Da li je Njegos ili Marko Miljanov bio najpametniji Crnogorac?

[ZabranjeniLegenda]

Mnogi danas isticu da je Njegos bio najpametniji Crnogorac, i najveca licnost Crne Gore, ali isto neki isticu Marka Miljanova, sa njegovim cojstvom i junastvom, da je bio moralniji i voljeniji od samog Njegosa u Crnoj Gori.

Sto vi mislite?

 

[Alter_Ego_]

Mnogi danas isticu da je Njegos bio najpametniji Crnogorac, i najveca licnost Crne Gore, ali isto neki isticu Marka Miljanova, sa njegovim cojstvom i junastvom, da je bio moralniji i voljeniji od samog Njegosa u Crnoj Gori.

Sto vi mislite?

Његош је био најпаметнији Србин, после Тесле, Пупина, Миланковића и мене.

 

[ZabranjeniLegenda]

Његош је био најпаметнији Србин, после Тесле, Пупина, Миланковића и мене.

Samo sto nikad za sebe nije reka da je Srbin.

 

[Alter_Ego_]

Samo sto nikad za sebe nije reka da je Srbin.

Zato sto se to uvek podrazumevalo.

 

[ZabranjeniLegenda]

Zato sto se to uvek podrazumevalo.

Ne, samo sto su Srbi zedno zeljeli da on jeste.

 

[Dingelinge]

To ne postoji!

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Mnogi danas isticu da je Njegos bio najpametniji Crnogorac, i najveca licnost Crne Gore, ali isto neki isticu Marka Miljanova, sa njegovim cojstvom i junastvom, da je bio moralniji i voljeniji od samog Njegosa u Crnoj Gori.

Sto vi mislite?

Pa čekaj, je li reč o popularnosti, o moralu, o pameti...čemu?

Sve su to podosta različite stvari

 

[ZabranjeniLegenda]

Pa čekaj, je li reč o popularnosti, o moralu, o pameti...čemu?

Sve su to podosta različite stvari

Pa rekao bih da su te dvije stvari povezane - popularnost i pamet

Valjda onaj ko je pametniji, bice u vecini slucajeva popularniji....

Sta ti mislis?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Pa rekao bih da su te dvije stvari povezane - popularnost i pamet

Valjda onaj ko je pametniji, bice u vecini slucajeva popularniji....

Sta ti mislis?

Ne postoji korelacija između te dve stvari; možda jeste nekada neko, ovako, psihopata pa zna da manipuliše ljudima i u tom je smislu pametan, pa možemo reći da poklapanja izvesnog ima...ali popularne ličnosti su u ogromnoj meri budale.

Štaviše, može se reći da postoji nešto veća korelacija (ako bismo je baš tražili) između (čak naprotiv) prezira i pameti.

 

[ZabranjeniLegenda]

Ne postoji korelacija između te dve stvari; možda jeste nekada neko, ovako, psihopata pa zna da manipuliše ljudima i u tom je smislu pametan, pa možemo reći da poklapanja izvesnog ima...ali popularne ličnosti su uglavnom budale.

Štaviše, može se reći da postoji nešto veća korelacija (ako bismo je baš tražili) između prezira i pameti.

Zavisi i do drustva i kulture....da li je u Americi popularan Ilon Mask - da. Da li je pametan, da.

Da li bi neko poput Ilona Maska bio popularan u Srbiji? Vjerovatno ne. Kristijan Golubovic, da.

U Crnoj Gori tog doba poznato je da ustvari Marko Miljanov kod obicnog naroda je bio popularniji i voljeniji od Njegosa, i da cak van vladujuce dinastije tadasnje, Njegos nije bio toliko voljen kolko je imao strahopostovanja. Dok Marko Miljanov je kod starih Crnogoraca proizveo bi zadivljenje.

 

[ZabranjeniLegenda]

Njegos i Miljanov su zapravo veoma slicne licnosti:

1. Obojica mudraci, filozofi i medju rijetkim piscima tog doba Crne Gore
2. Obojica nasiroko postovani i poznati u CG i regionu
3. Obojica sahranjeni na vrh planina

Njegos smatram je podizan do statusa nacionalnog simbola Crne Gore i Crnogoraca tek sa Zelenasima 1918 i crnogorskim komunistima nakon njih. Do tad Njegos mislim nije bio tako simbolican po Crnogorce. Cak je poznato da Kralj Nikola je zabranio stampanje ,,Gorskog Vijenca", dok je stampao svoju ,,Balkansku Caricu".

I dok Njegos se transformisao u nacionalnog simbola, Miljanov je ostao vise lokalna figura, postajuci sve poznatiji vremenom kroz ucenje njegovih djela.

Ali veoma ironicno - Miljanov bi bio danasnjoj Crnoj Gori bolji nacionalni simbol nego Njegos.

Sa njegovim Čojstvom i Junastvom i ljubavlju prema Arbanasima, Miljanova djela odgovaraju multietnickoj i multivjerskoj Crnoj Gori, dok Njegosev ,,Gorski Vijenac" koji je stigmatizovan kao anti-islamsko i anti-zapadno djelo, doslo na velike probleme integracije i shvatanja u moderno crnogorsko drustvo.

@Q. in perpetuum hibernum

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Zavisi i do drustva i kulture....da li je u Americi popularan Ilon Mask - da. Da li je pametan, da.

Da li bi neko poput Ilona Maska bio popularan u Srbiji? Vjerovatno ne. Kristijan Golubovic, da.

U Crnoj Gori tog doba poznato je da ustvari Marko Miljanov kod obicnog naroda je bio popularniji i voljeniji od Njegosa, i da cak van vladujuce dinastije tadasnje, Njegos nije bio toliko voljen kolko je imao strahopostovanja. Dok Marko Miljanov je kod starih Crnogoraca proizveo bi zadivljenje.

Popularan je kod jednog dela nacije; drugi deo ga ne podnosi još i od pre nego što je kupio Tviter.

 

[ZabranjeniLegenda]

Popularan je kod jednog dela nacije; drugi deo ga ne podnosi još i od pre nego što je kupio Tviter.

Bio je popularan kod svih prije korone, i kod demokrata i republikanaca. Kad se oprijedijelio naravno dobio je protivnika, ali je danas medju top 10 najpopularniji licnosti u Americi.

Da li je Ajnstajn popularna licnost u Americi? Ili Obama? Ili Martin Luter King? Sve pametni ljudi.

 

[Mrkalj]

Mnogi danas isticu da je Njegos bio najpametniji Crnogorac, i najveca licnost Crne Gore, ali isto neki isticu Marka Miljanova, sa njegovim cojstvom i junastvom, da je bio moralniji i voljeniji od samog Njegosa u Crnoj Gori.

Sto vi mislite?

Procena IQ-a nekog istorijskog lika, posebno na osnovu književnih dela, veoma je subjektivna i problematična iz nekoliko razloga:

1. IQ testovi su savremeni koncept: IQ kao merilo inteligencije uveden je tek u 20. veku, dok je Njegoš (1813–1851) živeo u 19. veku. Njegova inteligencija se ne može direktno meriti današnjim metodama.
2. Kontekst njegovog rada: Njegoš je bio ne samo pesnik već i vladika i državnik. Njegova dela poput Gorskog vijenca i Luče mikrokozma svedoče o dubokom intelektualnom, filozofskom i poetskom talentu, kao i o poznavanju tadašnjih verskih, političkih i kulturnih tokova. Međutim, to nije isto što i kvantitativna procena njegovog IQ-a.
3. Raznovrsnost inteligencije: Njegoš je nesumnjivo posedovao izuzetnu lingvističku, filozofsku i kulturnu inteligenciju. Njegova sposobnost da oblikuje složene ideje i moralna pitanja kroz stihove svedoči o visokom nivou apstraktnog mišljenja i kreativnosti.
4. Šta znamo o njegovoj obrazovanosti?
   Njegoš je bio samouki do određene mere, ali je imao priliku da se obrazuje kod uticajnih ljudi poput Sima Milutinovića Sarajlije. Proučavao je filozofske i verske tekstove, što ukazuje na visoku intelektualnu radoznalost i kapacitet za apstraktno razmišljanje.

Ako bismo hipotetički procenjivali:​

• Njegovo književno stvaralaštvo i filozofsko razmišljanje sugerišu visok nivo verbalno-lingvističke i logičko-matematičke inteligencije, što bi po savremenim standardima moglo ukazivati na IQ u rasponu iznad proseka, možda čak i vrlo visokog (120–140).
• Međutim, ovo je samo spekulacija jer IQ ne meri duhovnu dubinu, kulturni uticaj niti kreativnost – osobine koje su ključne za razumevanje Njegoša.

Njegoša je preciznije opisati kao genijalnog stvaraoca u okviru srpske i crnogorske književne i kulturne tradicije, nego pokušavati da mu se dodeli brojčana vrednost poput IQ-a. Njegov značaj leži u njegovom uticaju, a ne u kvantitativnim procenama.

De, ti sad pitaj za Miljanova da ja ne trošim kredite.

 

[Sizif]

Procena IQ-a nekog istorijskog lika, posebno na osnovu književnih dela, veoma je subjektivna i problematična iz nekoliko razloga:

1. IQ testovi su savremeni koncept: IQ kao merilo inteligencije uveden je tek u 20. veku, dok je Njegoš (1813–1851) živeo u 19. veku. Njegova inteligencija se ne može direktno meriti današnjim metodama.
2. Kontekst njegovog rada: Njegoš je bio ne samo pesnik već i vladika i državnik. Njegova dela poput Gorskog vijenca i Luče mikrokozma svedoče o dubokom intelektualnom, filozofskom i poetskom talentu, kao i o poznavanju tadašnjih verskih, političkih i kulturnih tokova. Međutim, to nije isto što i kvantitativna procena njegovog IQ-a.
3. Raznovrsnost inteligencije: Njegoš je nesumnjivo posedovao izuzetnu lingvističku, filozofsku i kulturnu inteligenciju. Njegova sposobnost da oblikuje složene ideje i moralna pitanja kroz stihove svedoči o visokom nivou apstraktnog mišljenja i kreativnosti.
4. Šta znamo o njegovoj obrazovanosti?
   Njegoš je bio samouki do određene mere, ali je imao priliku da se obrazuje kod uticajnih ljudi poput Sima Milutinovića Sarajlije. Proučavao je filozofske i verske tekstove, što ukazuje na visoku intelektualnu radoznalost i kapacitet za apstraktno razmišljanje.

Ako bismo hipotetički procenjivali:​

• Njegovo književno stvaralaštvo i filozofsko razmišljanje sugerišu visok nivo verbalno-lingvističke i logičko-matematičke inteligencije, što bi po savremenim standardima moglo ukazivati na IQ u rasponu iznad proseka, možda čak i vrlo visokog (120–140).
• Međutim, ovo je samo spekulacija jer IQ ne meri duhovnu dubinu, kulturni uticaj niti kreativnost – osobine koje su ključne za razumevanje Njegoša.

Njegoša je preciznije opisati kao genijalnog stvaraoca u okviru srpske i crnogorske književne i kulturne tradicije, nego pokušavati da mu se dodeli brojčana vrednost poput IQ-a. Njegov značaj leži u njegovom uticaju, a ne u kvantitativnim procenama.

De, ti sad pitaj za Miljanova da ja ne trošim kredite.

Svaka mu je k'a u Njegoša!

 

[ZabranjeniLegenda]

Procena IQ-a nekog istorijskog lika, posebno na osnovu književnih dela, veoma je subjektivna i problematična iz nekoliko razloga:

1. IQ testovi su savremeni koncept: IQ kao merilo inteligencije uveden je tek u 20. veku, dok je Njegoš (1813–1851) živeo u 19. veku. Njegova inteligencija se ne može direktno meriti današnjim metodama.
2. Kontekst njegovog rada: Njegoš je bio ne samo pesnik već i vladika i državnik. Njegova dela poput Gorskog vijenca i Luče mikrokozma svedoče o dubokom intelektualnom, filozofskom i poetskom talentu, kao i o poznavanju tadašnjih verskih, političkih i kulturnih tokova. Međutim, to nije isto što i kvantitativna procena njegovog IQ-a.
3. Raznovrsnost inteligencije: Njegoš je nesumnjivo posedovao izuzetnu lingvističku, filozofsku i kulturnu inteligenciju. Njegova sposobnost da oblikuje složene ideje i moralna pitanja kroz stihove svedoči o visokom nivou apstraktnog mišljenja i kreativnosti.
4. Šta znamo o njegovoj obrazovanosti?
   Njegoš je bio samouki do određene mere, ali je imao priliku da se obrazuje kod uticajnih ljudi poput Sima Milutinovića Sarajlije. Proučavao je filozofske i verske tekstove, što ukazuje na visoku intelektualnu radoznalost i kapacitet za apstraktno razmišljanje.

Ako bismo hipotetički procenjivali:​

• Njegovo književno stvaralaštvo i filozofsko razmišljanje sugerišu visok nivo verbalno-lingvističke i logičko-matematičke inteligencije, što bi po savremenim standardima moglo ukazivati na IQ u rasponu iznad proseka, možda čak i vrlo visokog (120–140).
• Međutim, ovo je samo spekulacija jer IQ ne meri duhovnu dubinu, kulturni uticaj niti kreativnost – osobine koje su ključne za razumevanje Njegoša.

Njegoša je preciznije opisati kao genijalnog stvaraoca u okviru srpske i crnogorske književne i kulturne tradicije, nego pokušavati da mu se dodeli brojčana vrednost poput IQ-a. Njegov značaj leži u njegovom uticaju, a ne u kvantitativnim procenama.

De, ti sad pitaj za Miljanova da ja ne trošim kredite.

Ok znaci sada je pitanje koliko je uticaj Marka Miljanova naspram Njegosa?

 

[ZabranjeniLegenda]

Procena IQ-a nekog istorijskog lika, posebno na osnovu književnih dela, veoma je subjektivna i problematična iz nekoliko razloga:

1. IQ testovi su savremeni koncept: IQ kao merilo inteligencije uveden je tek u 20. veku, dok je Njegoš (1813–1851) živeo u 19. veku. Njegova inteligencija se ne može direktno meriti današnjim metodama.
2. Kontekst njegovog rada: Njegoš je bio ne samo pesnik već i vladika i državnik. Njegova dela poput Gorskog vijenca i Luče mikrokozma svedoče o dubokom intelektualnom, filozofskom i poetskom talentu, kao i o poznavanju tadašnjih verskih, političkih i kulturnih tokova. Međutim, to nije isto što i kvantitativna procena njegovog IQ-a.
3. Raznovrsnost inteligencije: Njegoš je nesumnjivo posedovao izuzetnu lingvističku, filozofsku i kulturnu inteligenciju. Njegova sposobnost da oblikuje složene ideje i moralna pitanja kroz stihove svedoči o visokom nivou apstraktnog mišljenja i kreativnosti.
4. Šta znamo o njegovoj obrazovanosti?
   Njegoš je bio samouki do određene mere, ali je imao priliku da se obrazuje kod uticajnih ljudi poput Sima Milutinovića Sarajlije. Proučavao je filozofske i verske tekstove, što ukazuje na visoku intelektualnu radoznalost i kapacitet za apstraktno razmišljanje.

Ako bismo hipotetički procenjivali:​

• Njegovo književno stvaralaštvo i filozofsko razmišljanje sugerišu visok nivo verbalno-lingvističke i logičko-matematičke inteligencije, što bi po savremenim standardima moglo ukazivati na IQ u rasponu iznad proseka, možda čak i vrlo visokog (120–140).
• Međutim, ovo je samo spekulacija jer IQ ne meri duhovnu dubinu, kulturni uticaj niti kreativnost – osobine koje su ključne za razumevanje Njegoša.

Njegoša je preciznije opisati kao genijalnog stvaraoca u okviru srpske i crnogorske književne i kulturne tradicije, nego pokušavati da mu se dodeli brojčana vrednost poput IQ-a. Njegov značaj leži u njegovom uticaju, a ne u kvantitativnim procenama.

De, ti sad pitaj za Miljanova da ja ne trošim kredite.

Mozes li sad komentarisat za Miljanova?

 

[Mrkalj]

Mozes li sad komentarisat za Miljanova?

Procena IQ poena za istorijske ličnosti, poput Marka Miljanova, je veoma spekulativna i ne može se precizno izvesti. Razlog za to je što IQ testovi, kakve danas koristimo, nisu postojali u 19. veku, a inteligencija se meri na način koji zahteva standardizovane uslove i direktno testiranje pojedinca.

Ipak, mogu se analizirati faktori poput njegovog dela, biografije i intelektualnih dostignuća kako bi se opisala njegova kognitivna sposobnost.

---

Ko je bio Marko Miljanov?​

• Biografija: Marko Miljanov Popović (1833–1901) bio je crnogorski vojskovođa, plemenski vođa Kuča i pisac. Naučio je da piše tek u 50. godini života, što je impresivno jer je već u zrelim godinama dostigao nivo da može stvarati pisana dela.
• Dela: Njegovo najpoznatije delo, "Primjeri čojstva i junaštva", predstavlja etički kodeks, gde opisuje primere moralnog ponašanja i čojstva kao vrline iznad junaštva. Marko je jednostavnim, ali preciznim jezikom sačuvao narodne običaje i vrednosti svog vremena.
• Obrazovanje: Formalno obrazovanje nije imao, što je bilo tipično za tadašnje vreme, posebno u ruralnim sredinama.

---

Kognitivne osobine i analiza inteligencije:​

1. Praktična inteligencija: Marko Miljanov je bio izuzetan strateg i lider, što pokazuje njegov uspeh kao vojskovođa i vođa plemena. Ovo ukazuje na visoku praktičnu inteligenciju, tj. sposobnost donošenja odluka u stvarnim situacijama.
2. Socijalna i emocionalna inteligencija: Njegov etički kodeks i sposobnost razumevanja ljudske prirode kroz koncepte čojstva (ljudskosti prema drugima) i junaštva (hrabrosti u borbi) sugerišu visoku emocionalnu inteligenciju i razumevanje moralnih vrednosti.
3. Verbalna inteligencija: Iako je kasno naučio da piše, njegova dela su jasna, direktna i duboko moralna. Ovo pokazuje njegovu sposobnost za verbalnu ekspresiju i jasno strukturiranje misli.
4. Kritičko razmišljanje: Miljanov je uspeo da posmatra i sistematizuje moralne vrednosti svog društva, što ukazuje na analitičku sposobnost i kritički stav prema okolini.

---

Procena IQ vrednosti (špekulativno):​

Ako bi se moralo hipotetički proceniti, Marko Miljanov bi mogao imati IQ između 120 i 130. Ova vrednost ga stavlja iznad prosečne inteligencije (prosek je oko 100) i svrstava ga u kategoriju visoko inteligentnih osoba.

• Njegova praktična i emocionalna inteligencija dominiraju u odnosu na logičko-matematičku inteligenciju, koju nije imao priliku da razvije zbog nedostatka formalnog obrazovanja.
• Naučiti čitanje i pisanje u kasnijim godinama i pritom ostaviti vredna književna dela, ukazuje na izuzetnu kognitivnu fleksibilnost i upornost.

---

Zaključak:​

Iako je nemoguće tačno izmeriti IQ Marka Miljanova, njegovi doprinosi kao vojskovođe, vođe plemena i pisca sugerišu da je bio visoko inteligentan čovek sa dominantnim praktičnim, emocionalnim i verbalnim sposobnostima. Inteligencija mu se ogledala ne samo u rešenjima za životne situacije, već i u dubokom razumevanju ljudske prirode i etičkih vrednosti.

 

[ZabranjeniLegenda]

Procena IQ poena za istorijske ličnosti, poput Marka Miljanova, je veoma spekulativna i ne može se precizno izvesti. Razlog za to je što IQ testovi, kakve danas koristimo, nisu postojali u 19. veku, a inteligencija se meri na način koji zahteva standardizovane uslove i direktno testiranje pojedinca.

Ipak, mogu se analizirati faktori poput njegovog dela, biografije i intelektualnih dostignuća kako bi se opisala njegova kognitivna sposobnost.

---

Ko je bio Marko Miljanov?​

• Biografija: Marko Miljanov Popović (1833–1901) bio je crnogorski vojskovođa, plemenski vođa Kuča i pisac. Naučio je da piše tek u 50. godini života, što je impresivno jer je već u zrelim godinama dostigao nivo da može stvarati pisana dela.
• Dela: Njegovo najpoznatije delo, "Primjeri čojstva i junaštva", predstavlja etički kodeks, gde opisuje primere moralnog ponašanja i čojstva kao vrline iznad junaštva. Marko je jednostavnim, ali preciznim jezikom sačuvao narodne običaje i vrednosti svog vremena.
• Obrazovanje: Formalno obrazovanje nije imao, što je bilo tipično za tadašnje vreme, posebno u ruralnim sredinama.

---

Kognitivne osobine i analiza inteligencije:​

1. Praktična inteligencija: Marko Miljanov je bio izuzetan strateg i lider, što pokazuje njegov uspeh kao vojskovođa i vođa plemena. Ovo ukazuje na visoku praktičnu inteligenciju, tj. sposobnost donošenja odluka u stvarnim situacijama.
2. Socijalna i emocionalna inteligencija: Njegov etički kodeks i sposobnost razumevanja ljudske prirode kroz koncepte čojstva (ljudskosti prema drugima) i junaštva (hrabrosti u borbi) sugerišu visoku emocionalnu inteligenciju i razumevanje moralnih vrednosti.
3. Verbalna inteligencija: Iako je kasno naučio da piše, njegova dela su jasna, direktna i duboko moralna. Ovo pokazuje njegovu sposobnost za verbalnu ekspresiju i jasno strukturiranje misli.
4. Kritičko razmišljanje: Miljanov je uspeo da posmatra i sistematizuje moralne vrednosti svog društva, što ukazuje na analitičku sposobnost i kritički stav prema okolini.

---

Procena IQ vrednosti (špekulativno):​

Ako bi se moralo hipotetički proceniti, Marko Miljanov bi mogao imati IQ između 120 i 130. Ova vrednost ga stavlja iznad prosečne inteligencije (prosek je oko 100) i svrstava ga u kategoriju visoko inteligentnih osoba.

• Njegova praktična i emocionalna inteligencija dominiraju u odnosu na logičko-matematičku inteligenciju, koju nije imao priliku da razvije zbog nedostatka formalnog obrazovanja.
• Naučiti čitanje i pisanje u kasnijim godinama i pritom ostaviti vredna književna dela, ukazuje na izuzetnu kognitivnu fleksibilnost i upornost.

---

Zaključak:​

Iako je nemoguće tačno izmeriti IQ Marka Miljanova, njegovi doprinosi kao vojskovođe, vođe plemena i pisca sugerišu da je bio visoko inteligentan čovek sa dominantnim praktičnim, emocionalnim i verbalnim sposobnostima. Inteligencija mu se ogledala ne samo u rešenjima za životne situacije, već i u dubokom razumevanju ljudske prirode i etičkih vrednosti.

Al sad ko ti je uticajniji Njegos ili Miljanov?

 

[Mrkalj]

Al sad ko ti je uticajniji Njegos ili Miljanov?

To je bar lako. Uticajniji je onaj koji je umeo dalje da pljune.

 

[ZabranjeniLegenda]

To je bar lako. Uticajniji je onaj ko je umeo dalje da pljune.

Dobro, a po tebi licno

 

[Mrkalj]

Dobro, a po tebi licno

Obojica su, neprocenjive ličnosti crnogorske istorije, ali Njegoš je "veći" u globalnim okvirima.

Po meni je Njegoš, prema svim merilima, uticajnija ličnost, kako u književnom, filozofskom, tako i u političkom smislu. Njegova dela imaju univerzalni domet i trajnu vrednost. Miljanov je važan kao moralni autoritet i hroničar narodne etike, ali njegov uticaj je primarno vezan za crnogorsko društvo i kulturu.

 

[ZabranjeniLegenda]

Obojica su, neprocenjive ličnosti crnogorske istorije, ali Njegoš je "veći" u globalnim okvirima.

Po meni je Njegoš, prema svim merilima, uticajnija ličnost, kako u književnom, filozofskom, tako i u političkom smislu. Njegova dela imaju univerzalni domet i trajnu vrednost. Miljanov je važan kao moralni autoritet i hroničar narodne etike, ali njegov uticaj je primarno vezan za crnogorsko društvo i kulturu.

Dobro, posteno.

Ali sto mislis o tome sto Njegos u njegovom vremenu (i u godinama nakon smrti) nije bio narocito popularan, sto zbog njegovog surovog vladanja, sto zbog toga sto nije dobio velike bitke. Dok Miljanov je bio obozovan kod Crnogoraca mali i veliki za svog zivota, pa i nakon smrti.

A i to sto Miljanova filozofija i djela bolje se uklapaju sa multietnickim i gradjanskim sklopom danasnje Crne Gore, za razliku od Njegosa?

 

[ZabranjeniLegenda]

Intreresantan citat iz knjige Gerharda Gezemana "Cojstvo i junastvo starih Crnogoraca" sa pocetka 20. vijeka:


,,Jednom isao putem Šuto Radovanov, takodje poznati junak, tih i zamisljen, jos potpuno pod utiskom ove snažne licnosti koja je sada zivjela u nemilosti.

Jedan od njegovih zemljaka upita ga otkuda dolazi.

Odgovor: ,,Od najboljeg Crnogorca”.

,,To je krupna rijec”, odgovori ovaj, ,,dosta bi bilo da si rekao da si bio kao kod najboljega”.

Ali ovaj se obrescnu: ,,Sta ti znas o tome? Ako je bog ikada imao posla sa kakvom zenom, onda je to morala biti majka Marka Miljanova.”

 

[Bastiani]

Омиљена епизода ми је она када су Марку Миљанова јавили да је стигао царски изасланик из Беча и да му нуде да буде краљ Албаније. Марко одбио и наложио да се изасланика удари сто батина, "или, ка царском чоеку, сто и једна". Да се испоштује аустријски цар.