon i eventualni strah od njega...
Ili bi, možda, "osećao" da je to zlo?
 
Srce je centar osecanja, bar tako kazu. Dusa je sam zivot, odnosno sve sto ucinimo u zivotu ostaje ubelezeno u dusi, kazu da je njen centar u pleksusu. Srce i dusa su dve razlicite stvari. Sto se tice saosecajnosti sama rec kaze da je to dozivljaj identican nekome, identifikacija osecanja. Onaj ko se saoseca on deluje u skaldu sa tim osecanjima. Instiktivno proishodi iz naseg podsvesnog bica. Instiktivna reakcija ne ceka da misleni proces odradi svoje i deluje u skladu sa logicnim. U nindjucuu, japanskoj vestini ratovanja, odredjenim vezbama budi se haragej, sesto culo koje nindjui povecava senzibilitet i svest nad prirodom koja ga okruzuje i time ga upozorava odakle dolazi opasnost. U jogi, postoje vezbe za otvaranje treceg oka, koje individiui omogucava istinito sagledavanje vremena. Americki indijanci, africki plemenski ratnici recimo satima plesu uz vatru ne bi li ocistili svoj duh i time se uzdigli iznad zemaljskog bica. Pravoslavni monasi i vernici izgovarau Isusovu molitvu: "Gospode Isuse Hriste pomiluj me gresnoga." dok se ne u seli u njihovo srce i dok ne pocne da zivi u njemu. Time sticu kvalitet osecanja kojim zrace i tako osecaju odakle dolazi negativna energija i odmah se udaljavaju od nje, pre nego li u fizickom svetu dozime kontakt sa izvorom destrukcije. Osobe sa zlim mislima.
Instiktivna reakcija je reakcija naseg unutrasnjeg bica nasim fizickim bicem na situacije u kojima se iznenada nadjemo.

Sto se tice macke i ubijanje iste. Ako si to ucinio sa namerom onda si dopustio zlu da deluje kroz tebe jer je u tvom srcu nesto poremeceno i povredjeno. Ako se to deslio slucano i nenamerno i zalis zbog toga onda zlo pokusava da udje u tebe, kroz ocajanje ili cemu si vec podlozan.

Pazi sad, mnogo puta cujem to da mi trebamo sliusati svoje srce i necemo pogresiti. To je najveca laz i samoobmana. Srce, ako nije cisto. Ako jezbog mnogih rauma palo i ispunilo se pohlepom, zlovoljom, besom, pakoscu, dvoličnoscu, arogancijom, zavisscu, škrtoscu, nepoštenjem, hvalisavoscu, tvrdoglavoscu, nasilnoscu, oholostima, taštinom, opijenoscu i samoljubljem, mislim da je suvisno kakve ce posledice biti ako su ovo uzroci akcije. Narvno dovoljno je imati samo jedan u trenutku i pogresiti u delovanju. Povrediti nekoga i sebe.

Sad sto se tice uticaja, oni su tu kao posledica nasih teznji i stremljenja. Oni uticu kroz razlicita delovanja na nase iskustvo, obogacujuci nase bice onim sto smo trazili i imali kao potrebu.

Instikti jesu reakcije naseg untrasnjeg bica u cilju zastite i odrzavanja, sebe i onoga sto smatramo svetim. Zivot, voljena osoba i sta ti ja znam vec sta....
 
Instinkt ti govori da slusas svoje zivo telo. Telo poznaje samo stvarnost i prema njoj se odnosi. Telo je stvarnost.
Inteligencija je sirova procesorska snaga uma. Um je prevrtljiv i fleksibilan, pokrece se kroz podatke, secanja i ideje, cak i samo vreme. Um je beskonacnost.
Nijedno nije zanemarljivo.

Um i telo. Sta je vaznije? Ko je u pravu, mr.mozak ili dr.telo? Kada je u pravu? Oba cine tebe.
Ali ti nikada nisi u pravu, zar ne? Ne za svakoga barem. Jesi li u pravu ako odaberes neutralnost? Hoces li uspeti da se ne slusas, svaki covek ima potrebe, bile one dobre ili zle, stalno se smenjuju..
Ili mozda hoces, ako odustanes od svega?
Zar to nece biti apatija?
A sta kada te nijedno ne tera na zlo? Jesi li onda u miru, hoces li u miru ostati?
Da li si u miru sam sa sobom ili projektujes mir na druge?
Da li tvoj mir znaci nesto?
Covek je jadno stvorenje sa mentalnim problemima grupisanim u kategoriju 'mozdane aktivnosti'. Prave zivotinje ne razmisljaju o moralnosti.
Neko se gadno nasalio kada nas je napravio sa telom semi-zivotinje, umom boga.
'Terorista jednog coveka je borac za slobodu drugog.'

Ko je u tebi, stvore, ubica, a ko mirotvorac...opet se svodi na tebe.

I ne mrzi nas da otvorimo novcanik, vec nas mrzi da emotivno sudelujemo u samom cinu davanja milostinje toj hipotetickoj starici. Skrti smo na osecanjima, ne na novcaniku.
Da li je to proizvod evolucije, svaki dan hladan um zauzima i nadvladava nesto stereotipno 'ljudski', genetski, nauceno plemenski..?
Da li sama rec Covek (human-ljudski; humane-milostiv) gubi smisao? Ili smo samo preterali hvaleci sebe? Ili se samo budimo gledajuci nesto sto je sve vreme bilo tu, samo smo bili zatoceni u nekom ormaru predrasuda i pogresnih ucenja slabih, snaznih, slepih, dalekovidih, dobrih, losih?
Da li je to ucenje zapravo bilo pogresno?
Ko je ucio ljude koji nas uce i koliko se od istine izgubilo u tom silnom prenosenju podataka kroz ljudsku mastu?
Sta je vise istina, da li je ikada bila jedinstvena?

Da li mozes da slusas svoje srce, stvarno? Da budes slobodan, po toj teoriji samosrcoslusanja... Sta ako otkrijes da ti ono kaze da ubijas, ako je crno i gladno i umorno i zeljno tudje nesrece?
Sta je srce? Ne mozes ga izolovati iz sebe, otudjiti. Moras raditi kao celina. Ako slusas samo jedan ugao sebe bices slobodna kraljica sopstvene ogranicenosti.
Ne slusaj samo svoje srce, ono nije samostalni organ.

Da li je sloboda mozda ciniti stvari u toku, sa svim istinama kojima te svaki deo tvoga bica, realni i drugaciji, snabdeva, u datom zamisljenom trenutku?
Mozes li pokusati da predjes preko granica sopstvenog ogranicenja, izazvanog bilo kojom salom svemira nad tobom...i pokazes srednjaka Zaphodu Biblbroksu.

I ovde prestajem da pisem jer ovo pocinje da lici na glupo '1001 Zasto i zato'...
 
Istikt je, ukratko i najkraće moguće, jaka želja za koju ne znaš otkud dolazi a kojoj ne možeš da se odupreš. ONO jače od tebe - must do.

Ja ga imam kad treba recimo pomoći nekoj bakici da pređe ulicu....:roll: Znači, stečen ali kao urođen, isto se ponaša. PRIROĐEN. Kao i ljubaznost. Sve to postaje default. Nema to veze sa florom & faunom :lol:


(e, jedino strpljenje....to nemam, pročitaću detaljno temu SUTRA :wink: )
 
Instinkt je nesto racionalno neobjasnjivo.Ovo je neko moje najsire moguce shvatanje.Ne bih ga mesao sa nagonom koji jeste zaostatak animalnog u nama.Instinkt je nesto drugo.Saosecanje,
empatija je sposobnost poistovecivanja s tudjim osecanjima.Tema je malo konfuzna,pa ne znam na sta pre da odgovorim,ovo nije kritika,samo opazanje.Sto se tice ubistva i slobode zavisi koliko si dosledan u shvatanju istih.Apsolutna sloboda podrazumeva krsenje tudje.Ako pod ubistvom podrazumevas unistenje bilo kog zivota svi smo mi genocidni(koliko smo samo buba,biljki itd.ubili u toku zivota a nikad se nismo kajali ko sto bi vecina normalnih za npr.ubistvo coveka).Moral je lakmus papir kroz koji se gleda na ubistvo,ja verujem da je on drustveno uslovljen i da ge ne treba mesati sa instinktom ko sto mi se cini da je radio Kant.Nice ga je smatrao budalom i s time se slazem.Samoubistvo je veoma interesantan fenomen.Ako te bas interesuje procitaj knjigu Emila Dirkema istog naslova("Samoubistvo"),jes da je stara studija ali gleda na problem sa interesantnog aspekta.
 
ooo:
Pazi sad, mnogo puta cujem to da mi trebamo sliusati svoje srce i necemo pogresiti. To je najveca laz i samoobmana. Srce, ako nije cisto. Ako jezbog mnogih rauma palo i ispunilo se pohlepom, zlovoljom, besom, pakoscu, dvoličnoscu, arogancijom, zavisscu, škrtoscu, nepoštenjem, hvalisavoscu, tvrdoglavoscu, nasilnoscu, oholostima, taštinom, opijenoscu i samoljubljem, mislim da je suvisno kakve ce posledice biti ako su ovo uzroci akcije. Narvno dovoljno je imati samo jedan u trenutku i pogresiti u delovanju. Povrediti nekoga i sebe.
Kliknite za proširenje...

Hm... Znaš kako. Ovo, čini mi se, oslikava baš ono u čemu me nisi razumeo, a što je suština same teme. Svakako je istina da čovek „obogaćen“ lošim iskustvom ima i neke sebične, generalno loše ili, čak, zle stavove. Ali tu ja pravim razliku između onoga što htedoh nazvati utočištem našeg instinkta od svega opipljivog, u šta spada, čak, i duša.
Zato sam to nešto i nazvala: „srce ili, ako hoćete – duša...“ Za „ovo nešto“, to su ljudima bliski izrazi.
Nema potrebe da razgovaramo o tome gde se nalazi duša, a gde srce, niti gde je razum u svemu tome. Jer, instinkt (koji mi se čini kao najpribližniji izraz) bi nas mogao uputiti u dobrotu.
Deca se rađaju nevina, deca mogu da se iskvare. Iskvare se od lošeg iskustva, lošeg primera, a i primer je iskustvo.
To nešto, taj instinkt, svakako nije u nečijem ogorčenom srcu, on postoji u svima nama, a BAŠ ONO ŠTO TAKVO SRCE MOŽE UNIŠTITI, TO NEŠTO BI POMOGLO.
Drugim rečima, loše iskustvo, ma o čemu da je reč, unosi gorčinu u naše srce. U nas.
Naša suština bi nas uspešno „očistila“, da je nismo potisnuli, vođeni lošim iskustvom.
Što vraća na onu tvoju priču o mački i o čoveku koji više nije u stanju ni da oseti sažaljenje...
 
mislim da nije instinkt... ljudi cesto mesaju instinkt i podsvesno...instinkti su nagoni... kao recimo za samoodrzanjem...duboko u srzi moraju biti animalni... covecnost, ili poimanje dobra i zla, su cisto individualna stvar... sasvim je druga prica to sto drustvo, ili vecina pokusavaju da nametnu, kodekse i merila... sablone, nacine ponasanja, koje karakterisu kao dobro i zlo... da li ce istinski slobodan covek, ubiti da bi ostao slobodan?... da li je dobro i zlo jednako svima?... sta je pravedno, kada postoje razliciti uglovi gledanja...pravda je slepa, jer moze samo da nagadja sta se videlo iz ociju drugih... tek sta se zbilo izunutra... to ostaje veoma cesto i misterija i nama samima, ili samo vesto pokusavamo da zataskamo... da li je i ovo instinkt?.... obicno je sve sto nam je strano lako nazvati istim... da li nam je ovo zajsta strano?... nije, ali volimo da komplikujemo... da hranimo ego svojom covecnoscu... da se nadamo da smo zajsta takvi
"Sad, recite vi meni, da li je to instinkt? Da li imamo u svom biću, u genima, i deo koji nas uči zajedništvu, solidrnosti i saosećajnosti? Ili je instinkt samo tu za pojedinca?"
jeste... i nije... u pitanju je o5 instinkt za samoodrzanjem, ali solidarnost i saosecajnost nisu instinkti

mnogo pitanja, samo u jednom postu... nadam se da sam odgovorio na sve... malo su mi konfuzno nabacani, kao i obicno kada je Lexa u pitanju

naravno... sve ovo je licno misljenje...
 
@Lexa

Mislim da razumem na sta ciljas. Znam da u jogi postoji "Bozanska tacka" u covekovom srcu iz koje on ciji dobra dela i koju zlo nikada ne moze dotaci. U Hriscanstvu je to "Hristov Lik". Mrzi me sada da nabrajam jos ali svaka religija, sekta, ucenje ima ovu tacku samo sto je drugacije zovu i na drugi nacin se identifikuju sa njom. Meni je tu nekako najprihvatljivija ideja o Hristovom liku jer ona nagoni coveka da svoje bice usmerava ka savrsenstvu, koji, moracemo da se slozimo je nesto najsavrsenije sto ljudsko ponasanje moze biti, kako prema sebi tako i prema drustvu. Putokazi su nam postavljeni, a to sto smo mi najpametniji to je druga stvar..
Tako da bih mogao da identifikujem rec "intuicija" sa govorom koji proishodi iz bozanske. Svako ga cuje po snazi svog duha nad strastima kojima je podlozan.

Sto se tice dece i njihovi nevinosti tu se slazem da se radjaju nevina, ali sa potencijalom po strukturi DNK njegovih roditelja, i ko zna vec cega, ona su sklona ili ne da cine dobro ili lose u zivotu. Plus vaspitanje roditelja, drustva, samovaspitanje itd...

INSTIKT = NAGON

Instikivna reakciija isto je sto i nagonska reakcija. Ona pripada nasem telesnom bicu.

@Artinve
Sta se desava ako je majci dete u zivotnoj opasnosnti? Hoce li instiktivno reagovati da ga spasi ili ce dobro promisliti pre nego sto se upusti u akciju.

Mada razumem nacin na koji razmisljas i on mi deluje je ispravano. Covek, naravno mora imati moc da ubitje i spasi ono sto mu je sveto, ali isto tako mora imati i moc da se uzdigne iznad straha od smrti i zrtvuje svoj zivot zbog te svetinje.

Covek je DRUSTVENO bice, znaci ima KOD i u svojoj DNK strukturi koji ga nagoni da stiti svoju zajednicu, jer je on ta zajednica.
 
Slažem se sa artinveom u nekim stvarima....
Instinkt nije isto što i iracionalno, iako ga društvo takvim prikazuje....
Instinkt nije ostatak od životinjskog , ono je deo ljudskog (a čovek je životinja)
Deca imaju instinkte , pa prema tome i nisu čista, tabula rasa.

Gledano iz ugla prirode instinkt je istina, sve ostalo su obmane.....
 
Izjednacavanje ili razdvajanje nagona i instinkta izgleda zavisi od nacina gledanja na coveka.
Evolucionisti ce pre izjednaciti ta dva.I ja se ne slazem sa izjednacavanjem instinkta i nagona,po meni instinkt je nesto vise.
 
Instikt je kao impuls,osecaj kao kad osetis sta je hladno,sta je vruce,sta je miris ljubicice a sta je miris parfema.Instikt ne zna sta je dobro sta je lose.Instikt ti kaze kreni ili stani,cuti ili pricaj,napisi sms poruku ili nemoj pisati.
Kod mene je instikt jako izrazen a najvise pre nego sto sam znala da postoji vadjenje reci iz konteksta i citanje misli,kao i sad kad sam se oslobodila toga, instikt mi je jako izrazen i to me cini presrecnom.
Zajednistvo,solidarnost to je vaspitanje.To nema veze sa instiktom,odnosno to su neuporedivo slozeniji pojmovi nego sto je instikt.
 
luckastalutkica:
Zajednistvo,solidarnost to je vaspitanje.To nema veze sa instiktom,odnosno to su neuporedivo slozeniji pojmovi nego sto je instikt.
Kliknite za proširenje...
Lutkice, eto odgovorila si suprotno, ali opet jasno na temu. Suprotno, jer bih instinkt svakako nazvala složenijim, od obične manipulacije ljudskom voljom. Vaspitanje.
Zanimljivo je da se pojaviše novi termini... Instinkt – nagon – podsvesno...
Ali je zanimljivo i za mene sad, da razjasnim šta je šta... Upravo – podsvesno, izraz kog se Artinve setio, možda je bolji izraz za tu „našu suštinu“, za koju smatram da je dobra.
Nagon je nešto potpuno drugo, nagon služi pojedincu i pojedinac služi nagonu.
Možda je najprostije da vas pitam – da li osećate: sažaljenje, gađenje, simpatiju, antipatiju...
Kad ste zadnji put zaplakali i zašto?
Mislim da ljudi potiskuju previše sebe, osećanja su na dnu lestvice, početak, potiskuju sebe i stvaraju sebe u društvu. Društvo, opet, ceni nagone. Sve više, svakim danom. Nagoni su dobra zamena za ono što im je društvo uskratilo.

Ono što je zanimljivo je to što većina vas tvrdi da zajedništvo nije nešto što nam je urođeno, već nas je tome naučilo društvo. Ako ste posetili onu temu o „sudbini“ – da li nas društvo kvari ili oplemenjuje?
Vi, dakle, tvrdite da bismo mi izumrli, da nismo stvorili današnji svet – civilizaciju? Ili bismo se pobili, dođe na isto...
 
alex_cool:
Um je beskonacnost.
Kliknite za proširenje...
Da li je? Otvorila sam jednom temu o tome, svakako nisam naišla na odgovor.
Srce je kratkog veka, srce je organ. Oči su kratkog veka, oči su organ. Um je mozak, mozak je organ. I nije konačan što je kratkog veka već što, kao i svi ostali organi, nešto može a nešto ne može. Umom prevazilazimo nedostatke tela, da li to znači da ćemo biti u stanju da prevaziđemo sve prepreke i pobedimo smrt? Um će dokazati svoju beskonačnost onog dana kada učini telo beskonačnim...
alex_cool:
Neko se gadno nasalio kada nas je napravio sa telom semi-zivotinje, umom boga.
Kliknite za proširenje...
:) Ovo sam i ja pomislila toliko puta. I ne znam da li je veće prokletstvo trpeti bol i potrebe, nagone, našeg zemaljskog alata, ili trpeti užase neusklađenosti uma i sveta u koji smo bačeni.
alex_cool:
I ne mrzi nas da otvorimo novcanik, vec nas mrzi da emotivno sudelujemo u samom cinu davanja milostinje toj hipotetickoj starici. Skrti smo na osecanjima, ne na novcaniku.
Kliknite za proširenje...
Ova rečenica ubija smisao teme. Ako smo škrti na osećanjima, onda je društvo zaista od nas napravilo boljeg stvora nego što jesmo. Ipak mislim da smo škrti na delima. No, šta god da je, neka škrtost jeste...
alex_cool:
Da li je to proizvod evolucije, svaki dan hladan um zauzima i nadvladava nesto stereotipno 'ljudski', genetski, nauceno plemenski..?
Kliknite za proširenje...
Zašto odvajaš “umno” od “instinktivnog? Zašto misliš da um nije centar instinkta? Pa i nagona... Ma kako tužno izgledalo, telo je prvo. Nema uma bez tela. Obrnuto nije zagarantovano. Jedno od drugog zavise, ali jesu jedno. Sve što mi jesmo, što smo bili, što su životinje i onaj pračovek, sve je to u umu. A um je u telu. Softver i hardver.
alex_cool:
Ko je ucio ljude koji nas uce i koliko se od istine izgubilo u tom silnom prenosenju podataka kroz ljudsku mastu?
Kliknite za proširenje...
Hm, ovo je mnogo šira tema...
 
Lexa:
Reko’, da malo osvežim Filozofiju jednom lepom temom...
Možda je i ovo pre za neku psihologiju.
Kažu da je instinkt ostatak životinjskog u nama... Da je instinkt ono što majku tera da zaštiti svoje dete, da je i sam seks instinkt, pa i jeste?
Instinkt, opet kažu, gubimo sa razvitkom civilizacije i veličanjem „čovečanstva“...
A ja bih da vas pitam – zar nije i čovečnost instinkt?
Bilo je dosta tema i veoma je rasprostranjena priča o slobodi, koja nikada nije potpuna dok smo pod uticajem društva. Nedavno bii neki film o tome kako samo istinski slobodan čovek može da ubije. Neki su dečaci hteli ubistvom dokazati da su slobodni...
I sad – da se čovek zapita – šta zapravo nije u redu u tom shvatanju? (Tema: Da li je sloboda isto što i anarhija?)
Zar nije istina da nas društvo od rođenja uči da je ubistvo loša stvar? Zar nije istina da nas i Crkva uči isto, uz dodatak da je samoubistvo jedini neoprostivi greh (jer nemaš vremena da ga okaješ, a kako? :roll: , nebitno)?
Ubistvo, kao primer, ali ima toga koliko hoćete... Ali je ubistvo najlepši primer, zapravo, pozitivnog delovanja i društva i Crkve na pojedinca. Samoubistvo još bolji.
Međutim, ja verujem da bi i bez uticaja društva čovek, podsvesno, znao da čini zlo ubijajući. A kad kažem ubijajući, ne mislim samo na čoveka. Ta ista Crkva potpuno opravdava ubistvo životinje.
Uh, taman posla da želim da sad pričam o masovnom ubijanju životinja i ljudskom preterivanju u tome. Ali, razmislite...
Da stoji mačka ispred vas i da je slučajno udarite, recimo – biciklom, zar vam vaše stanje ne bi reklo da ste počinili jedno zlo?
Zadovoljavajući svoje potrebe, čovek je sveo osećaj užasa na minimum, kada je potrebno ubiti, hm, svinju, kravu... To rade ljudi koji su „na to navikli“, ali ne može i ne želi bilo ko. Naše telo, um, štagod, reaguje... Zatim;
Vidimo li babicu, onako pogurenu, kako blagosilja sve redom i moli za dinar, dobar deo nas je izbegava, možda ne uvek, ali povremeno... Izbegavamo je jer smo opterećeni svojim problemima, mrzi nas da izvučemo novčanik, verujemo da je baba lopov, stotinu razloga, TV, prijatelji, priče između nas, sve utiče da babicu pogledamo sa, pa, prezirom. Recimo. Ah, ali taj osećaj prezira prema sebi koji nas često spopadne, kada babu prođemo, zar nije on pokazatelj naše lažne slobode? Društvo je uticalo sasvim suprotno na nas, a mi se ipak osećamo loše...
Komšija traži pozajmicu, mi ga odbijamo, nije bitno da li je tu da nas prevari, ili je stvarno u nevolji... Bitno je da se posle odbijanja tri dana osećamo kao kreteni i izbegavamo tog čoveka.
Možda, kada bismo „slušali svoje srce“ (ma kako ovo zvučalo), možda bi to bilo dovoljno da budemo i slobodni i da izbegnemo anarhiju. Ali, da li je to moguće? Bez uticaja...
Sad, recite vi meni, da li je to instinkt? Da li imamo u svom biću, u genima, i deo koji nas uči zajedništvu, solidrnosti i saosećajnosti? Ili je instinkt samo tu za pojedinca?
Zašto bi naš instinkt, bez obzira na količinu inteligencije, bio toliko zanemarljiviji nego životinjski?
Kliknite za proširenje...


Pazi......sve sto si naveo i jeste insitiktivna reakcija....Mozak nam je ispran...i onda pod uticajem tih splacina mi donosimo nesvesne odluke..Nesvesno je po meni ono sto mi ljudi nazivamo instiktom....znaci sve sto dolazi iz ne svesnog dela nasih umova....Razlika izmedju coveka i zivotinje je u tome sto su kod zivotinje razvijeniji instikti,dakle ,umanjena joj je svest,a samim tim i rezonovanje sveta u kome se nalazi.....Mi bi kao trebali biti svesni sveta,svojih postupaka i reakcija....ali na zalost nismo dovoljno....U principu taj instikt koji spominjes....dakle to nesvesno u nama .....(u sta mozemo svrstati sve oblike emotivnih reakcija)...nas dovode do ratova i svih ostalih vrsta previranja.....E,sad da bi se uzdigao iznad sebe i postao svestan moras biti super covek,sto je prilicno nemoguce....:(
Dakle....da zakljucim......Nivo intelektualnog razvoja ,samim tim i svesti ,nam je prilicno nizak i ogranicen....ne razlikujemo se mi bas mnogo od zivotinja....Ali valjda postoji smisao evolutivnog napredka ,mozda i mi jednoga dana postanemo svesna i razumna bica....
 
Moć i moć razuma je raspodeljena medju nama,

ja moj deo nudim na uvid, i od vas tražim vaš deo.
Ovo tražim možete da shvatite kao molba i zahtev, a možete da shvatite i kao moja akcija traganja.
U prvom slučaju svesno postajete (potencijalni) deo nečeg većeg, u drugom kao zamorčići dajete doprinos. Oba doprinosa isto cenim.

Razum obojen mrljama , farbama društvenih osuda se samo ustručava iznoseći ono što je potvrda sopstvene vizije mediokriteta. Zato i pijanac i ludak ponekad više vrede(isprala se farba).
 
mislim da mnogi i žele da NE znate na kom nivou fizisa donosite odluke :)
btw. a zašto sve mora tako nesvesno i podsvesno i bez učešća VOLJE?


ovo je super :lol: : "Instikt ti kaze kreni ili stani,cuti ili pricaj,napisi sms poruku ili nemoj pisati."
Sms, mislim :lol:
Da....


INSTIKTI UVEK RADE U VAŠU KORIST
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top