Da li je pametno praviti decu ?

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Pod 1. Slazemo se ovde, ali ne vidim opet zasto maksimalno dodavati stresu pravljenjem dece.

Pod 2.Ne razumem pitanje " sta ce ti pare bez dece " . Mogu da trosim na uzivanje za mene i moju devojku, da radim sta hocu kad hocu, to ne moze sa decom.

Pod 3.Nikad ja nisam rekao da covek treba da bude sam, nisu deca jedino drustvo.

Zivot nam svima sigurno daje dovoljno stresa i ovako, nije kukavicki zeleti da spustis nivo stresa na najmanji nivo a da podignes nivo uzivanja na maksimum, to skoro svi ljudi i hoce, jednom se zivi, i opet ponavljam nisam rekao da covek treba da bude sam, daleko od toga.

Под 1 - не треба баш себе додавати одмах превеликом стресу, него то иде полако, живот сам то поставља. Само хоћу да кажем да што су теже такве ситуација, то постајемо јачи.

Под 2 - може и тако. Него ми није било јасно то твоје: ''све би то могло да се сачува без деце''. Испада да жалиш паре што су тако потрошене. А и ајд размисли, јел би радије иза себе оставио некакву кућу, ауто, паре или би оставио жива створења која ће да рађају друга жива створења итд. ? Да ли би ми сад постојали да су животиње одлучиле да не рађају младе?

Под 3 - е па о томе се ради, што човеков рацио тежи ка том задовољству, ка личној користи, да максимизира уживање, а смањи патњу. Онда избацује све што делује тако да буде супротно. А та чежња лежи у егу, жељом за обезбеђењем сопственог живота и опстанка. Због тога се дешавају и сукоби. Због тог рациа и те чежње ега смо створили државу. Читај Хобса и Лока или било шта у вези настанка државе, друштвеног уговора, природног стања, друштвене дилеме као примера ''затвореникове дилеме'' у теорији игара итд. Сад бих то радо написао у кратким цртама, ал сам уморан.
То наравно није лоше, али није потпуно и истински.

Мени лично живот без деце није виши живот. Ја волим висину, али је та висина опасна и тешка. Не бих да се задржавам на лакоћама долина и котлина. Наравно, свакоме по вољи. Ја овим теби ништа не намећем, већ износим свој став око тога. Са својим животом радиш шта хоћеш и то је потпуно у реду.
 
Под 1 - не треба баш себе додавати одмах превеликом стресу, него то иде полако, живот сам то поставља. Само хоћу да кажем да што су теже такве ситуација, то постајемо јачи.

Под 2 - може и тако. Него ми није било јасно то твоје: ''све би то могло да се сачува без деце''. Испада да жалиш паре што су тако потрошене. А и ајд размисли, јел би радије иза себе оставио некакву кућу, ауто, паре или би оставио жива створења која ће да рађају друга жива створења итд. ? Да ли би ми сад постојали да су животиње одлучиле да не рађају младе?

Под 3 - е па о томе се ради, што човеков рацио тежи ка том задовољству, ка личној користи, да максимизира уживање, а смањи патњу. Онда избацује све што делује тако да буде супротно. А та чежња лежи у егу, жељом за обезбеђењем сопственог живота и опстанка. Због тога се дешавају и сукоби. Због тог рациа и те чежње ега смо створили државу. Читај Хобса и Лока или било шта у вези настанка државе, друштвеног уговора, природног стања, друштвене дилеме као примера ''затвореникове дилеме'' у теорији игара итд. Сад бих то радо написао у кратким цртама, ал сам уморан.
То наравно није лоше, али није потпуно и истински.

Мени лично живот без деце није виши живот. Ја волим висину, али је та висина опасна и тешка. Не бих да се задржавам на лакоћама долина и котлина. Наравно, свакоме по вољи. Ја овим теби ништа не намећем, већ износим свој став око тога. Са својим животом радиш шта хоћеш и то је потпуно у реду.

Postojali bi jer je tako nesto nemoguce, uvek ce biti ljudi koji zele decu, ja samo nisam jedan od njih.Sto se tice pitanja sta bi ostavio iza sebe, iskreno ne verujem da ce mi biti bitno dok budem bio mrtav sta sam ostavio iza sebe, gledam da uzivam dok sam ziv. :)
Uvek cu pre izabrati dolinu sa ladovinom nego opasne i teske visine, ako za njima nema potrebe :D
 
Postojali bi jer je tako nesto nemoguce, uvek ce biti ljudi koji zele decu, ja samo nisam jedan od njih.Sto se tice pitanja sta bi ostavio iza sebe, iskreno ne verujem da ce mi biti bitno dok budem bio mrtav sta sam ostavio iza sebe, gledam da uzivam dok sam ziv. :)
Uvek cu pre izabrati dolinu sa ladovinom nego opasne i teske visine, ako za njima nema potrebe :D

Ал је лепши поглед са висина, видиш цео свет :D
 
treba imati u vidu i da ako nemaš decu, još pa ako si uz to i samac 30+god star, sredina reaguje sa neodobravanjem i odbacivanjem takvo člana što je takođe izvor stresa.
mnogi upravo da bi bili priznati i prihvaćeni od krda, kreću sa brakom i reprodukcijom...

znamo i da samci žive kraće od porodičnih ljudi....

što se mene tiče, kad sam u plus fazi poželim punu kuću dece, velike zajedničke ručkove, jurcanje po hodniku, graju....šetnje prirodom...
a kad se osećam uobičajeno, tj. minus faza, svestan sam koliko je sve to nerealno, koliko nemam energije za otvaranje tog fronta, sve te neizvesnosti, obaveze, odgovornosti itd.... samotnjaštvo je neka moja konstanta iako imam želju da pokušam sa nekom vezom za početak

To sa dužinom života, pretpostavljam da je statistika takva zato što mnogi poročni ljudi (alkoholičari, narkomani) i veoma siromašni (beskućnici, klošari) nisu u braku, a oni kratko žive.
Ne bih reko da je statistika takva zato što brak pozitivno utiče na zdravlje.
 
Na pitanje o imati ili nemati decu je odgovor istovetan baš kao na svako drugo iz žiovota.
Osoba sama procenjuje šta joj je najbitnije i najprioritetnije a to znači, sama osoba treba unutar sebe da oseti svoje stvarne životne potrebe. Ako u tome uspe onda je to najbolji znak da kroz život dobijamo baš ona iskustva koja su nam najpotrebnija za naš duhovni progres a to znači za ekspanziju našeg kapaciteta ljubavi i svesti.
Život nije moguće proživeti bez stresa. Jednostavno, stres je znak da u tome što činimo i kako činimo ili u tome što (ne)razumemo ili kako (ne)razumemo pod hitno nešto treba menjati jer nije u skladu sa najvišim principima ljubavi.
Slobodno možemo reći da je stres, baš kao i bol jedan naš dobar pokazatelj da kod sebe nešto trebamo korigovati. Kada bismo u životu imali bikvalno sve i takav život bi prazan, jalov i bez izazova i ne bismo načinili nikakav progres. Siguran sam da bi takav život bilo najteže živeti i bili bismo najnezadovoljniji. Jednostavno mi unutar sebe osećamo sreću samo ako od sebe nešto dajemo životu i ako kroz taj proces davanja od sebe načinimo makar mali progres u ekspanziji svesti i ljubavi. Mimo tog procesa ne postoji osećaj sreće.
Svako od nas može ovo sagledati na primerima onih koji su obasipani novcem. Takvi bi redovno zalutali i redovno naletali na ono što je najmanje poželjno: droga, razvrat i prerano završavanje sa životom.
Ipak, ovo ne znači da čovek ne treba zdravorazumno da procenjuje svoju situaciju i u skladu sa njom se ponaša. Jer, to je sasvim jedna stvar a sasvim je drugo generalizovati život i procenjivati da je imanje dece nešto negativno i osećati ga kao jaram života. Sigurno je divno imati decu naročito ako roditelj ume uspešno pristupiti njihovom odgoju - uslov tome je ako je i sam ispravno sagledao i razumeo sami život.
Nije Khalil Gibran badava rekao jednu suštu istinu: "Vaša deca nisu vaša deca, ona su sinovi i kćeri života koji teži samom sebi, iako dolaze kroz vas ona nisu od vas..."
Ovo meni govori da vulgarizujemo život ako kažemo da neko od nas može napraviti decu budući da takvu sposobnost niko od nas nema. Mi možemo samo odabrati partnera/ku sa kojom ćemo razvijati ljubav i iz ljubavi odlučiti da odnegujemo decu. Činom seksualnog odnosa mi smo samo usmerili spermatozoide na odredjenom mestu i sve ostalo je nešto što je Neko pre nas zamislio, odradio, spremio i nama dao da izrazimo želju i "pritisnemo okidač."
Ako taj odnos izmedju dvoje ne vidimo kao odnos ljubavi onda će deca sigurno živeti u velikom stresu jer će dvoje koji donesu decu na ovaj svet videti život kao teret, namet, ujarmljivanje... Takvi su neodgovorni za svoj život i takvi žele da ih drugi nosi na svojim plećima te da im država podiže decu.
Tamo gde je bilo dovoljno ljubavi čak ni siromaštvo nije bilo prepreka da u tim porodicama vlada sreća i radost i da deca i sa skučenim ekonomskim uslovima ostvare sebe kroz život.. Ako je neko neispravno odgojen i čeka sve na tanjiru taj nikada ništa neće postići u životu.
U svemu postoji jedna istina a to je: Onaj koji uspe da iz skučenih i otežanih uslova sebe ostvari taj je načini i veliki duhovni pomak ostvarujući sebe iznutra. nije neophodno imati deci da bi se neko ostvario ali to takodje može biti za nekoga važno u ovom životu.
Takodje postoji dobar razlog zašto ih neko strasno želi a nema ih ili zašto neko nema uslova da ih ima....
Život nije gola mehanika "pravljenja" dece, niti je gola mehanika sedeti po ceo dan na terasi obližnjeg restorana i ispijati pića ili išta slično. Život je naći načina da se uči od sebe davati životu a da istovremeno nama predstavlja radost i sreću i ujedno ostvarujemo egzistencijalne uslove.
Činjenica da je u ovom podneblju teško živeti već mnogo decenija nije stvar ili problem ovoga sveta ili bilo koje druge zemlje već je stvar i problem samih ljudi koji žive u ovom podneblju. Ako nismo zadovoljni znak je da trebamo i moramo tražiti i naći rešenje a ono je uvek u nalaženju drugačijeg pristupa životu a to je znak da trebamo menjati svoju vizuru odnosno svoje stanje svesti.
Mi smo nezadovoljni zbog svog stanja svesti, svog razumevanja života.
Naše nezadovoljstvo samo govori da nismo u skladu sa samim sobom onakvim kakvim prirodno jesmo stvoreni. Smeta svakojaki otpad kojeg negujemo u svojim umovima.
Ako bismo se iskreno zapitali da li je sve to što imamo i sve ono što želimo imati stvarno i realno nama neophodno videli bismo koliko smo sebe opteretili balastom i koliko smo sami sebe izfrustrirali.

Pa, treba li imati decu? Svakako ako jedan par to voli, želi i spreman je da prihvati sve rizike, sve radosti i ako želi duhovno napredovati u jednom takvom procesu.
Ukoliko par proceni da im deca nisu prioritet onda je i to ispravno.
 
Nesto razmisljam u poslednje vreme o ovome, dosao sam na zakljucak da je ludilo napraviti dete, ili vise njih.
Ljudi koji nemaju decu sigurno imaju neke svoje stresove naravno, ali sa decom se to podize na nenormalan nivo.

Pod 1. Stres. Caki da dete bude uspesno, roditeljima ne gine tona stresova, da ne pricam o tome ako se detetu desi nesto, neka nesreca ili ako se razboli, ili ako postane kriminalac ili narkoman.
Pod 2. Pare, deca kostaju bogatsvo, a sve to bi moglo da se sacuva ako se ne naprave deca.
Pod 3.Obaveza, kad napravite dete posle nema nazad, ceo svet roditelja se okrece oko njih, slobode vise nema.

Verovatno postoji jos puno razloga zbog kojih ne treba biti roditelj, ali ne znam dal postoji toliko mnogo argumenata za drugu stranu, sta vi mislite ?

zasto tvoj otac nije imao ovako "pametnu" nedoumicu?

kada budes imao muda da "nastavis prezime" ili sto bi stari rekli lozu neces imati ovako glupe konstatacije a pogotovu onu pod rednim brojem 1,2,3....

MOLIM MODERATORA DA ZAKLJUCA TEMU JER VREDJA LJUDSKI ROD
 
Nesto razmisljam u poslednje vreme o ovome, dosao sam na zakljucak da je ludilo napraviti dete, ili vise njih.
Ljudi koji nemaju decu sigurno imaju neke svoje stresove naravno, ali sa decom se to podize na nenormalan nivo.

Pod 1. Stres. Caki da dete bude uspesno, roditeljima ne gine tona stresova, da ne pricam o tome ako se detetu desi nesto, neka nesreca ili ako se razboli, ili ako postane kriminalac ili narkoman.
Pod 2. Pare, deca kostaju bogatsvo, a sve to bi moglo da se sacuva ako se ne naprave deca.
Pod 3.Obaveza, kad napravite dete posle nema nazad, ceo svet roditelja se okrece oko njih, slobode vise nema.

Verovatno postoji jos puno razloga zbog kojih ne treba biti roditelj, ali ne znam dal postoji toliko mnogo argumenata za drugu stranu, sta vi mislite ?

---------------------------------------------------------------------

decu ne zele pametni, vec narcisi, koji za sebe misle da su prepametni i prelepi pa steta da takav genetski materijal propadne:)))))
sebicni ne zele decu nikako, jedino ako im se "omakne".
 
---------------------------------------------------------------------

decu ne zele pametni, vec narcisi, koji za sebe misle da su prepametni i prelepi pa steta da takav genetski materijal propadne:)))))
sebicni ne zele decu nikako, jedino ako im se "omakne".

Aojj. Ja se prepoznadoh u sve 3 grupe.
1.Ono, nije pametno nikako 2. ali, opet, steta da ovakav genetski materijal propadne:mrgreen:.3.i ko da podnosi trudnoce, debljanje, oko 3 god. zivota nazadovanja po detetu, uz miris pelena, omeksivaca. kasica, uspavanki..
Troje dece -10 godina, u najmanju ruku, stagniranja za zenu. Muskarcima je malo lakse, ali ne mnogo jer moraju vise da rintaju, sem par sretnika koji rade sta vole..:mrgreen:

Ako volite zivot, pravite decu.
 
Aojj. Ja se prepoznadoh u sve 3 grupe.
1.Ono, nije pametno nikako 2. ali, opet, steta da ovakav genetski materijal propadne:mrgreen:.3.i ko da podnosi trudnoce, debljanje, oko 3 god. zivota nazadovanja po detetu, uz miris pelena, omeksivaca. kasica, uspavanki..
Troje dece -10 godina, u najmanju ruku, stagniranja za zenu. Muskarcima je malo lakse, ali ne mnogo jer moraju vise da rintaju, sem par sretnika koji rade sta vole..:mrgreen:

Ako volite zivot, pravite decu.

Stagniraju one žene i oni muškarci koji imaju šta da stvaraju, šta da ispametuju, izume, kreiraju kao originalno, vredno, besmrtno delo.

Za običnog, prosečnog čoveka, najveća je kreacija stvaranje novog života. To je skoro svima omogućeno. Kad postavljač teme uvidi izlišnost svog postojanja, kad dođe u godine zrelosti i kad uvidi da nema sa kim da se "ludo provodi i zabavlja" pitaće se kome je on potreban, šta je uradio.

Prema tome, ako nisi bitan čovečanstvu, onda se razmnožavaj kao što ti je rekao Bog i ne bulazni o suštini ostavljanja potomstva.
 
Stagniraju one žene i oni muškarci koji imaju šta da stvaraju, šta da ispametuju, izume, kreiraju kao originalno, vredno, besmrtno delo.

Za običnog, prosečnog čoveka, najveća je kreacija stvaranje novog života. To je skoro svima omogućeno. Kad postavljač teme uvidi izlišnost svog postojanja, kad dođe u godine zrelosti i kad uvidi da nema sa kim da se "ludo provodi i zabavlja" pitaće se kome je on potreban, šta je uradio.

Prema tome, ako nisi bitan čovečanstvu, onda se razmnožavaj kao što ti je rekao Bog i ne bulazni o suštini ostavljanja potomstva.
Ja imam četr komata,a i svašta sam izumeo...Šo bi to bila retkost...Nisam ja namćorast ko Tesla...:hahaha:
 
nekada je bas grdna kletva bila "da ti se zatru i seme i pleme" izgleda da postavljac teme bas ne voli svoje prezime i pretke...

i dalje stojim da ukoliko ne postoji bioloski problem da par ima decu treba raditi na potomstvu iz mnogu razloga...jer malo ko moze recima da opise radosti roditeljstva ! Sve sto zivot nosi treba stoicki podneti i boriti se a ne ko PICKETEENA izmisljati razloge zasto je bolje biti sam... jer zapamti "postavljacu teme" nisi se sam rodio i postuj zivot i one koji su doprineli da si tu gde jesi
 
nekada je bas grdna kletva bila "da ti se zatru i seme i pleme" izgleda da postavljac teme bas ne voli svoje prezime i pretke...

i dalje stojim da ukoliko ne postoji bioloski problem da par ima decu treba raditi na potomstvu iz mnogu razloga...jer malo ko moze recima da opise radosti roditeljstva ! Sve sto zivot nosi treba stoicki podneti i boriti se a ne ko PICKETEENA izmisljati razloge zasto je bolje biti sam... jer zapamti "postavljacu teme" nisi se sam rodio i postuj zivot i one koji su doprineli da si tu gde jesi

bezi brate pojesce i tebe i mene sa sve babom i crvenkapom to su vuci(batine) zedni krvi cuvaj glavu. ja imam visoko razvijenu odbranu tako da ja mogu da setam medju njima bez mnogo problema ali vi mladi cuvajte se, gadno je danas vreme.
 
nekada je bas grdna kletva bila "da ti se zatru i seme i pleme" izgleda da postavljac teme bas ne voli svoje prezime i pretke...

i dalje stojim da ukoliko ne postoji bioloski problem da par ima decu treba raditi na potomstvu iz mnogu razloga...jer malo ko moze recima da opise radosti roditeljstva !

Не сумњам да је имати децу нека врста задовољства. Али као што кеже Епикур:

Ниједно задовољство није по себи зло. Али оно што изазива нека задовољаства доноси са собом разноврсне тегобе које превазилазе те осећаје задовољства.

Епикур

А имати децу веома превазилази те осећаје задовољства. Осим што је цена губитак слободе и све оно што је наведно у уводном посту уз то треба додати и натицање јарма брака на врат.

А шта мислим о браку све сам рекао овде:

http://forum.krstarica.com/entry.php/32090-Tolstoj-Krojcerova-sonata

Једноставно се не исплати. Прескупо је.

Али као што рекох на првој страни.
Чак и ако склонимо на страну губитак слободе, трошкове, рад, брак и узмемо да је неко толико успешан да му ништа од тога не представља проблем и терет. Опет остаје морална дилема да неко зарад свог родитељског задовољства у овакав свет доводи ново живо биће

У свет где га чека ово:

" Кајање, срамота, патња, бес, разочарање, неспокој, страх, утученост, очај: ко је икада, на свом животном путу, избегао немилосрдне препаде ових мучитеља? Колико људи је ишта боље уопште и осетило? Напор и сиротиња, толико омрзнути од свих, извесна су судбина огромне већине: а ни малобројни повлашћени појединци, који уживају у лагодном обиљу и доколици, никада не достигну испуњење или истинско блаженство. Ни сва добра овог света заједно не би човека учинила истински срећним; али ће га сва зла на окупу зацело дотући; било које појединачно зло (а ко се може ослободити баш сваког) безмало је довољно да живот учини неподношљивим, баш као и недостатак било којег добра (а ко их може поседовати баш сва).
Када би се туђин изненада обрео у овом свету, показао бих му, као узорак овоземаљске несреће, болницу препуну болести, затвор крцат злочинцима и дужницима, бојно поље прекривено лешевима, флоту која тоне насред океана, народ који пропада под тиранијом, људе изнемогле од глади, или куге. А када бих хтео да му покажем веселу страну живота, не би ли схватио шта су животна задовољства, куда бих ra повео? Ha бал, y оперу, на двор? С пуним правом би могао помислити да му још увек показујем разноврсност беде и жалости.

Запитајте се, питајте било кога од својих познаника, да ли би поново проживели последњих десет, или двадесет година свог живота. He! Али наредних двадесет, веле они, биће боље.

"И надају се да he од животног талога добити
оно што им први живахни млаз не могаде дати".

И на крају схвате (тако је велика људска беда; она чак и противречности успева да помири) како се истовремено жале и на краткоћу живота и на његову таштину и муку."

Дејвид Хјум
 
naravno da je pametno pa pogledaj samo koliko je napredan ljudski rod
gledaj tu divnocu koja postuje prirodu floru i faunu elte
a tek ma milina kako samo jedni druge vole i obasipaju iskrenoscu i osecajnoscu a tek saosecajnoscu i samopostovanjem sebe<3
svako bi pozeleo dete u takvom svetu:rumenko:
e fala bogu jedan post gde su deca subjekt.
ovako sam i ja shvatila temu - el fer radjati decu u Ovakvom svetu, zasluzuju li oni nesto mnogo bolje.

a to izgleda ovde uopste nije tema. vec egomanicni piljarski profili razmatraju Isplati li se ta rabota il ne :(
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top