Da li je Tito izvršio genocid nad Srbima?

Ма иди, тако су се "осећали Србима" да су чак и осамдесетих година када су правили "Митинге истине" по целој Србији, инсистирали да се каже да су то митинзи Срба и Црногораца са Косова :hahaha::rotf:
Uslov da se vrate na njihova imanja Crnogorcima je bio da se prestanu da smatraju Srbima.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Ja sam ga najmanje desetak puta pitao. Isto tako meni lupa smeške, redom.

Nikad odgovora niti pojašnjenja.
Не лажи Словину. Казао сам ти још ономад када су уведени LOL смајлови и када си ти мени почео да их лупаш безвезе, да када ја будем кренуо да их тако теби и твојим колегема лупам, да ја са тиме нећу никада да престанем. Не сећаш се, а? Аха, важи, "не сећај се" и даље.
 
Не лажи Словину. Казао сам ти још ономад када су уведени LOL смајлови и када си ти мени почео да их лупаш, да када ја буден кренуо да их теби и твојим колегема лупам, да ја са тиме нећу никада да престанем. Не сећаш се, а? Аха, важи, "не сећај се" и даље.

Ako se ja nečeg ne sećam, to ne znači da ti nisi u pravu i da tebe iko optužuje da si nešto izmislio.

Moguće je da si u pravu. Zašto je problem to što se ne sećam?
 
Ti sad skrećeš priču na te tehničke stvari, ali zapitaj se malo. Kako je moguće da su svi prošli dobro, da svi sarađuju međusobno a da su Srbi jedini narod u Evropi, bukvalno, koji je u zavadi sa svim svojim komšijama? Prosto je malo neobično, zar ne. I onda dođeš do toga da nas naši lideri bukvalno truju pričama kako smo mi eto neki nebeski narod, kako su svi protiv nas, kako hoće da nas unište jer smo mi posebni, drugačiji, slobodniji... a to je sve teška budalaština. Kad odrasteš vidiš da nismo ni po čemu posebni niti drugačiji. Nego smo imali nasreću da nas vode loši i nespoboni lideri koji su svoje neuspehe pripisivali mantri "mrze nas" jer je tako najlakše. I građani su u to poverovali. Ti među prvima. Šta je konkretan problem? To što ne rešavamo stvari. Probaj da se setiš, kad je pa Srbija rešila neki problem? Da sednemo sa ljudima i nešto se dogovorimo? NIKAD. Brate, imaš 86% albanaca na svojoj teritoriji (po zvaničnom popisu 1991), oni neće sa tobom, hoće svojim putem, i ti onda kažeš "ne može". Ok, legitimo. I onda dođu stranci i pitaju te "pa dobro, koje je rešenje?", ti kažeš "nemamo rešenje". I to je taj fazon. Jednostavno ne znamo da REŠAVAMO probleme. Svaki problem koji se desi kroz istoriju postane zavada. I onda dođemo u situaciju da smo u zavadi sa svima, svim komšijama, celom evropom, celim kolektivnim zapadom i umestro da rešavamo sve te hebene probleme, neko proturi ideju "ajde da se okrenemo istoku". Pa jbt, ljudi ne kapiraju, i da smo na istoku, zavadili bi se i sa njima pa bi glorifikovali zapad. Nije ovde stvar istoka ili zapada, problem je u nama, mi smo prgavi i krivo nasađeni, sujetni i volimo da se inatimo. Nadžak baba evrope. Kad to budemo počeli da kapiramo i kad budemo pre svega imali političare koji će svest ljudi da menjaju u tom pravcu, onda možemo da krenemo da napredujemo.
Razlog je jedan....100 za jednog i taj razlog je nepremostiv....
 
Da li je Tito izvršio genocid nad Srbima? Malo po malo pa izađe neki klip ili tekst od neočetnika na internetu kako je Tito navodno izvšio genocid nad Srbima u Jugoslaviji. Da li to ima uopšte veze sa logikom kada se pogledaju rezultati popisa u SFRJ koji izgledaju ovako:

1948. 6.547.117
1953. 7.065.923
1961. 7.065.923
1971. 8.143.246
1981. 8.140.452
1991. 8.526.872

1991. na popisu u SFRJ godine bilo 539.262 Crnogoraca i 710.394 Jugoslovena (većim delom su se Srbi izjašnjavali kao Jugosloveni u SFRJ). I kako objasniti navodni genocid nad Srbima od strane Tita za vreme SFRJ kada je broj Srba skočio od oko 6.500.000 1948. na oko 8.500.000 1991. godine plus 1,2 miliona Crnogoraca i Jugoslovena na istom popisu 1991. (naravno nisu svi Jugosloveni bili Srbi ali većim delom jesu). Da li se uopšte desio genocid u SFRJ nad Srbima ili je to samo izmišljotina monarhističkih i četničkih istoričara?
Danas Srba na prostoru bivše Jugoslavije ima oko 7 miliona i plus Crnogoraca oko 300 000. I primećuje se da je za vreme ove četničke renesanse i "idile" broj Srba i Crnogoraca u bivšoj Jugoslaviji smanjen za oko 2,2 miliona. I ko je veći dželat Srbima, Tito za vreme čije vladavine je broj Srba (sa Crnogorcima) od 1948. do 1991. uvećan za oko 3 miliona (sa jednim delom Jugoslovena) ili ovi Srbi gde je broj Srba smanjen za oko 2,2 miliona za više od tri decenije?
 
Poslednja izmena:
Danas Srba na prostoru bivše Jugoslavije ima oko 6,9 miliona i plus Crnogoraca oko 300 000. I primećuje se da je za vreme ove četničke renesanse i "idile" broj Srba i Crnogoraca u bivšoj Jugoslaviji smanjen za oko 2,3 miliona. I ko je veći dželat Srbima, Tito za vreme čije vladavine je broj Srba (sa Crnogorcima) od 1948. do 1991. uvećan za oko 3 miliona (sa jednim delom Jugoslovena) ili ovi Srbi gde je broj Srba smanjen za oko 2,3 miliona za više od tri decenije?

Ja mislim da se skoncentrišeš na pogrešne stvari. Niko, baš niko, ne tvrdi da je došlo do nekakvog umenjenja ukupnog broja Srba u Titovoj Jugoslaviji.

Stoga je bespotrebno govoriti o tome u takvom kontekstu. Niko to uopšte ni ne tvrdi. To nije tema.
 
Da li je Tito izvršio genocid nad Srbima? Malo po malo pa izađe neki klip ili tekst od neočetnika na internetu kako je Tito navodno izvšio genocid nad Srbima u Jugoslaviji. Da li to ima uopšte veze sa logikom kada se pogledaju rezultati popisa u SFRJ koji izgledaju ovako:

1948. 6.547.117
1953. 7.065.923
1961. 7.065.923
1971. 8.143.246
1981. 8.140.452
1991. 8.526.872

1991. na popisu u SFRJ godine bilo 539.262 Crnogoraca i 710.394 Jugoslovena (većim delom su se Srbi izjašnjavali kao Jugosloveni u SFRJ). I kako objasniti navodni genocid nad Srbima od strane Tita za vreme SFRJ kada je broj Srba skočio od oko 6.500.000 1948. na oko 8.500.000 1991. godine plus 1,2 miliona Crnogoraca i Jugoslovena na istom popisu 1991. (naravno nisu svi Jugosloveni bili Srbi ali većim delom jesu). Da li se uopšte desio genocid u SFRJ nad Srbima ili je to samo izmišljotina monarhističkih i četničkih istoričara?

Nešto je drugačija slika ukoliko li gledaš pojedine delove Jugoslavije. Dakle, ne celu, naravno, nego pojedinačne.

Najdrastičniji je primer Kosovo i Metohija. Na tom području, na početku Titove vlasti Srba i Crnogoraca je bilo gotovo 30%, a na kraju gotovo tri putan manji udeo u populaciji Kosova. Tako smo došli do toga da se demografija toliko drastično izmeni da Albanci, koji je bilo samo nešto malo više od duplo više, postanu ubedljivo dominantno stanovništvo južne srpske pokrajine. Kosovo se pretvorilo od etnički heterogenog područja u ono što je nakon 1999. godine postalo i pogotovo; etnički skoro pa čista teritorija Albanaca, praktično više nego što je to njihova matična nacionalna država. U toj drastičnij demografskoj promeni nalaze se osnove i težnji albanske nacionalne elite i najnovije faze srpsko-albanskog sukoba tj. savremenog kosovskog pitanja.

Politika na Kosovu bila takva da je to bila jedina od 8 federalnih jedinica u kojoj, iako je srpsko-hrvatski jezik bio službeni jezik države, nije se morao nužno učiti. Dakle, čak su i Makedonci i Slovenci nešto učili, a Albanci nisu morali. Imao se radilo o teritoriji Srbije, čak je bilo poželjno da Srbi i drugi pripadnici jugoslovenskih naroda, zapravo, uče albanski jezik.

Da je Titova politika na ikoji način bila posvećena Srbima i dr. Jugoslovenima na Kosovu, kao što nije - oni su čak svim proteranim zabranili da se vrate posle Drugog svetskog rata, što je možda jedinstveni primer u kojem su Saveznici posle poraza Sila Osovine 1945. godine zvanično sankcionisali neki zločin koji su oni počinili - situacija na Kosovu od 1980. godine na ovamo bi bila značajno drugačija.

Preostalo malo što ima srpskog naroda na Kosovu, za njihovu sudbinu jesu odgovorni i NATO i OVK i tadašnja vlast za vreme Miloševića, naravno, ali ništa od toga je može se zamisliti bez čorbe koju je zakuvao Broz ili bolje rečeno Brozov režim. To su posledice politike koja je, izvorno, čak i želela Kosovo predati Velikoj Albaniji i što se nije ostvarilo gotovo isključivo zbog raskola sa Staljinom.

Genocid je jedna jako gruba i kontroverzna i posve neopravdana reč, ali kosovska politika, što se tiče Srba, pa i svih ostalih Jugoslovena, bila je gotovo isključivo jedna velika tragedija.
 
Poslednja izmena:
Najdrastičniji je primer Kosovo i Metohija. Na tom području, na početku Titove vlasti Srba i Crnogoraca je bilo gotovo 30%, a na kraju gotovo tri putan manji udeo u populaciji Kosova.
Albanci 498.242 Srbi 171.911 1948.
Politika na Kosovu bila takva da je to bila jedina od 8 federalnih jedinica u kojoj, iako je srpsko-hrvatski jezik bio službeni jezik države, nije se morao nužno učiti. Dakle, čak su i Makedonci i Slovenci nešto učili, a Albanci nisu morali. Imao se radilo o teritoriji Srbije, čak je bilo poželjno da Srbi i drugi pripadnici jugoslovenskih naroda, zapravo, uče albanski jezik.
I kako onda svi Albanci starije populacije znaju srpski jezik? Prvi pit čujem da je neko terao Srbe da silom uče albanski jezik.
Politika na Kosovu bila takva da je to bila jedina od 8 federalnih jedinica
I šta bi se promenilo da nije donesen ustav iz 1974. godine? Albanci ne bi tražili nezavisnost u tom slučaju? Tito je taj ustav doneo da bi umirio Albanace, ali ipak Kosovo nije postalo republika i Albanci su 1981. tražiii uspostavljanje republike na protestima.

Ima li ikakvih dokaza da je Titova vlast zabranila povratak Srba na KiM? Ja na osnovu popisa 1931. i 1948 . ne vidim da su se Srbi nešto iselili u drastičnom broju sa prostora KiM.
 
Ja mislim da se skoncentrišeš na pogrešne stvari. Niko, baš niko, ne tvrdi da je došlo do nekakvog umenjenja ukupnog broja Srba u Titovoj Jugoslaviji.

Stoga je bespotrebno govoriti o tome u takvom kontekstu. Niko to uopšte ni ne tvrdi. To nije tema.
Ja sam se baš skoncetrisao na prave stvari i gledam širu sliku i ne posmatram stvari uskogrudo.
 
Ja sam se baš skoncetrisao na prave stvari i gledam širu sliku i ne posmatram stvari uskogrudo.

Pa ne sme se previše široko ići, jer je to put ka relativizaciji. Kao što rekoh, niko, ama baš niko, nije tvrdio da su Srbi doživeli pod Titom demografsku katastrofu.

Dakle, ne Srbi, već specifično Srbi na Kosovu, Srbi u Hrvatskoj, donekle i Srbi u Bosni i Hercegovini. Srbi su bili relativna većina u BiH, a onda su taj položaj izgubili. U Hrvatskoj, Tito je ukinuo gotovo sve institucije Srba. Praktično sve do jedne, sve je bilo ukinuto; svaki list, svaka institucija. Prve takve stvari Srbi su ponovo dobili tek kad je Tuđman došao na vlast, doslovno. Jedno je vreme maltene organizovanje bilo čega što se tiče Srba u Hrvatskoj bilo samo po sebi tretirano kao nacionalizam koji podriva državu i rezultat toga je da većina Srba u Hrvatskoj sopstveni maternji jezik naziva hrvatskim.
 
Postojao je neki razlog verovatno. To su kolonisti iz vremena kraljevine, uglavnom su to bila vojna lica, možda nisu bili popularni kod Albanaca iz nekog razloga. Šta bi par desetona hiljada kolonista promenilo na KiM?

Postavljaš pitanje šta nekoliko desetaka hiljada menja u populaciji od stotinjak hiljada? Pa dosta menja. :D

Mislim da postoje neki rezultati probnog popisa stanovništva pred sam rat 1941. godine, sa dela današnjeg Kosova. Srbi su od 1921. do 1931. godine bili skočili sa 21,23% na 27,31%. Ne mogu se setiti tačnog procenta, ali pred sam rat mislim da je udeo Srba pravoslavaca na današnjem Kosovu bio prešao 30%, svakako.

Drugi svetski rat je prekinuo izvesne trendove koji bi, u principu, onemogućili neki ozbiljniji kosovski problem, zato što bi se Albanci našli u sličnoj situaciji kao i Mađari u Severnoj Transilvaniji, vremenom (ono što je po mom mišljenju bilo ključno jeste izuzetno gusto kolonizovati celu oblast prema Prokletijama i duž granice sa Albanijom, čime bi se jasnije fizički odvojio etnički kontinuirani masiv albanskog življa).
 
U Hrvatskoj, Tito je ukinuo gotovo sve institucije Srba. Praktično sve do jedne, sve je bilo ukinuto; svaki list, svaka institucija. Prve takve stvari Srbi su ponovo dobili tek kad je Tuđman došao na vlast, doslovno.
Tito je Srbe proglasio za konstitutivan narod u SR Hrvatskoj, a možda je ukinuo te institucije jer su bile nacionalističke. Tito je znao da je nacionalizam veliki problem SFRJ i gledao je da takve stvari suzbije. Nema logike da je Srbima obezbedio pravo da budu narod a da im je hteo ukinuti sva nacionalna prava.
 
Tito je Srbe proglasio za konstitutivan narod u SR Hrvatskoj, a možda je ukinuo te institucije jer su bile nacionalističke. Tito je znao da je nacionalizam veliki problem SFRJ i gledao je da takve stvari suzbije.

To su gluposti. Konstitutivnost ništa ne znači, doslovno. Mogli bismo reći i da je Tito proglasio da u Hrvatskoj ima more i teku neke reke i ide vazduh, kojim ljudi dišu.

Nije ukinuo institcije zato što su nacionalističke, već zato što je trebalo da glumi nekakvu pravdu. Pošto je Matica hrvatska bila ukinuta, morao je da ukine nešto i Srbima u Hrvatskoj radi veštačkog reciprociteta, da ne ispadne da postoji bilo kakvo favorizovanje Srba u odnosu na Hrvate. Ali, ukinuto je sve, doslovno. Ništa nije ostalo. Ukinuo je Muzej Srba u Hrvatskoj, Arhiv Srba u Hrvatskoj, Biblioteku Srba u Hrvatskoj, SKD Prosvjeta, Prosvjetina knjižara, skoro kompletno izdavaštvo na ćirilici.

Ćirilično pismo je praktično nestalo, do te mere da su 1990-ih godina Hrvati se počeli sprdati da su Srbi naprasno počeli 1991. godine pisati ćirilicom, zato što je ćirilica bila gotovo u potpunosti uklonjena (samo se videla na železničkim stanicama). Ovde samo na Forumu Krstarice postojao je celi niz forumaša iz Hrvatske koji su pisali listom kako su se Srbi sjetili ćirilice tek 1990-ih godina i kako je zapravo nema potrebe uopšte ni uvoditi tamo gde Srbi žive u velikom procentu, kada je ionako i sami ne koriste.

Sam ustav Hrvatske imao je jednu protivustavnu normu, jer nije ni Srbima priznavao pravo na jezik, što su svakako imali po federalnom ustavu. Po ustavu, Srbi su govorili hrvatskim jezikom.

To što si napisao jedino ima smisla ukoliko li se složimo da su Srbi nacionalisti i eto, pošto je Republika Srbija nacionalistička tvorevina, treba i Srbiju ukinuti.

Nema logike da je Srbima obezbedio pravo da budu narod a da im je hteo ukinuti sva nacionalna prava.

Znam da nema logike. To i pokušavam objasniti.

To pravo da budu narod ne znači (doslovno) ništa.
 
Poslednja izmena:
I kako onda svi Albanci starije populacije znaju srpski jezik? Prvi pit čujem da je neko terao Srbe da silom uče albanski jezik.

Amandmanom na ustav Srbije iz 1989. godine, srpsko-hrvatski jezik je postao obavezan. Oni koji su pohađali škole od školske 1989. godine, obavezno su učili srpski. Bilo je i ranije raznih koji su to fakultativno birali, a učio se naš jezik i van škole, dosta, radi gledanja televizije tj. praćenje programa i komunikacije sa organima. Ako su građani severne Albanije samostalno i krišom učili srpski, valjda nije čudno što je to činila masa Kosovara. Ali, pre tog amandmana, Kosovo je imalo samostalno pravo da uređuje svoj službeni jezik i razmere njegove upotrebe, nezavisno od Srbije. I trend je iz godine u godinu bio negativan, svake generacije sve je manje ljudi znalo jezik, a ne više (iako je pismenost rasla).
 
To su gluposti. Konstitutivnost ništa ne znači, doslovno. Mogli bismo reći i da je Tito proglasio da u Hrvatskoj ima more i teku neke reke i ide vazduh, kojim ljudi dišu.
Kako ne znači sve od nje polazi. Srbi su zbog te konstitutivnosti imali pravo na jezik a to je temelj opstanka.
Sam ustav Hrvatske imao je jednu protivustavnu normu, jer nije ni Srbima priznavao pravo na jezik, što su svakako imali po federalnom ustavu. Po ustavu, Srbi su govorili hrvatskim jezikom.
I kako je to moguće kada je zvaničam jezik u Hrvatskoj bio srspkohrvatski?
Ćirilično pismo je praktično nestalo, do te mere da su 1990-ih godina Hrvati se počeli sprdati da su Srbi naprasno počeli 1991. godine pisati ćirilicom, zato što je ćirilica bila gotovo u potpunosti uklonjena (samo se videla na železničkim stanicama). Ovde samo na Forumu Krstarice postojao je celi niz forumaša iz Hrvatske koji su pisali listom kako su se Srbi sjetili ćirilice tek 1990-ih godina i kako je zapravo nema potrebe uopšte ni uvoditi tamo gde Srbi žive u velikom procentu, kada je ionako i sami ne koriste.
Generalno u SFRJ je više forsirana latinica u odnosu na ćirilicu ali to je bilo zbog bratstva i jedinstva. Pa i u Beogradu serije iz tog doba su ispisane latinicom mahom. Srbi da nisu znali latinici ne bi je ni propisali 1991. Ja sam upoznao dečka iz Bosne koji ne zna ćirilicu i zabezeknuo sam se. A ne zna je jer je nakon rata nije učio u školi.
 
I kako je to moguće kada je zvaničam jezik u Hrvatskoj bio srspkohrvatski?

Nije bio srpskohrvatski zvaničan. Hrvatska nije prihvatila jezičko jedinstvo sa Bosnom, Crnom Gorom i Srbijom, ondosno ono je potrajalo relativno kratko, samo onih desetak godina.

Zvanični jezik u Hrvatskoj bio je hrvatski književni jezik koji se zvao službeno hrvatski ili srpski jezik.

Tito im je to dopustio, uključujući i neustavno rešenje da Srbi u Hrvatskoj nemaju pravo na svoj jezik.
 

Back
Top