Msilim da nije iluzija i da je oko toga glavna "borba". biram svaki dan šta ću.
Biram bliske osobe, biram da li ću se intimizirati sa nekim ili ne. Biram da li ću da lenstvujem ili ću da pišem rad. Biram liniju manjeg otpora ili hrabro da stanem na crtu. Biram sigurno ili da uskočim u nešto nesigurno što me jako privlači, itd. Šta odaberem vodi me dalje, niz novih puteva i raskrsnica se otvara
Vjerovatno se niko neće složiti samnom, ali ja to gledam ovako,
- Da, biramo, bliske osobe, šta ćemo da radimo, koji put da izaberemo, jedan ili dva, itd. nazvaćemo to slobodna volja, imamo slobodu izbora, ali ključno pitanje je zašto to uopšte radimo? Šta je to iza zašto, i je li to odraz slobode ili ne?
- Sve što je deo programa, nije slobodno, mi smo taj deo, u programu prirode, kao bića, sa svim našim potrebama, željama, voljom itd. Život svakog bića je uslovljen, samim tim suštinski nije slobodan.
- Kako ja mogu biti slobodan, ako imam potrebu bilo kakvu, da jedem, pijem, da se družim, da imam seksualnu potrebu, potrebu za adrenalinom, potrebu da nešto radim, bilo kakvu želju da imam? Da, slobonda volja nam je data, da izaberemo partnera, jelo, piće, čime ćemo se baviti itd. ali, ta slobodna volja u suštini služi, tako da ona suštinski nije slobodna.
- Npr. programi. Svaki program je sluga. Program ako ima opciju da izabere nešto random (nazovimo to slobodna volja programa), u svojoj suštini random jeste neodredjeni slobodan zbor programa u vezi nečega, ali zašto uopšte pravi izbor za to nešto? Odgovor je, jer služi, jer je program, kodira i ograničen, ima svoj kapacitet, domen, suštinski nije slobodan, baš kao i ljudi.
