Андроник Комнин
Elita
- Poruka
- 24.201
У јавности, општој, али и оној стручној, преовлађује мишљење да морамо имати избалансиран и мултиполаран приступ савезима попут НАТО-а и ОУКБ-а. Може ли Србија остати војно и безбедносно несврстана и неутрална?
Да ли ће Србија добити статус посматрача у Организацији уговора о колективној безбедности (ОУКБ) коју чине Русија, Јерменија, Таџикистан, Белорусија, Казахстан, Киргизија и Узбекистан, зависиће искључиво од одлуке посланика Скупштине Србије. С тим циљем су још пре две године успостављени контакти Парламентарне скупштине ОУКБ са Скупштином Србије.
Потпредседник Скупштине Србије, Божидар Делић каже да су опозиционе странке сагласне да се формира парламентарна делегација која ће, попут оне која прати активности Парламентарне скупштине НАТО-а, посматрати рад ПС ОУКБ-а.
НЕМА ПРЕПРЕКА
Председник Одбора за безбедност и одбрану у Скупштини Србије, Душан Бајатовић не види ниједну препреку за учествовање у раду ОУКБ-а.
“Без обзира што се Србија са географског становишта неспорно налази у Европи и њена ће перспектива пре или касније бити у Европској унији, ми треба да разматрамо све оно што нам је у смислу безбедности, или у смислу алтернативе, доступно. Морамо водити рачуна да свет полако али сигурно постаје глобалан, мултиполаран, као и да су земље Групе БРИК нове, не војне него економске силе, а неке од њих постају и технолошке”, рекао је Бајатовић на међународној конференцији посвећеној парламентарној сарадњи Републике Србије и ОУКБ, коју је у Београду, уочи заседања ПС ОУКБ, од 25. до 27. октобра у Санкт Петербургу организовао Институт ОУКБ, уз подршку Амбасаде Руске Федерације у Републици Србији и београдског Центра за стратешке алтернативе.
КОЛЕКТИВНА БЕЗБЕДНОСТ
Парламентарна скупштина ОУКБ формирана је 16. новембра 2006. године, а њене чланице Русија, Јерменија, Таџикистан, Белорусија, Казахстан и Киргизија, Узбекистан обавезале су се да спречавају заједничке спољне претње и заједно се боре против тероризма, незаконите имиграције, трговине дрогом и других видова међународног криминала.
Четири године раније, 15. маја 1992. године, потписан је Уговор о колективној безбедности, а већ 2. децембра УОКБ је добио статус посматрача у Генералној скупштини ОУН и од тада контактира са међународним и регионалним структурама, укључујући Антитерористички комитет СБ УН, Управу УН за борбу против трговине дрогом и криминала, ОЕБС, ЕУ, Организацијом исламске конференције, МКЦК, Саветом држава Балтичког мора…
Одлука о формирању Колективних снага за брзо реаговање донета је 4. фебруара ове године.
И ДСС, према речима посланика Николе Лазића, као и СНС, како рече Милета Поскурица, сматрају да треба формирати делегацију. Али, председник посланичког клуба СРС у Скупштини Србије, Драган Тодоровић изражава бојазан да у Скупштини Србије неће бити разумевања за ову иницијативу. Јер скупу у чијем је раду учествовао и амбасадор Руске Федерације Александар Конузин нису присуствовали представници ДС-а и њених коалиционих партнера.
Питање је шта би Србија добила парламентарном сарадњом са ОУКБ, војно-политичким савезом који уједињује напоре седам земаља у питањима заштите територијално-економске целовитости, борбе против међународног тероризма и финансијских прекршаја и спречавања последица природних катастрофа великих размера?
“Учешће у раду ПС ОУКБ-а, која разматра различита питања војно-политичке, економске и правне сарадње са другим државама, би за Скупштину Србије представљало демонстрацију мултиполарног и конструктивног приступа изменама у свету. Ако посланици Скупштине Србије учествују у раду ПС НАТО-а, логично би било да ради упознавања са алтернативним приступима могу да сарађују и са ПС ОУКБ-а, тим пре што су питања којима се баве врло слична. Распад бившег СССР-а, догађаји у другим земљама и светска финансијска криза показују да свет неће више бити исти као раније, неће бити једнополаран и ниједна земља не може сама да изађе из кризе, већ само у сарадњи са другима”, рекао је заменик председника руске Думе Александар Бабаков.
Подсетивши на догађаје у бившој Југославији када, како је рекао, “ни ОЕБС, ни друге структуре нису могле да донесу одлуку о мирном решењу”, Бабаков је приметио да и “догађаји из 2008. на Закавказју, када је једна чланица ОЕБС-а извршила агресију против мировних снага друге чланице, говори о слабости структуре зване ОЕБС”.
СРБИЈА ИЗМЕЂУ ВОЈНЕ НЕУТРАЛНОСТИ И СВРСТАВАЊА
Велики број научних радника из Србије примећује да наша земља полако, готово неприметно, “клизи” ка НАТО пакту. Насупрот онима који мисле да НАТО нема алтернативу, академик Веселин Ђуретић сматра да је има – ОУКБ. Ђуретић, као и Драган Станојевић, председник МО “Уједињена српска дијаспора Евроазије”, залаже се за што скорије успостављање парламентарне сарадње.
ШАНСА ЗА СРБИЈУ
“Европска безбедност постаје једно од најважнијих питања у свету, а тренутна међународна атмосфера не пружа решења за њено пуно остварење. Ми очекујемо промене, јер се све више јављају нови начини угрожавања безбедности. За Србију сарадња са организацијом каква је ова, може бити шанса да јој се не би десиле грешке с краја прошлог века”, упозорио је амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Конузин.
У јавности, општој, али и оној стручној, преовлађује мишљење да морамо имати мултиполаран приступ изменама у свету. Бивши министар иностраних послова, Живадин Јовановић подсећа на четири постулата наше спољне политике: уравнотеженост, војну неутралност, одбрану суверенитета и територијалног интегритета и чланство у ЕУ.
“Међу овим постулатима нема чланства у НАТО-у. И то је битно, не зато што преовлађује мишљење да Србији није место у Алијанси. Србији је потребна већа сарадња са земљама БРИК-а и Групе 20, што је претпоставка њене уравнотежене спољне политике”, закључује Јовановић.
Директор Центра за стратешке алтернативе Александар Митић примећује да Србија не сме себи дозволити да нема алтернативу и додаје да народ на референдуму треба да се определи да ли је за улазак земље у НАТО или није.
Професор Мегатренд универзитета Миломир Степић истиче да се Србија налази у незгодној позицији, и упозорава да мора да се определи да ли смо еурократска (копнена) или таласократска (водена) земља. “Ако се правилно определимо имаћемо дугорочно складну земљу”, сматра Степић.
За колумнисту “Печата”, Драгољуба Анђелковића нема дилеме: “Чланством у НАТО-у подривамо Републику Српску и одбрану Косова и Метохије, рескирамо да будемо увучени у туђе ратове и угрожавамо своје економске и геополитичке интересе.” На тврдње НАТО-лобиста да Србији прети геополитичка изолација ако не ступи у овај савез, Анђелковић узвраћа да “у Европи постоји још један војни блок – ОУКБ”. Али, он наводи три разлога због којих Србија не би требало да приступи ОУКБ-у. Први је њена опкољеност чланицама НАТО-а, па би улазак у неки други савез подигао тензије у региону. Други је да улазак у НАТО није услов за ЕУ, али улазак у други савез јесте препрека за евроинтеграције. И трећи, Русија у овом тренутку не жели ширење ОУКБ ван постсовјетског простора.
Научни истраживач Института за европске студије, Саша Гајић упозорава да је “НАТО кључни фактор хегемонистичког присуства Америке у Европи и пре средство остваривања ефективне контроле европског простора од стране САД, него његове заштите од евентуалног напада”.
Виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду, Драган Петровић примећује да “док смо ми одустали од отпора америчком хегемонизму, свет се кретао од монополарног ка мултиполарном поретку”, те да су уз Русију ојачале и Кина, Индија и Бразил, те да пацифички мегарегион постаје нови центар европске привреде, уместо досадашњег северноатлантског басена. НАТО се, тврди Петровић, налази на силазној путањи и пита зашто сада треба улазити у овај савез.
“У складу са националном стратегијом треба на суптилан начин заступати српске интересе”, саветује Петровић.
Није мали број оних који управо у НАТО-у виде “заштитиника српских интереса” и тврде да Алијанса може сачувати Републику Српску, те да би улазак БиХ у НАТО решио питање њене безбедности, јер између чланица није могуће да избије рат. Шта о томе мисли Предраг Николић, председник бањалучког Центра за стратешку сарадњу?
“То је бесмислено. Није БиХ ратовала са Србијом или Хрватском, већ је то био грађански рат међу босанско-херцеговачким народима”, каже Николић, уз упозорење да РС могу да сруше само Срби, ако одустану од политичке борбе.
