Da li je normalno osudjivati roditelje zbog toga što su siromašni?

[Richard III]

U svetu, a i kod nas je oduvek aktuelna moralistička priča o siromašnim roditeljima koji su bolji od bogatih jer ne razmaze svoje decu, siromaštvo se uzima kao vrlina koju obavezno treba poštovati itd.

Ali da li je zaista tako? Da li su siromašni ljudi koji prave decu u suštini neodgovorni i čak bezobzirni, jer osudjuju svoje dete na patnju, muku i bespotrebno samoodricanje od prvog dana života? Zašto se dečija patnja i deca u siromaštvu uzdižu na pijedestal, a njihovi roditelji tumače kao nekakvih heroji? Uzmimo samo jedan vrlo banalan primer - u našoj javnosti se stalno pljuju privatni fakulteti i deca bogataša koja tamo idu, za razliku od siromašnije dece koja se muče po državnim fakultetima koji su navodno "kvalitetniji". Ali zašto se težina i muka uvek glorifikuju, zar normalan čovek ne bi ipak gledao da njegovo dete ide u privatne škole i fakultete kako bi mu olakšao i uklonio patnju koja neminovno prati decu od njihove sedme godine i početka mučne robije zvane škola?

Praviti dete, a znati u kakvoj će bedi odrastati, ili čak praviti mnogo dece na taj način - zar to nije infantilno i neodgovorno? I zašto je zabranjeno siromašnima ukazati na ovu nepravdu i bezobzirnost sa njihove strane?

 

[radyu5]

Uh uh uh. Ti ga baš pretera u jednom pasusu. Ali evo odgovora.
Bogatima siromašni trebaju. Ko će za njih da radi ako nema siromašnih.
Glorifikacija težine i muke ne znači i da je iskrena.
U Srbiji su još uvek državni fakulteti kvalitetniji od privatnih. To je vrlo jednostavno proveriti.

 

[Baby Yoda]

Čini se neodgovornim da siromašna porodica pravi dete znajući da neće imati baš nešto adekvatan život. Ali moramo uzeti u obzir da ljudi žele dete. Da ne žele dočekati starost bez dece i unuka. Možda i jeste sebično to što čine. Zapravo i jeste sebično. Bez obzira kakav život neko imao, uvek može sad da se izbori da ne bude siromašan.

Mike Tyson je rođen u takvoj bedi i haosu. Majka *****, otac narkoman. On prepušten ulici. Hteo je da uči ali su ga tukli i on je prosto postao jedan od nasilnika i krao je i tako dalje. Sreća je njegova što je u tom zatvoru za maloletnike gde imaju boks kao slobodnu aktivnost, naišao na trenera koji je video nešto u njemu.
Poenta je da ma koliko god da je rođen bedan, nekako se isčupao.

 

[georgejune]

U svetu, a i kod nas je oduvek aktuelna moralistička priča o siromašnim roditeljima koji su bolji od bogatih jer ne razmaze svoje decu, siromaštvo se uzima kao vrlina koju obavezno treba poštovati itd.

Ali da li je zaista tako? Da li su siromašni ljudi koji prave decu u suštini neodgovorni i čak bezobzirni, jer osudjuju svoje dete na patnju, muku i bespotrebno samoodricanje od prvog dana života? Zašto se dečija patnja i deca u siromaštvu uzdižu na pijedestal, a njihovi roditelji tumače kao nekakvih heroji? Uzmimo samo jedan vrlo banalan primer - u našoj javnosti se stalno pljuju privatni fakulteti i deca bogataša koja tamo idu, za razliku od siromašnije dece koja se muče po državnim fakultetima koji su navodno "kvalitetniji". Ali zašto se težina i muka uvek glorifikuju, zar normalan čovek ne bi ipak gledao da njegovo dete ide u privatne škole i fakultete kako bi mu olakšao i uklonio patnju koja neminovno prati decu od njihove sedme godine i početka mučne robije zvane škola?

Praviti dete, a znati u kakvoj će bedi odrastati, ili čak praviti mnogo dece na taj način - zar to nije infantilno i neodgovorno? I zašto je zabranjeno siromašnima ukazati na ovu nepravdu i bezobzirnost sa njihove strane?

Pa ako su te roditelje pravili isto siromasni ,onda se nastavlja tradicija,ako bi da ne rade nista da im se pare na tacni serviraju,pa onda 20 udaraca bichem,za pocetak

 

[buudala]

U svetu, a i kod nas je oduvek aktuelna moralistička priča o siromašnim roditeljima koji su bolji od bogatih jer ne razmaze svoje decu, siromaštvo se uzima kao vrlina koju obavezno treba poštovati itd.

Ali da li je zaista tako? Da li su siromašni ljudi koji prave decu u suštini neodgovorni i čak bezobzirni, jer osudjuju svoje dete na patnju, muku i bespotrebno samoodricanje od prvog dana života? Zašto se dečija patnja i deca u siromaštvu uzdižu na pijedestal, a njihovi roditelji tumače kao nekakvih heroji? Uzmimo samo jedan vrlo banalan primer - u našoj javnosti se stalno pljuju privatni fakulteti i deca bogataša koja tamo idu, za razliku od siromašnije dece koja se muče po državnim fakultetima koji su navodno "kvalitetniji". Ali zašto se težina i muka uvek glorifikuju, zar normalan čovek ne bi ipak gledao da njegovo dete ide u privatne škole i fakultete kako bi mu olakšao i uklonio patnju koja neminovno prati decu od njihove sedme godine i početka mučne robije zvane škola?

Praviti dete, a znati u kakvoj će bedi odrastati, ili čak praviti mnogo dece na taj način - zar to nije infantilno i neodgovorno? I zašto je zabranjeno siromašnima ukazati na ovu nepravdu i bezobzirnost sa njihove strane?

Škole su ustanove za upropaštavanje nacija.

Zato će Evropu da preuzmu nacije kojima je reprodukcija prioritet.

Kao što su nekada davno neandertalskog pračoveka potisnule mase Homo Sapiensa

 

[buudala]

Normalno je osuđivati roditelje.

To se događa kad su siromašni isto, ako ne i manje nego kad su bogati

 

[момоа]

Evo ja bas o Ligotiju i ljudskoj svesti kao tragicnoj gresci u evoluciji prirode, te pravljenju dece kao zlocinu i neodgovornosti roditelja, kad eto ga Baron

 

[buudala]

Posle , u zrelom dobu čovek shvati koliku zahvalnost duguje jedinkama koje su saučestvovale u oplodnji ćelije iz koje je zametnut

 

[buudala]

Otuda toliki narodnjaci , oče, majko , kuku, lele...........

 

[Susan Sto Helit]

U svetu, a i kod nas je oduvek aktuelna moralistička priča o siromašnim roditeljima koji su bolji od bogatih jer ne razmaze svoje decu, siromaštvo se uzima kao vrlina koju obavezno treba poštovati itd.

Ali da li je zaista tako? Da li su siromašni ljudi koji prave decu u suštini neodgovorni i čak bezobzirni, jer osudjuju svoje dete na patnju, muku i bespotrebno samoodricanje od prvog dana života? Zašto se dečija patnja i deca u siromaštvu uzdižu na pijedestal, a njihovi roditelji tumače kao nekakvih heroji? Uzmimo samo jedan vrlo banalan primer - u našoj javnosti se stalno pljuju privatni fakulteti i deca bogataša koja tamo idu, za razliku od siromašnije dece koja se muče po državnim fakultetima koji su navodno "kvalitetniji". Ali zašto se težina i muka uvek glorifikuju, zar normalan čovek ne bi ipak gledao da njegovo dete ide u privatne škole i fakultete kako bi mu olakšao i uklonio patnju koja neminovno prati decu od njihove sedme godine i početka mučne robije zvane škola?

Praviti dete, a znati u kakvoj će bedi odrastati, ili čak praviti mnogo dece na taj način - zar to nije infantilno i neodgovorno? I zašto je zabranjeno siromašnima ukazati na ovu nepravdu i bezobzirnost sa njihove strane?

Praviti decu, kako si rekao, pod ovim okolnostima, je kretenski postupak. S tim da siromašni nisu blesavi (bar neki nisu, mnogi jesu) pa znaju šta ih čeka, al se ko mali majmuni nadaju da će bit bolje. Neće.

Siromaštvo ti je ko kiselo grožđe - kad je lisica videla da ne može, rekla je: pa i nije neko. S druge strane, ne pričamo o idealnom društvu gde bi svi imali iste mogućnosti, pričamo o korumpiranoj, odvratnoj državi. I ti privatni fakulteti koje si pomenuo, kod većine izazivaju gađenje ne zato što ne mogu svoju decu tamo upisati (edit: nemaju para), već jer te škole nemaju nikakav kredibilitet, i u svakoj su prilici ismejane. Ne znam, da je moje dete to završilo, ja bih mu rekla da nikom ne pominje, od sramote.

Problem je u tome što bogatstvo nije nešto što ljudima pada s neba i što sleduje samo onima rođenim pod sretnom zvezdom, Jupiterom il Marsom. To zahteva okolnosti, što nijedan life coach ne uzima u obzir nikada, kao ni većina knjiga samopomoći (fuj, za obe stvari). Nije dovoljno hteti, treba moći. U zemlji koja grcaorumpiranosti, u kojoj postoji samo jedna Stranka, u kojoj se pamet ne računa ni u šta a veze u sve - nije prosto dovoljno hteti. Možemo se mi moliti kojoj hoćemo planeti il bogu, al ako nemamo strica u Stranci i roditelje ratne profitere, teško da ćemo decu upisati na turbomega fakultete i slične gluposti. Opet, i da ih upišemo na istoriju na državnom, a šta koji moj s tim da rade sutra? Da se okite?

Ovo je mnogo veći problem nego pitanje rađanja dece i siromaštva roditelja. Ovo je pitanje revolucije. Po mogućstvu oružane. Zovite me Gavrilo.

 

[buudala]

Nije dovoljno hteti, treba moći, al treba prvo postati.

Da neki spermić prodre kroz membranu jajne ćelije i da krene reakcija koja od dve ćelije napravi biće sposobno da saznaje i otkriva.

Blagoslov dolazi tamo gde mu se ljudi najmanje nadaju.

Ne razmnožavati se i to pravdati nezadovoljavajućim uslovima komfora je jalovački izgovor.
Naši preci iz neolita se okreću u grobovima kad to čuju od svojih kmezavih potomaka.

 

[Disko Kauč]

Ne zato što su siromašni. Mada sam ja lično mišljenja, kao i Niče, da retko koji čovek je spreman da ima dete. Ne samo zbog materijalnih uslova, već psihičkog preduslova da odgajaš novo biće a da ga ne opterećuješ sobom. Svojim strahovima, neostvarenošću, nezgrapnim nervnim sistemom. C c c
A i često smo se šalili da ljudi treba da se testiraju pre nego da rode dete, da li su sposobni.

NARAVNO DA JE MATERIJALNI MOMENAT BITAN.
Ipak, ljudi koji su dobri ne zamera im se to baš tako direktno. Od strane dece, jelte, ili okoline.

 

[Disko Kauč]

Što bi rek'o Josif Tatić "Dobar sam kad mi ništa drugo ne preostane " mehehehe

 

[Susan Sto Helit]

Nije dovoljno hteti, treba moći, al treba prvo postati.

Da neki spermić prodre kroz membranu jajne ćelije i da krene reakcija koja od dve ćelije napravi biće sposobno da saznaje i otkriva.

Blagoslov dolazi tamo gde mu se ljudi najmanje nadaju.

Ne razmnožavati se i to pravdati nezadovoljavajućim uslovima komfora je jalovački izgovor.
Naši preci iz neolita se okreću u grobovima kad to čuju od svojih kmezavih potomaka.

Ajde molim te, oćeš da ti deca budu gladna? Kojim bi psalmom to opravdao?
I ne pričam samo o hrani, deca su gladna raznih stvari.

 

[Disko Kauč]

Evo jednog ispravnog razmišljanja!

 

[Susan Sto Helit]

Ajoij što ne volim kad ljudi postuju klipove, jer sam lena da ih otvaram, a i više volim pisanu reč.

 

[Disko Kauč]

Ajoij što ne volim kad ljudi postuju klipove, jer sam lena da ih otvaram, a i više volim pisanu reč.

Ma pusti bre,kratko traje, a i zanimljivo je. Glogi.

 

[buudala]

Ajde molim te, oćeš da ti deca budu gladna? Kojim bi psalmom to opravdao?
I ne pričam samo o hrani, deca su gladna raznih stvari.

.........i neolitska su bila.
Kao i ona iz generacije tvojih baka i deka, a verovatno i tvojih roditelja
Preživela su tebe donela na svet davši ti mogućnost da hoćeš i možeš.
Što naravno, ne bi bio slučaj da su luksuz pretpostavili donošenju tebe na svet.

 

[Baby Yoda]

.........i neolitska su bila.
Kao i ona iz generacije tvojih baka i deka, a verovatno i tvojih roditelja
Preživela su tebe donela na svet davši ti mogućnost da hoćeš i možeš.
Što naravno, ne bi bio slučaj da su luksuz pretpostavili donošenju tebe na svet.

Sredio si to u dva udarca.

 

[Petar_Petrovic]

Hvala ti oce sto si se borio
egzistenciju sto si mi stvorio
hvala ti sto si majku oplodio
kada si sa njom ljubav vodio

 

[момоа]

Evo jednog ispravnog razmišljanja!

Filozofija Tomasa Ligotija sazeta u 27 sekundi. Respect

 

[buudala]

Filozofija Tomasa Ligotija sazeta u 27 sekundi. Respect

Jalovost.
Sažeto u jednu reč

 

[buudala]

Nego,vratio bih se na temu.
I sam sam osuđivao svoje roditelje i polomio se živ da svojoj deci obezbedim sve što su bili moji neostvareni snovi.

Znate šta se desilo?

I sam sam osuđen jer nisam ispunio njihove.

Tako da to sa dečijim snovima ide onako da svako svoje mora da ostvaruje.

Roditeljima danas samo kažem hvala za sve što su uradili, a najviše za to što sam počeo da ostvarujem sam svoje snove umesto da tražim da mi ih ostvaruju drugi.

 

[Disko Kauč]

Izg

Nego,vratio bih se na temu.
I sam sam osuđivao svoje roditelje i polomio se živ da svojoj deci obezbedim sve što su bili moji neostvareni snovi.

Znate šta se desilo?

I sam sam osuđen jer nisam ispunio njihove.

Tako da to sa dečijim snovima ide onako da svako svoje mora da ostvaruje.

Roditeljima danas samo kažem hvala za sve što su uradili, a najviše za to što sam počeo da ostvarujem sam svoje snove umesto da tražim da mi ih ostvaruju drugi.

Izgleda nije stvar u parama...

 

[rabindrant123]

Siromaštvo i uopšte teški uslovi života stimulišu vitalne sile u čoveku, čine ga čvršćim i agresivnijim dok komfor raslabljuje čoveka.

U tom smislu siromaštvo može biti "dobro".

Međutim, bitnije je o kakvom genetskom proizvodu se radi.

Uglavnom bogatiji ljudi imaju viši IQ i jaču volju za život (upitno je koliko ovo prvo važi u ex-komunjarskim zemljama al na Zapadu je statistička činjenica). Pa onda rađaju i takvu decu ali sa "erodiranim" potencijalom.

Što se tiče pitanja da li rađati decu ili ne, bez obzira na ekonomsko stanje- proizvodnja čoveka je inherentno nemoralan čin.