Ma ne nije. U Srbiji se politicari bave politikom zbog naroda ne zbog sebe...
Питање зашто се политичари у Србији баве политиком, да ли из личне користи или због „добробити народа“, комплексно је и предмет сталних дебата. Анализа овог питања у светлу намештених тендера, корупције и хаварија на тек изграђеним објектима указује на
преовлађујућу перцепцију да је лична корист често доминантан мотив, иако се јавно декларише брига за опште добро .
Јавна перцепција и бројна истраживања указују на висок ниво корупције у Србији, што директно подржава поверење у мотив политичара. Транспарентност Србија, организација која се бави борбом против корупције, редовно објављује извештаје који детаљно описују случајеве злоупотребе јавних набавки, сукоба интереса и других облика корупције.Ови извештаји често наглашавају да су намештени тендери, где се фаворизују одређене фирме повезане са политичким структурама, постали системски проблем. На пример, у сектору инфраструктуре, често се дешава да пројекти буду додељени фирмама без адекватног или капацитета, што резултира лошим квалитетом радова и каснијим хаваријама.Случајеви попут урушавања делова мостова или путева убрзо након изградње, или проблеми са квалитетом јавних објеката, често се повезују са коруптивним праксама у процесу јавних набавки.
Мотивација за улазак у политику може бити вишеструка. Иако неки појединци заиста могу имати искрену жељу да допринесу друштву и побољшању живота грађана, системска корупција ствара окружење у којем се лична корист лако остварује кроз политичке позиције.Приступ јавним ресурсима, могућност утицаја на економске токове и стицање материјалне користи кроз провизије, мито или повлашћене послове, постају снажни подстицаји за улазак у политику.Истраживања јавног мњења у Србији често показују да грађани перципирају политичаре као привилеговану групу која се првенствено слала о сопственим интересима, а не о интересима народа.Индекс перцепције корупције (ЦПИ) Транспаренци Интернатионал-а, где Србија годинама бележи лоше резултате, додатно потврђује ову перцепцију.
У контексту хаварија на тек изграђеним објектима, често се поставља питање одговорности. Истраге ретко доводе до кажњавања високих политичких функционера, што додатно јача уверење да постоји нека врста "заштите" за оне који су укључени у коруптивне шеме.Недостатак транспарентности у финансирању политичких партија и кампања такође доприноси сумњи у мотив политичара, јер се често сумња да се донације користе за куповину утицаја и обезбеђивање повлашћеног третмана.
Закључно, иако је тешко генерализовати мотив свих политичара, анализа у светлу намештених тендера, корупције и хаварија на тек изграђеним објектима у Србији снажно указује на то да је
лична корист, често прикривена реториком о „добробити народа“, значајан, ако не и доминантан фактор у мотивацији многих политичара .
