Da li je Srbija zrela za novu reformu jezika?

recimo, jednačenje po zvučnosti, a specifično srPski i srBski
Naš jezik nije standardizovan. Nije se izvršila standardizacija. To sam lično čuo od jedne devojke koja studira srpski jezik.
Nije samo srBski/srPski u pitanju, već i druge gramatičke situacije. Čak i po pitanju padeža.
 
Da li je Srbija zrela za novu reformu jezika?

Ja bih rekao da jeste, ima dost astvari koje mi se ne sviđaju i ne odražavaju "stanje na terenu".
За реформу – не, за озбиљно преиспитивање разних језичких питања – да.

Naš jezik nije standardizovan. Nije se izvršila standardizacija. To sam lično čuo od jedne devojke koja studira srpski jezik.
Nije samo srBski/srPski u pitanju, već i druge gramatičke situacije. Čak i po pitanju padeža.
Ако намјерава и завршити то што студира, мораће мало научити и стандард. ;)
 
za sada. Ali to može da bude predmet promene!
За сада, наравно. Језик се мијења, одувијек се мијењао, мијењаће се и надаље.
Адје да куцнем пар редова...
Постоје два начелна приступа стандардизацији језика (било ког): описни (дескриптивни) и прописни (прескриптивни). Први подразумијева да се добро проучи језик изворних говорника, да се уоче правила која тај језик већ садржи у себи, да се све то лијепо попише, разради па онда преточи у стандард. Тако се најчешће и ради (тако је настао и српски језички стандард), међутим, постоји и прописни приступ, замисли се нешто чему се тежи, пропише се замишљено и онда то стандардизацијом постане обавезно (макар нико жив тако никад не говорио). Близак примјер прописног (прескриптивног) приступа је Хрватска.
Прописни приступ код нас гаје све ове нацифеминистичке боркиње за женска права и писице разних приручника о ономе што оне називају родно осјетљивим језиком. Нешто од тога је ушло и у законске одредбе, али језик се не може уређивати законима. Наравно да су тражиле да то уђе и у стандард... али Одбор за стандардизацију их је засад отрес’о ко слину пред задругом.
 
За реформу – не, за озбиљно преиспитивање разних језичких питања – да.


Ако намјерава и завршити то што студира, мораће мало научити и стандард. ;)
Problem je što ne kažu svi isto na tom fakultetu.
Jedni kažu "zaboravite ovo što ste čuli u srednjoj školi" a drugi "zaboravite ovo što vam kažu na tom i tom predmetu".
Standarda nema očigledno.
 
За сада, наравно. Језик се мијења, одувијек се мијењао, мијењаће се и надаље.
Адје да куцнем пар редова...
Постоје два начелна приступа стандардизацији језика (било ког): описни (дескриптивни) и прописни (прескриптивни). Први подразумијева да се добро проучи језик изворних говорника, да се уоче правила која тај језик већ садржи у себи, да се све то лијепо попише, разради па онда преточи у стандард. Тако се најчешће и ради (тако је настао и српски језички стандард), међутим, постоји и прописни приступ, замисли се нешто чему се тежи, пропише се замишљено и онда то стандардизацијом постане обавезно (макар нико жив тако никад не говорио). Близак примјер прописног (прескриптивног) приступа је Хрватска.
Прописни приступ код нас гаје све ове нацифеминистичке боркиње за женска права и писице разних приручника о ономе што оне називају родно осјетљивим језиком. Нешто од тога је ушло и у законске одредбе, али језик се не може уређивати законима. Наравно да су тражиле да то уђе и у стандард... али Одбор за стандардизацију их је засад отрес’о ко слину пред задругом.
Meni se ne svidja ova doktrina. Nedostaje jedna velika oblast koja se zove 'preporuka'.

Svojevremeno je bila bitka da li je 'celo vreme' ili 'svo vreme'? Danas vise nigde ne cujem celo vreme. To je bila preporuka, i ljudi su je vremenom prihvatili. Ne mora uvek na silu (taj deo u nasoj kulturi tesko ide)
 
Препоруке постоје, ништа спорно. За свО вријеме си нешто погрешно чуо... поименичени облик свО никад није био стандардан, расправљало се о томе да ли цијело или свЕ вријеме.
Треба имати осјећаја за језик... није добро упорно истрајавати на нечему што се просто није примило тј. како нико не говори, ма колико то било правилно, али такође не може се ни поводити за честим грешкама које постају све масовније па их масовно прихваћати јер су честе. На примјер, много људи „сипа гориво” иако се сипати не може текућина, она се (у)лијева, али почнемо ли по томе како се често говори... оде све у Хондурас...
 
Препоруке постоје, ништа спорно. За свО вријеме си нешто погрешно чуо... поименичени облик свО никад није био стандардан, расправљало се о томе да ли цијело или свЕ вријеме.
Треба имати осјећаја за језик... није добро упорно истрајавати на нечему што се просто није примило тј. како нико не говори, ма колико то било правилно, али такође не може се ни поводити за честим грешкама које постају све масовније па их масовно прихваћати јер су честе. На примјер, много људи „сипа гориво” иако се сипати не може текућина, она се (у)лијева, али почнемо ли по томе како се често говори... оде све у Хондурас...
u pravu si - sve vreme
 
Препоруке постоје, ништа спорно. За свО вријеме си нешто погрешно чуо... поименичени облик свО никад није био стандардан, расправљало се о томе да ли цијело или свЕ вријеме.
Треба имати осјећаја за језик... није добро упорно истрајавати на нечему што се просто није примило тј. како нико не говори, ма колико то било правилно, али такође не може се ни поводити за честим грешкама које постају све масовније па их масовно прихваћати јер су честе. На примјер, много људи „сипа гориво” иако се сипати не може текућина, она се (у)лијева, али почнемо ли по томе како се често говори... оде све у Хондурас...
E sad da te pitam drugi deo... zapalo mi nesto za oko.

Jeste - ljudi sipaju gorivo, ja cesce natocim nego da ulivam, ali celog zivota sipam supu... nekako mi ne ide da je tocim ili ulivam u tanjir, mozda da prespem (ja se cesto salim da 'presujem' - pa ispadne ispresovana).

Ako ne mogu da sipam supu, sta onda?
 
Е, ово је одлично питање! Овако на прву – не знам. Супа јесте текућина (без обзира што може којечега бити у њој) али се не улива (или точи, како год, то је свеједно) изравно у тањир него се узима кутлачом... па можда такво преливање из здјеле у тањир и може оправдати сипање јер се по истом начелу (рецимо кашиком) сипа у нешто и шећер и брашно и сл. Чачнућу мало по литератури кад стигнем, јављам ако нађем нешто смислено.
У сваком случају, кад би је изравно из здјеле или шерпе „сунуо” у тањир, мислим да би и сам рекао да си је улио, а?
 
Е, ово је одлично питање! Овако на прву – не знам. Супа јесте текућина (без обзира што може којечега бити у њој) али се не улива (или точи, како год, то је свеједно) изравно у тањир него се узима кутлачом... па можда такво преливање из здјеле у тањир и може оправдати сипање јер се по истом начелу (рецимо кашиком) сипа у нешто и шећер и брашно и сл. Чачнућу мало по литератури кад стигнем, јављам ако нађем нешто смислено.
У сваком случају, кад би је изравно из здјеле или шерпе „сунуо” у тањир, мислим да би и сам рекао да си је улио, а?
ovi tvrde da moze da se 'sipa u tanjir'

https://sr.wiktionary.org/wiki/sipati
 
ovi tvrde da moze da se 'sipa u tanjir'

https://sr.wiktionary.org/wiki/sipati
Википедија није поуздан извор, али већ рекох да се сипање супе може „покрити” употребом кутлаче. Не могу се присјетити да сам о томе читао неке расправе по језичким часописима, али прелистаћу понешто... можда и наиђем на поузданији извор.
Сад ми пада на памет и улијевање каве у шољу изравно из џезве, и у тим ситуацијама сам често чуо да кажу: „Сипај ми кафу.” – а у том примјеру нема никакве „кутлаче”, директ из једне посуде у другу.
 
1643584451162.jpeg


mozda to sipanje ima veze sa rasipanjem.
 
Слажем се да неке ствари треба да се мењају.
Прво што бих променио је ово треба,односно да се глагол требати мења као и сви други.
Ako kažeš : "Đaci ovog meseca trebaju da idu na raspust" onda ispada da oni imaju potrebu, oni žele raspust.
Ako kažeš : "Đaci ovog meseca treba da idu na raspust" onda to znači da je neko na pragu da donese odluku da se raspust proglasi u februaru.

Inače, taj glagol je bio predmet diskusije Društva na srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu.
Profesorka Vesna Lompar je na jednom od seminara objašnjavala zašto taj glagol treba menjati kao i sve druge, ali ja nisam videla logičnost u njenoj argumentaciji, kao ni kolege koje su je slušale.
 
Ako kažeš : "Đaci ovog meseca trebaju da idu na raspust" onda ispada da oni imaju potrebu, oni žele raspust.
Ako kažeš : "Đaci ovog meseca treba da idu na raspust" onda to znači da je neko na pragu da donese odluku da se raspust proglasi u februaru.

Inače, taj glagol je bio predmet diskusije Društva na srpski jezik i književnost na Filološkom fakultetu.
Profesorka Vesna Lompar je na jednom od seminara objašnjavala zašto taj glagol treba menjati kao i sve druge, ali ja nisam videla logičnost u njenoj argumentaciji, kao ni kolege koje su je slušale.
lepo mi je drustvo jezicara (jedom davno) reklo, da su jezicari sitnicaviji od apotekara...
 
Опет ја о глаголу требати.Ово са треба још и могу да схватим,али облик требало ми тотално пара уши.
Као што вама смета потфорум,тако и мени смета,на пример,следеће:"Она и ја је требало да се нађемо...".
Да ли још неком то смета као мени?
 
Da li je Srbija zrela za novu reformu jezika?

Ja bih rekao da jeste, ima dost astvari koje mi se ne sviđaju i ne odražavaju "stanje na terenu".

Србија а и њени грађани су прво дибидуз зрели за једну "генералку" од менталну хигијену, па тек када се дозову памети,
можемо (само) расправљати о језику.
Елем, последњих 20-30 година језик нам је уназађен разнијем германизмима и осталим осакаћењима са овијех друштвених и социјалних мрежа,
само нам још треба шта коме смета да се преради, па да буде пун погодак :zcepanje:
 

Back
Top