@Q. in perpetuum hibernum
Neverovatna je skoro nikakva reakcija srpskih komunista na sva posleratna dešavanja na štetu Srba.
Kakva je uloga Slobodana Penzića i Aleksandra Rankovića? Ima li neko ozbiljno istraživanje njihove uloge u tome?
Ovo je pitanje koje pogađa u centar.Nema mnogo smisla spominjati imena jer suštinski ne postoje nikakva ozbiljna razmimiolaženja među Srbima članovima KP u pogledu kako se govorilo rešavanja nacionalnog pitanja.
Ja sam mišljenja da je Srbija specifična u pogledu etničkog nacionalizma kad je reč o Balkanu.Sa nekoh meni nepoznatog razloga etnički nacionalizam među Srbima posebno u Srbiji nije stekao obeležja karakteristična za druge balkanske nacionalizme.
Koliko znam prva organizovana politička snaga koja je u praktičnoj sferi nastupala protiv nacionalizma bila je Socijaldemokratska partija koja je prihvatila Marksovo učenje.
Kasnije kad je stvorena KSHS i kad je KP u toj državi zauzela izrazito antisrpski stav,članovi KP Srbi nisu se distancirali od takvog stava.Verovatno zato što im pripadnost naciji nije mnogo značila a bili su pod jakim uticajem komunističke ideologije.
Tako je nastala situcaija u kojoj je KP u KSHS-KJ svoje pristalice u nesrpskim etničkim grupama pridobijala nacionalističkim obećanjima koja su prevazilazila i deklarisane ciljeve nacionalističkih političkih organizacija nesrpskih etničkih grupa.Dok su na primer HSS ili crnogorski zelenaši zahtevali (kon)federalizaciju,KP je obećavala sasvinm nezavisne države ili pripajanje delova Jugoslavije susednim državama.
Na drugoj strani KP je mogla biti privlačna samo onim Srbima kojima do etničke grupe kojoj su po poreklu pripadali,nije ni najmanje bilo stalo i koji su bili fanatične pristalice komunističke revolucije.
Tako je nastala ta situacija da je komunistička partija u Jugoslaviji bila jedan skup nesrpskih nacionalista s jedne i anacionalnih ideoloških fanatika srpsog porekla s druge strane.