"Da li je razmišljati pozitivno i biti pozitivan isto?
Ne!
Iako sa svih strana čujemo: 'Ma samo budi pozitivan' ili 'Razmišljaj pozitivno i sve će biti ok' i ljudi to izjednačavaju, razlika je velika – možemo stalno da razmišljamo pozitivno, ali ne možemo stalno da budemo pozitivni.
A kada ljudi izjednače ove dve stvari i onda mogu imati suprotan efekat i mogu se osećati loše, mogu kriviti sebe i misliti da nešto pogrešno rade ako se ne osećaju sjajno 24 časa dnevno. Zapravo, kada bi to bilo moguće, onda ne bi ni postojala neprijatna osećanja – ljutnja, tuga, bes, zabrinutost...
Dakle, ok je da ponekad imamo osećanja koja bismo najradije izbegli, ali i ona su nam potrebna. Tako učimo, rastemo, napredujemo...naravno, pod uslovom da ih ne potiskujemo, da ih analiziramo i vidimo odakle dolaze i čemu nas uče.
A bilo bi dobro kada bismo što češće i što duže mogli da razmišljamo pozitivno jer takav način razmišljanja znači da prihvatamo ono što nam se događa sa verom najpre u sebe – da ćemo se sa time izboriti, a onda i u dobar ishod.
Dakle misliti pozitivno je ok, ali težnja da se bude pozitivan non stop može da nam ukrade mir."
Preuzeto od Life Coaching
- Život se sastoji i od prijatnog i neprijatnog. Ako misliš samo pozitivno onda ne misliš realno jer ne obuhvataš celinu. Razmatranjem dobrog i lošeg objektivnije sagledaš situaciju, a time i mogućnost da je usmeriš ka povoljnom ishodu.
Ukoliko to nije moguće, tada se bar pripremiš za nepovoljan ishod ili preduzmeš potrebne mere da ga ublažiš. Pozitivan stav znači suočiti se onim što jeste i prihvatiti svaku situaciju i iskustvo kao deo razvoja i procesa učenja.
Ne!
Iako sa svih strana čujemo: 'Ma samo budi pozitivan' ili 'Razmišljaj pozitivno i sve će biti ok' i ljudi to izjednačavaju, razlika je velika – možemo stalno da razmišljamo pozitivno, ali ne možemo stalno da budemo pozitivni.
A kada ljudi izjednače ove dve stvari i onda mogu imati suprotan efekat i mogu se osećati loše, mogu kriviti sebe i misliti da nešto pogrešno rade ako se ne osećaju sjajno 24 časa dnevno. Zapravo, kada bi to bilo moguće, onda ne bi ni postojala neprijatna osećanja – ljutnja, tuga, bes, zabrinutost...
Dakle, ok je da ponekad imamo osećanja koja bismo najradije izbegli, ali i ona su nam potrebna. Tako učimo, rastemo, napredujemo...naravno, pod uslovom da ih ne potiskujemo, da ih analiziramo i vidimo odakle dolaze i čemu nas uče.
A bilo bi dobro kada bismo što češće i što duže mogli da razmišljamo pozitivno jer takav način razmišljanja znači da prihvatamo ono što nam se događa sa verom najpre u sebe – da ćemo se sa time izboriti, a onda i u dobar ishod.
Dakle misliti pozitivno je ok, ali težnja da se bude pozitivan non stop može da nam ukrade mir."
Preuzeto od Life Coaching
- Život se sastoji i od prijatnog i neprijatnog. Ako misliš samo pozitivno onda ne misliš realno jer ne obuhvataš celinu. Razmatranjem dobrog i lošeg objektivnije sagledaš situaciju, a time i mogućnost da je usmeriš ka povoljnom ishodu.
Ukoliko to nije moguće, tada se bar pripremiš za nepovoljan ishod ili preduzmeš potrebne mere da ga ublažiš. Pozitivan stav znači suočiti se onim što jeste i prihvatiti svaku situaciju i iskustvo kao deo razvoja i procesa učenja.
