Quantcast

Da li je Sveto Pismo Jedino i Dovoljno ?

MaranAta

Ističe se
Poruka
2.303
Најочигледнија претпоставка која произилази из доктрине Sola Scriptura јесте да је Библија све што је потребно за хришћански живот, све што је потребно за истинску веру, њено спровођење, и службу. Цитати који се у ту сврху најчешће подносе као доказ су :

(2 Тим. 3,15-17)
15. И што из дјетињства знаш Свештене списе који те могу умудрити за спасење кроз вјеру у Христа Исуса.
16. Све је Писмо богонадахнуто, и корисно за учење, за ******, за исправљање, за васпитавање у праведности,
17. Да буде савршен Божији човјек, припремљен за свако добро дјело.

Они који користе наведене цитате као доказ у корист доктрине Сола Сцриптура тврде да се ту говори о Светом Писму као једином и довољним, јер ако је Свето Писмо уистину у стању да од обичог цовека направи "савршеног човека Божјег", онда нема никакве потребе за Светим Предањем. Међутим, шта је заправо речено у тим цитатима ?

За почетак, запитајмо се о чему то заправо Св. Апостол Павле говори, када прича о Светом Писму које Тимотије познаје још од времена када је био дете ? Једно можемо бити сигурни, да није реч о Новом Завету, јер он још није био написан у време када је Тимотије био дете. Заправо, није био ни близу да буде завршен чак и у време када Павле пише ову посланицу Тимотију, а још мање да је био прикупљен и обједињен у канон Новог Завета каквог га ми данас познајемо. Очигледно је да је овде реч о Старом Завету. У том случају, ако користимо наведене цитате као доказ о довољности Светог Писма, не само да бисмо искључили Свето Предање, него ли и цели Нови Завет.

Друго, ако је Павле имао намеру да искључи предање као непотребно, треба да се запитамо: Зашто Павле користи не-Библијско предање у истом том поглављу? Имена Јаније и Јамврије се не могу наћи нигде другде у Светом Писму, него ли у (2 Тим. 3,8), и Павле каже да су се они противили Мојсију. Павле нам заправо открива да су имена двојице египатских мудраца и врачева који се појављују у 2. Мојсијевој књизи, поглавља 7 и 8, била заправо Јаније и Јамврије. И ово је заиста један од случајева где се не-Библијски извори користе у Новом Завету.

Када је Црква званично канонизовала Свето Писмо, примарни разлог за успостављање прихваћених књига као Светих Списа, био је да се заштити Црква од многих књига за које су неки тврдили да су апостолског порекла, али су заправо биле написане од стране јеретика, као на пример Јеванђеље по Томи. Јеретичке групе нису могле да заснују своја учења на Светом Предању због тога што су њихова учења по пореклу потицала изван Цркве. Једини начин да тврде како њихова учења имају основу био је да искриве садржај Светог Писма, тако што ће да произведу нове књиге и потуре их као апостолске. Црква се одбранила од тих јеретских учења на основу апостолски утемељеног Светог Предања (доказано путем Апостолског Прејемства), упоређујући са њиме разне списе и на тај начин одбацила оне који нису били у складу са тим истим Светим Предањем.

Успостављајући канон Светог Писма, Црква није имала намеру да тиме имплицитно каже како је целокупна хришћанска вера и све неопходне информације потребне за слављење Бога налазе у њему. И управо су Православни епископи били ти који су на неколико сабора, договорно успоставили канон Светог Писма, баш као што се и данас решавају сва битна питања везана за Православну Цркву.
 

Slične teme


Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.