Da li je Tito glavni krivac za gubitak Kosova?

Da li je glavni krivac ?

  • Da

    glasova: 21 50,0%
  • Ne

    glasova: 17 40,5%
  • Nisam siguran/na

    glasova: 4 9,5%

  • Ukupno glasova
    42
Ja ne znam o čemu ti govoriš, niti kakve veze ima Osmansko carstvo sa bilo čime. Ne postoji nikakva odredba koja određuje da neko ne može da ima prava zato što mu se predak pre 200 godina doselio odnekud tu. Verska manjinska prava jesu dobili; po toj nekoj tvojoj logici, ne bi trebalo ni to.
Dekolonizacija, kao što su Francuzi u Alžiru dobili kartu u jednom pravcu. Ili Izrael Arapima. Čist račun - duga ljubav.

Osmanlijska carevina je bila kolonizator, kao i K und k. Dekolonizaciju niste dopustili vi Jugosloveni.

Odgovori nam tako objektivan na pitanje o položaju Srba u Jožinoj Hrvarskoj.
 
Poslednja izmena:
Тито је био матори излапели деда који се ништа није питао, већ партијски функционери.

А Тито је био само маскота југословенског социјализма.

O autonomiji Kosova bilo je odlučeno još jula 1945. godine, a u izvesnom neformalnom kapacitetu, i ranije. Tako da je to bilo daleko od izlapelog Tita.

Problem je bio u tome što se jugoslovenski partizani albanske narodnosti nisu borili za oslobođenje Jugoslavije. Njihova ideja je bila bliža staljinističkom modelu. Oni su se borili za Albaniju i očekivali poratnu korekciju granice, odnosno u suštini manje-više očuvavanje granica italijanske Albanije. Albanski partizani na Kosovu borili su se ne protiv okupatora Jugoslavije, već onome što su percipirali kao okupatore Albanije.

Malo ljudi zna da je na Kosovu bio prilično ozbiljan ustanak pred kraj rata i da su dosta surove borbe bile vođene protiv balista, ali da je među borcima na drugoj strani bilo i bivših partizana. Model očuvavanja Kosova u Jugoslaviji (dakle, pod opcijom da se zaista ne prizna Albaniji) bio je tada gotovo ništa manja glavolomka nego u naše vreme; samo zameniti Miloševića ili Vučića sa Titom.
 
Ja ne znam o čemu ti govoriš, niti kakve veze ima Osmansko carstvo sa bilo čime. Ne postoji nikakva odredba koja određuje da neko ne može da ima prava zato što mu se predak pre 200 godina doselio odnekud tu. Verska manjinska prava jesu dobili; po toj nekoj tvojoj logici, ne bi trebalo ni to da imaju, a jesu.
Jednostavno su tvoji Jugosloveni dozvolili nastavak šiptarsko-turske okupacije srpskih teritorija, da bi udovoljavali svojim Hrvatima.
 
O autonomiji Kosova bilo je odlučeno još jula 1945. godine, a u izvesnom neformalnom kapacitetu, i ranije. Tako da je to bilo daleko od izlapelog Tita.

Problem je bio u tome što se jugoslovenski partizani albanske narodnosti nisu borili za oslobođenje Jugoslavije. Njihova ideja je bila bliža staljinističkom modelu. Oni su se borili za Albaniju i očekivali poratnu korekciju granice, odnosno u suštini manje-više očuvavanje granica italijanske Albanije.
tzv “Kosova”, tj komunisti tada odlučuju da se zavede još oštriji okupacioni režim od onog koji je Džemijetu dozvoljavao Kralj Aleksandar i Jugosloveni: čisto da ne bude diskusije i oko toga, upravo je Kralj Aleksandar dozvolio da age i begovi i posle najurivanja Turaka nastave da naplaćuju hak i ostale feudalne dažbine!
 
I gde ti je onda bila teritorijalna autonomija za Srbe u Hrvatskoj i Bosni?!
To je ključno pitanje.Broz i njegovi komunisti u rešavanju etničkih sporova nisu koristili jedinstven kriterijum nego su se tamo gde je velikohrvatima odgovaralo pozivali na većinskoetnički princip kao na Kosovu i Metohiji a kad je reč o Krajini ili delovima Bosne gde je postojala srpska etnička većina na neke druge kriterijume "historijske" i Bog zna kakve kako ti prostori ne bi imali poseban teritorijalni status.
 
Dekolonizacija, kao Francuzi u Alžiru.

Osmanlijska carevina je bila kolonizator, kao i K und k. Dekolonizaciju niste dopustili vi Jugosloveni.

Odgovori nam tako objektivan na pitanje o položaju Srba u Jožinoj Hrvarskoj.

Jako smaraš sa tim da sam ja nekakve odluke donosio i zbog mene, eto, nešto se sad u istoriji kroji. Posebno kada pišeš tako neke krajnje besmislene gluposti. Mnogo puta sam ti rekao da čim vidim tako nešto, neću uopšte ni čitati šta pišeš (tako da se nemoj nadati ni ikakvom odgovoru na išta); nadam se da neće više biti potrebno ponoviti ti ovo.
 
Jako smaraš sa tim da sam ja nekakve odluke donosio i zbog mene, eto, nešto se sad u istoriji kroji. Posebno kada pišeš tako neke krajnje besmislene gluposti. Mnogo puta sam ti rekao da čim vidim tako nešto, neću uopšte ni čitati šta pišeš (tako da se nemoj nadati ni ikakvom odgovoru na išta); nadam se da neće više biti potrebno ponoviti ti ovo.
Ne, svojim stavom preuzimaš sve zasluge.
 
Ето, те 1981. године је постојала аутономија, били су интегрисани, јесу били сепаратистички настројени, али је држава то контролисала.

Онда је Смрдљошевић укинуо аутономију и кренуо да их игнорише, као да не постоје.

И онда није затворио границу кад је кренуо хаос у Албанији, па су пребацили оружје из Албаније,

па је кренуло пушкарање. А ОВК је и даље била на списку терористичких организација у САД.

Уместо да је деведесетих започео разговор са њима, он их је игнорисао, а то је као кад прашину, уместо да почистиш, изгураш је под тепих сваки пут. И штрока постаје све већа и већа.

Кад се то ради, дође до кулминације.

Јбг...Србију и Србе је упропастила песма "Не може нам нико ништа, јачи смо од судбине".

Да је започео разговоре, дао им одређени степен аутономије, укључио их у институције поново, кулминација проблема се не би десила на овакав начин.
Ne lupaj gluposti. Nije to imalo veze sa Zlobodanom nego s tim što im je tvoj Tito dao državu u državi da bi mogli da krenu u otcepljenje kad se stvore povoljne okolnosti: da bi se npr otcepila neka opština od države dotična mora da skroz propadne ili se nađe u potpunom rasulu. Otišla bi i Raška da su imali “autonomiju”…

Još i ovde spinuješ i propovedaš svoju ideologiju na pdf istorija.
 
tzv “Kosova”, tj komunisti tada odlučuju da se zavede još oštriji okupacioni režim od onog koji je Džemijetu dozvoljavao Kralj Aleksandar i Jugosloveni: čisto da ne bude diskusije i oko toga, upravo je Kralj Aleksandar dozvolio da age i begovi i posle najurivanja Turaka nastave da naplaćuju hak i ostale feudalne dažbine!

Politika prve Jugoslavije je bila da Arbanase ne treba emancipovati i uvući u 20. vek, zato što bi tada bili još veći problem nego ranije i, zapravo, pružali još više otpora i tražili nova prava. Zato im nisu bila pružena kolektivna nacionalna manjinska prava; smatralo se da će postepenim iseljavanjem u kombinaciji sa kolonizacijom pustoselina njihov se broj prirodnim putem smanjivati.

Bilo je i raznih planova o iseljavanjima u Albaniju ili eventualno u Tursku; mnoge viđenije ličnosti su o takvim poduhvatima o tome diskutovale, od Ive Andrića do Vase Čubrilovića. To je još jedan od razloga za njihovo održavanje u ancien régime tj. u tom starom osmanskom poretku. Njihovo prisustvo država je percipirala kao privremeno, da će se vremenom iseliti u Tursku ili u svoju matičnu državu, a eventalno jedan deo se asimilovati tj. postati Srbi muslimani ili Jugosloveni muslimani kroz prirodnu želju da se integrišeš u društvo. Asimilacija je u takvoj opciji bila nužno progres; ako ne želiš da budeš nekakav hodža i ostaneš u tom vakufskom istemu, onda moraš da naučiš jezik i obučeš odelo. To je delimično bilo uspešno, sa posebnim primerom u istočnom delu novopazarskog sandžaka.
 
Politika prve Jugoslavije je bila da Arbanase ne treba emancipovati i uvući u 20. vek, zato što bi tada bili još veći problem nego ranije i, zapravo, pružali još više otpora i tražili nova prava. Zato im nisu bila pružena kolektivna nacionalna manjinska prava; smatralo se da će postepenim iseljavanjem u kombinaciji sa kolonizacijom pustoselina njihov se broj prirodnim putem smanjivati.

Bilo je i raznih planova o iseljavanjima u Albaniju ili eventualno u Tursku; mnoge viđenije ličnosti su o takvim poduhvatima o tome diskutovale, od Ive Andrića do Vase Čubrilovića. To je još jedan od razloga za njihovo održavanje u ancien régime tj. u tom starom osmanskom poretku. Njihovo prisustvo država je percipirala kao privremeno, da će se vremenom iseliti u Tursku ili u svoju matičnu državu, a eventalno jedan deo se asimilovati tj. postati Srbi muslimani ili Jugosloveni muslimani kroz prirodnu želju da se integrišeš u društvo. Asimilacija je u takvoj opciji bila nužno progres; ako ne želiš da budeš nekakav hodža i ostaneš u tom vakufskom istemu, onda moraš da naučiš jezik i obučeš odelo. To je delimično bilo uspešno, sa posebnim primerom u istočnom delu novopazarskog sandžaka.
To je bio fin plan, međutim tražio je dosta vremena. To se veoma efikasno i prosto rešava razmenom stanovništva.
 
Mnogo je kompleksnije, počelo je ubistom kralja 34. uz pomoć srpske "elite"...
Ne, to je počelo još 1919-te, propovedima o jugoslovenstvu.

Evo kako je pisala Politika posle svih bugarskih masakriranja Srba, tj neki Jugosloven u uredništvu:

3B709DB6-CD2A-41FD-923A-0B81612EB0C6.png
 
Ne, tada je srpski kralj vladao velikom državom, a seljačka elita je smislila da je trebalo da se drži Srbije i da svako vlada još 200 godina u svom feudalnom vilajetu. Smetao je napredak naroda, jer su elite bile tupanderosi kao i sada...samo nasilje bez mozga...
Ne razumem šta hoćeš da kažeš: tzv “Jugoslavija” je značila preganjanje s Hrvatima umesto rešavanja šiptarskog, a i ostalih pitanja.
 
Ne razumem šta hoćeš da kažeš: tzv “Jugoslavija” je značila preganjanje s Hrvatima umesto rešavanja šiptarskog, a i ostalih pitanja.
Hrvati su bili problem i tada i dati su na brigu srpskom kralju da se s njima ebe i umesto da mu seljačka elita drži stranu oni su ga prodali, šiptari ne bi bili problem da nije bilo podrške od hrvata i srpske elite koja to i danas radi...
 
To je bio fin plan, međutim tražio je dosta vremena. To se veoma efikasno i prosto rešava razmenom stanovništva.

Za iseljavanje stanovništva potrebni su međunarodni sporazumi i njihovo organizovano sprovođenje. Iseljavanje muslimana u Tursku se otezalo i finansije su bile jedan od ozbiljnijih problema, zato što je trebalo platiti između mnogo stvari i troškove transporta. To nije ni jednostavan transport bio, zato što Turska nije bila jugoslovenski sused.

Tako da ideja o iseljavanju Albanaca u Tursku nikada nije bila trajno i najidelanije rešenje. Nije kao da govorimo o Grčkoj i Turskoj.
 

Back
Top