Lex et Honor
Primećen član
- Poruka
- 748
Kada se govori o srpskim porazima kao najkobniji se smatrao poraz na Kosovu Polju 1389. jer je srpska drzava posle tog dogadjaja počela da slabi sve dok nije potpuno nestala 1459. padom Smedereva. Ja se sa time nikako ne mogu sloziti, jer se porazi moraju sagledavati iz perspektive dalekoseznih posledica do kojih taj poraz dovodi. Tacno da je Srbija izgubila sansu da napreduje kao civilizacija i drzava, da ima siroki izlaz na bar 2 mora, ali i da nije doslo do tog poraza Srbija bi se krunila, smanjivala, povecavala, pa opet smanjivala, nas narod bi integrisao druge, ali bi se i sam delio. Imali bi mozda neoklasicizam, humanizam i renesansu, ali sa tacke gledista iz 2019. to nije toliko bitno. Nas narod je 1918. (godina potpunog oslobodjenja Srba) u etnickom smislu bio rasprostranjen na vise teritorija nego sto je to bilo pre 1389. Zato mislim da je turska okupacija, i pored negativne strane slamanjem srpske drzave i civilizacije, imala i pozitivnu ulogu. Ta pozitivna uloga se ogleda u nasoj kolonizaciji zapada Balkana sve do Zumberka i Panonije sve do Sent Andreje. Srbi su najcesce bezali u te krajeve od turskog serijata, ali je bilo i namernog naseljavanja srpskog zivlja od strane Turaka u opustele teritorije. Naravno, Turci su nam naselili Albance na nasem jugu, ali ipak, i pored toga, Srbi su u etnickom smislu dobili vise teritorija nego sto su drzali pre. Zato mislim da taj poraz iz 1389. ipak nije bio najtragicniji, vec drugi najtragicniji.
Nas najtragicniji poraz cije posledice osecamo, a tek cemo osecati u buducnosti, jeste poraz u takozvanim Ratovima za jugoslovensko nasledje (1991-1999). Poraz u koji nas je uveo autoritarni, socijalisticki slobisticki rezim. Naravno, taj poraz je imao svoj uvod. Taj uvod pocinje upravo krajem 1918. koja je, ironicno, i godina potpunog oslobodjenja Srba. Napravili smo gresku zbog koje cemo se kajati vekovima. Napravili smo unitarnu Jugoslaviju i ukinuli sami sebe. Razrada tog uvoda se odvija od nedemokratskog lumpelproleterijatskog sabora u Jajcu pa kroz ceo politicki sistem socijalisticke Jugoslavije. Medjutim, ni 1990. nije bilo kasno da se curak preokrene u srpsku korist. Nasa nepragmaticnost, neshvatanje konstelacije snaga u svetu i kako njima manipulisati, insistiranje na ocuvanju socijalizma, brzopletost, a i nereagovanje, doveli su nas do strasnog poraza. Koje su posledice tog poraza? Prokazani smo, izgubili teritorije, izgubili narod, uvijeni u katran i perje, razorena privreda i demografija... Prvi put postoji medjunarodni dan kada se obelezava neki zlocin koji su pocinili odredjeni pripadnici naseg naroda. Mozemo da kukamo da je to nepravda, ali je tako.
Iz tih ratova izasli smo kao gubitnici Krajine, Livanjskog Polja, Slavonije, zapadne Bos. Krajine, Srba na Kosovu vise malte ne i nema... Nikada vise Srbi nece biti vecina u Kninu, Sarajevu, na Papuku, u Vukovaru, a verovatno ni u Prizrenu... Kao narod smo sabijeni na uzu Srbiju, Vojvodinu i RS iz koje narod toliko odlazi i ne radja se, da ve sada ima oko 800.000 st, a Srba u celoj Bosni ima manje o milion. Prvi put od 1920ih!!! U Crnoj Gori Crnogorci i Srbi vise nisu sinonimi. Ok, za to je kriv "uvod", tj. socijalisticka Jugoslavija, ali srpski poraz u ratovima i prokazanost je dovela dotle da je ljude prosto sramota da budu Srbi i okrecu se drugim identitetima.
Koliko god se mi tesili da cemo jednog dana uz pomoc Rusa, Marsovaca, Amera kad promene misljenje, ili koga vec povratiti sve to, podsvesno i sami znamo da je taj poraz trajan i da vise nikada nece biti masovne kolonizacije Srba (da bi Srbi opet mogli biti vecina na tim teritorijama) izvan granica sadasnje Srbije. A tamo gde su Srbi starosedeoci, a vise ne nose taj identitet (CG, Dubrovnik, Dalmacija do Omisa) nece se vratiti identitetu predaka jer su citave generacije odrasle sa drugacijim identitetom koje na Srbe gledaju kao na invaziju.
Druga stvar je privredni kolaps, koji je doveo do socijalne nesigurnosti koja za posledicu ima masovnu emigraciju u dubinu Evrope, jezivog pada nataliteta i hiperporasta mortaliteta. Poraz je doveo do nacionalne apatije i gubitka vere u bolje sutra. A optimizam je bilo nesto sto je krasilo nas narod i za vreme turske okupacije, i za vreme WW1 i WW2. Toga danas vise nema...
Nas najtragicniji poraz cije posledice osecamo, a tek cemo osecati u buducnosti, jeste poraz u takozvanim Ratovima za jugoslovensko nasledje (1991-1999). Poraz u koji nas je uveo autoritarni, socijalisticki slobisticki rezim. Naravno, taj poraz je imao svoj uvod. Taj uvod pocinje upravo krajem 1918. koja je, ironicno, i godina potpunog oslobodjenja Srba. Napravili smo gresku zbog koje cemo se kajati vekovima. Napravili smo unitarnu Jugoslaviju i ukinuli sami sebe. Razrada tog uvoda se odvija od nedemokratskog lumpelproleterijatskog sabora u Jajcu pa kroz ceo politicki sistem socijalisticke Jugoslavije. Medjutim, ni 1990. nije bilo kasno da se curak preokrene u srpsku korist. Nasa nepragmaticnost, neshvatanje konstelacije snaga u svetu i kako njima manipulisati, insistiranje na ocuvanju socijalizma, brzopletost, a i nereagovanje, doveli su nas do strasnog poraza. Koje su posledice tog poraza? Prokazani smo, izgubili teritorije, izgubili narod, uvijeni u katran i perje, razorena privreda i demografija... Prvi put postoji medjunarodni dan kada se obelezava neki zlocin koji su pocinili odredjeni pripadnici naseg naroda. Mozemo da kukamo da je to nepravda, ali je tako.
Iz tih ratova izasli smo kao gubitnici Krajine, Livanjskog Polja, Slavonije, zapadne Bos. Krajine, Srba na Kosovu vise malte ne i nema... Nikada vise Srbi nece biti vecina u Kninu, Sarajevu, na Papuku, u Vukovaru, a verovatno ni u Prizrenu... Kao narod smo sabijeni na uzu Srbiju, Vojvodinu i RS iz koje narod toliko odlazi i ne radja se, da ve sada ima oko 800.000 st, a Srba u celoj Bosni ima manje o milion. Prvi put od 1920ih!!! U Crnoj Gori Crnogorci i Srbi vise nisu sinonimi. Ok, za to je kriv "uvod", tj. socijalisticka Jugoslavija, ali srpski poraz u ratovima i prokazanost je dovela dotle da je ljude prosto sramota da budu Srbi i okrecu se drugim identitetima.
Koliko god se mi tesili da cemo jednog dana uz pomoc Rusa, Marsovaca, Amera kad promene misljenje, ili koga vec povratiti sve to, podsvesno i sami znamo da je taj poraz trajan i da vise nikada nece biti masovne kolonizacije Srba (da bi Srbi opet mogli biti vecina na tim teritorijama) izvan granica sadasnje Srbije. A tamo gde su Srbi starosedeoci, a vise ne nose taj identitet (CG, Dubrovnik, Dalmacija do Omisa) nece se vratiti identitetu predaka jer su citave generacije odrasle sa drugacijim identitetom koje na Srbe gledaju kao na invaziju.
Druga stvar je privredni kolaps, koji je doveo do socijalne nesigurnosti koja za posledicu ima masovnu emigraciju u dubinu Evrope, jezivog pada nataliteta i hiperporasta mortaliteta. Poraz je doveo do nacionalne apatije i gubitka vere u bolje sutra. A optimizam je bilo nesto sto je krasilo nas narod i za vreme turske okupacije, i za vreme WW1 i WW2. Toga danas vise nema...
