BEZ DUHOVNE REVOLUCIJE, TJ. BEZ REVOLUCIJE IDEJA, FIZIČKE REVOLUCIJE SU BESMISLENE
Šta duhovna revolucija podrazumeva ?
Čovek postoji tako što mora da se samoodržava – mora stalno da teži od zla ka dobru, jer to je suština samoodržavanja. Da bi u tome uspeo, svakodnevno mora da ponavlja jedne i iste radnje koje imaju značenje dobra, a izbegava, tj. ne čini one radnje koje imaju značenje zla. Te radnje koje imaju značenje dobra se svode na proizvodnju i potrošnju materijalnih dobara, jer to je jedini način da se čovek održi u životu. Suprotno tome, nerad, neproizvodnja i nedostatak materijalnih dobara ima značenje zla, jer to za svoju posledicu ima postepeno skapavanje od gladi i smrt.
Međutim, problem je to što je čovek društveno biće i mora da živi u zajednici s drugim ljudima, pa su zato ljudi prinuđeni da se samoodržavaju povezano i organizovano – da grade ekonomske zajednice i vrše podelu rada i rezultata rada.
To organizovano samoodržavanje je najbolje prirodno, univerzalno rešenje samoodržavanja, jer ne samoodržavaju se samo ljudi organizovano, već i sve drugo – elementarne čestice unutar svojih ekonomskih zajednica atoma; atomi unutar svojih ekonomskih zajednica, nebeskih tela; nebeska tela unutar svojih ekonomskih zajednica, galaksija; atomi i molekule unutar svojih ekonomskih zajednica, ćelija; ćelije unutar svojih ekonomskih zajednica, tela biljaka, životinja i ljudi; ljudi, mravi, pčele itd unutar svojih ljudskih, mravljih i pčelinjih ekonomskih zajednica.
Ali, tu se sada javlja jedna problem. Organizacija života, rada i raspodele rezultata rada unutar svih pomenutih ekonomskih zajednica u prirodi, da bi zadovoljila svrsi, tj. da bi se pomoću nje izbeglo svako zlo, a ostvarilo dobro, ne može da bude bilo kakva. Samo pravedna raspodela društveno opravdanog i korisnog rada i rezultata rada maksimalno omogućuje samoodržavanje svih, tj. omogućuje izbegavanje zla, a ostvarenje dobra i nikakva druga. Dokaz tome su sve ekonomske zajednice od kojih je priroda sagrađena, koje sam napred nabrojao - od elementarnih čestica unutar atoma, pa do zajednica ćelija i organa unutar tela biljaka, životinja i ljudi – koje su sve sagrađene na principu pravedne, tj. ravnopravne podele rada i rezultata rada. Čak su i mravlje i pčelinje ekonomske zajednice sagrađene na tom principu. Ljudsko društvo je jedino u prirodi čije ekonomske zajednice se ne grade na principu ravnopravne podele rada i rezultata rada, već neravnopravne i nepravedne. I jedino je koje je u svoju organizaciju rada ukomponovalo i oko 50% društveno neopravdanog i nekorisnog rada, čiji rezultati ne koriste čovekovom samoodržanju, već samouništenju. Ili pak služe samo tome da se nasilno osigura i održi nepravedna i neravnopravna podela rada i rezultata rada. Na primer, političke i verske institucije i njihove administracije, pa menetarni i poreski sistemi i njihove administracije, pa robno-novčani trgovinski sistemi, pa vojni i policijski mehanizmi, te proizvodnja raznih ratnih tehnologija, proizvodnja alkohola i duvana itd. Rad na svemu tome nije društveno opravdan i koristan, jer za svoju posledicu nema samodržanje i dobro, već siromaštvo, otežano življenje, stradanje, patnju i zlo.
Sudeći po svemu tome, čovek nije najsvesnije, najpamenije i najhumanije biće u prirodi, kako smo umislili, već najgluplje i najsvirepije, jer ne poznaje najbolje prirodno rešenje kako da se u životu održi, tj, kako da izbegne svako zlo, a ostvari dobro. Ljudske društvene i ekonomske zajednice su stalni proizvođači svih mogućih, najgorih zala i život u njima za mnoge ljude ima značenje istinskog pakla. To je razlog što ratovi, veliki i mali i revolucije, na Zemlji nikada ne prestaju.
Ti ratovi i revolucije će da traju sve dok ceo svet ne postane samo jedna ekonomska zajednica sa pravednom podelom rada i rezultata rada. Trajaće sve dotle dok se ne ukine sav duštveno neopravdan i nekoristan rada – dok se ne ukinu države kao političke tvorevine, njihove administracije, vojske i ratne tehnologije; dok se ne ukinu poreski, monetarni i trgovinski robno-novčani sistemi; dok se ne ukline proizvodnja duvana i alkohola i raznih narkotika i ljudi prestanu pijani, drogirani i bolesni da se valjaju po planeti, i naravno, dok se ne ukinu sve verske, nacionalne i klasne podele, koje su takođe izvori večitih netrpeljivosti, sukoba, ratova među ljudima i uzroci svakojakih zala. Praviti revolucije i ratove s ciljem da se stvori bolji svet i život, a posle revolucije ne ukinuti sav društveno neopravdani i nekorisni rad i ne sprovesti ravnopravnu podelu rada i rezultata rada, nema nikakvog smisla. Komunističke revolucije i komunizam kao pokušaj uspostvaljanja pravednog društvenog i ekonomskog poretka, upravo zato nije uspeo što posle revolucije nije bio ukinut sav društveno neopravdan i nekoristan rad i što nikada nije bila uspostavljena pravedna podela rada i rezultata rada.
Naravno, da bi se u svetu uspostavila pravedna podela rada i rezultata rada i da bi se eliminisao sav društveno neopravdan i nekoristan rad, besmisleno je pokretati bilo kakvu novu svetsku revoluciju, jer revolucojom se to ne može postići. Može se postići isključivo duhovnom revolucijom, tj. revolucijom ideja, odnosno podizanjem svesti svih ljudi sveta na nivo znanja najboljeg prirodnog rešenja samoodržanja, tj. na nivo znanja nužnosti eleiminisanja svih oblika društveno nepotrebnog i nekorisnog rada i nužnosti uspostavljanja ravnopravnog društvenog i ekonomskog poretka sa pravednom podelom rada i rezultata rada. Jer ako napravomo fizičku revoluciju samo zato jer ne možemo više da podnosimo zlo, a nemamo ideju šta posle revolucije treba da uradimo da bi nam bilo dobro, tj. ako posle revolucije i dalje ostanu političke, verske, nacionalne i klasne podele, institucije i njihove administracije, ako ostanu monetarni, poreski i robno-novčani trgovinski sistemi, ako i dalje ostanu vojni i policijski mehanizmi i ratne tehnologije, kao što je to bio slučaj sa komunističkim revolucijama, tada nismo uradili ništa. Jer u tom slučaju promenili su se samo ljudi, a stare ideje i stara organizacija života i rada je ostala ista, kao što su i zla koja iz takve organizacije proizilaze, ostala ista.
Bez duhovne revolucije, tj. bez revolucije ideja, fizičke revolucije su besmislene. To je razlog što svi fizički ratovi i revolucije koje su ljudi vodili tokom istorije nisu doneli ništa novo. Imali smo samo razvoj prirodnih nauka ii tehnološki napredak, a naše duhovne nauke već hiljadama godina stoje u mestu.
