Da li je nuklearna energija čista?

Kao što su rekli, jedno je akcident, drugo je normalno čuvanje otpada. Ali ti si možda laik, no to je oblast moje nauke i blamirala bih se da pišem drugačije ili da se nadgornjavam sa nekim ko nije polagao ispite iz radiohemije.
Vjerujem ti da si studirala, ja nisam, zato imam jednostavno iskreno misljenje, ne krijem se iza nekih strucnih detalja, niti imam neki interes . Lako je saznati te naucne detalje ali poenta je u necem drugom.
Ti si mozda laik u odnosu na mene sto se tice borbe protiv nuklearne energije jer sam se nagledao tih tema.
 
Iskreno, pitanje ti je nekorektno, kao kad ga formuliše protivnički advokat. Tako bi i vodovod mogao da bude opasan ako neko izvrši diverziju i sipa cijanid, npr.
A može meteor da zvizne i pored toga što će da uništi sarkofag sa NO, pobije i par milijardi ljudi. A ostale pomru u narednim danima ili mesecima od gušenja, gladi...
Pitanje je šta je manje štetno i rizično, jer idealnog rešenja nema a rizik uvek postoji.
Evo, može i ovako da se postavi pitanje: da li bi pristao da kao protagonista apsolutno čiste energije odeš na Altaj, u šumu, džunglu i živiš tako da ne trošiš energiju?
Manje stetno i rizicno je da nuklearnog otpada uopste nema osim za medicinu.
Nema potrebe ici iz jednog ekstrema u drugi tako da postoji energija vjetra, sunca, biogasa, hidro, nema potrebe za nuklearkama jer je prevelik rizik.
 
Vjerujem ti da si studirala, ja nisam, zato imam jednostavno iskreno misljenje, ne krijem se iza nekih strucnih detalja, niti imam neki interes . Lako je saznati te naucne detalje ali poenta je u necem drugom.
Ti si mozda laik u odnosu na mene sto se tice borbe protiv nuklearne energije jer sam se nagledao tih tema.

Ko zna šta si sve gledao i čitao... Te radionuklide unosimo u tela ljudi da snimamo bolesti. Jod. Cezijum, jod su ispušteni u vazduh posle explozije u černobilju... Ušli su u lanac ishrane. Iskreno i ja kažem, mnogo veći problem po zdravlje su razni pesticidi i otrovi u hrani. Da ne govorimo o gasovima koje udišemo . Radioaktivnost je manji problem.
 
Ko zna šta si sve gledao i čitao... Te radionuklide unosimo u tela ljudi da snimamo bolesti. Jod. Cezijum, jod su ispušteni u vazduh posle explozije u černobilju... Ušli su u lanac ishrane. Iskreno i ja kažem, mnogo veći problem po zdravlje su razni pesticidi i otrovi u hrani. Da ne govorimo o gasovima koje udišemo . Radioaktivnost je manji problem.
Njemacka je izasla iz atomske energije . Znas li zasto. Kazu zbog prevelikog rizika.
Screenshot_2024-08-30_23-40-06.png
 
Poslednja izmena:
Manje stetno i rizicno je da nuklearnog otpada uopste nema osim za medicinu.
Nema potrebe ici iz jednog ekstrema u drugi tako da postoji energija vjetra, sunca, biogasa, hidro, nema potrebe za nuklearkama jer je prevelik rizik.
Tačno, postoje i ti izvori energije. Ali količina još uvek nije na nivou trenutnih potreba čovečanstva. Dok se to ne desi, niko od nas nema nameru da se odrekne dobrobiti korišćenja energije iz trenutno produktivnih izvora.
 
Kinezi vode u tehnologiji Torijum nuklearnih reaktora.

Mislim da će prva biti ili u Linglongu ili u Boru
Šta će nam torijumski reaktori koji su namenski konstruisani da države kmetovi ne bi mogle da proizvode fuziono oružje? Nije previše efikasno, radioaktivno isto kao i sa uranijumom, a ne proizvodi materijal za jedino oružje koje bi moglo da nam pomogne?
 
Šta će nam torijumski reaktori koji su namenski konstruisani da države kmetovi ne bi mogle da proizvode fuziono oružje? Nije previše efikasno, radioaktivno isto kao i sa uranijumom, a ne proizvodi materijal za jedino oružje koje bi moglo da nam pomogne?
Ko je rekao da će biti naši?
Biće kineski.
Za potrebe kineske industrije.
 
Nije realistično: vetar ne duva stalno a zimi uopšte nema sunca…
Vjetar uvijek negdje duva i postoje vazdusna strujanja. Sunca ima i zimi i jos promjena klime pa kad ovdje upekne zimi ko na mediteranu. Vojvodina idealna za polja vjetrenjaca i za solarnu..

Screenshot_2024-09-01_17-00-47.png

Da, solarna energija se može proizvoditi i zimi. Iako zimski meseci donose kraće dane i manje sunčeve svetlosti, solarni paneli i dalje mogu generisati energiju, ali u manjem obimu u poređenju sa letnjim mesecima. Efikasnost solarnih panela zavisi od količine sunčeve svetlosti koju primaju, tako da oblaci, sneg i kraće dnevno svetlo mogu smanjiti proizvodnju energije.

Međutim, solarni paneli su dizajnirani da funkcionišu čak i u hladnijim uslovima. U nekim slučajevima, hladnije temperature zapravo mogu poboljšati efikasnost panela, jer elektronske komponente rade bolje na nižim temperaturama. Takođe, solarni paneli mogu raditi i kada je nebo oblačno, jer oni koriste difuznu svetlost koja prolazi kroz oblake.

Važno je redovno održavanje solarnih panela tokom zime, kao što je uklanjanje snega koji može blokirati sunčevu svetlost.
 
Poslednja izmena:

Back
Top