Kad treba da odes u nedeljnu kupovinu hrane treba da vuces 20kg u rukama i u busevima? Ili kad ujutro idete na posao 10-15km dalje po kisi ili snegu onda cete da idete pesice ili da pedalite u kabanici? Takodje ako treba da odete u vecernjoj toaleti u pozoriste ili koncert ozbiljne muzike cete da pesacite u stiklama 10km ili vozite bajk 15km? Sasvim drugi par opanaka je ako imate metro liniju od recimo Zemuna do Slavije pa se zaputite od Muhara do JDP, tad je bolje i brze i u vecernjoj toaleti ici u pozoriste javnim prevozom nego sopstvenim kolima ili taksijem.
Bajk je primeren za neke manje zahtevne stvari u lepo vreme, pesacenje je do par km razdaljine (ono za sta mozes da potrosis maksimalno 30-40 min u jednom pravcu a javni prevoz samo ako vam je jedina mogucnost a ne gubite previse vremena. Zamislite da svaki bogovetni dan gubite u busevima na odlazak i povratak sa posla dva sata a da to automobilom mozete da obavite za sat vremena. 250 radnih dana po 1 sat gubitka na transport koji niste morali da imate je 250 sati na godinu dana vise u transportu ili nesto jace od 10 dana na godinu dana koje zarad ekologije gubite u transportu. Ili jos bolje, za 40 godina radne karijere tako procerdate 10 hiljada sati zivota ili 1 godinu i 51 dan i 16 sati zivota. Po meni apsolutno nelogican gubitak ne nas malog dela zivota.
Znači od milion zaposlenih u gradu, treba da bude milion kola i da deca to udišu?
To je tvoja logika, da svi dišemo izduvne gasove.
I da nemamo gde da šetamo ako se parkiraš na trotoar.
Ti računaš sate koje “gubiš” ako ne sediš u kolima, ali ne računaš sate života koje gubiš zato što sediš u kolima.
Ne meri se vreme samo kilometrima, nego posledicama.
Tih tvojih “uštedenih” sat vremena dnevno vraća ti se kroz godine kao višak kilograma, povišen pritisak, stres, zatrovana pluća, slomljeni nervi u gužvi, potrošeni novac, nervoza i otuđenost od svega živog.
To što ti nazivaš “logikom” je čista iluzija komfora – najskuplji oblik lenjosti.
Bicikl i pešačenje nisu luksuz, to su najstariji i najprirodniji oblici kretanja. Telo je napravljeno da se kreće, ne da trune u limenoj kutiji od 2 tone koja troši gorivo, guši vazduh i zauzima po 10 kvadrata javnog prostora po osobi.
A kad već spominješ pozorište i štikle — da, baš zato što idemo u pozorište, trebalo bi da se setimo da smo deo zajednice i da ne mislimo samo na sebe.
Nema ništa kulturno u tome da voziš auto do pozorišta i parkiraš ga na trotoaru pred vratima, a posle glumiš moralnost dok glumi diše smog.
Tih tvojih “10 hiljada sati života” nisi izgubio ako si ih proveo u kretanju, disanju i kontaktu sa ljudima — izgubio si ih ako si ih proveo zatvoren, zagađujući druge, misleći da je moral ušteda vremena, a ne ušteda planete.
U prevodu: nisi ti brži, samo si otuđen.
Jer brzina bez svesti nije napredak — to je bekstvo.
To vreme nije „čisto dobitak“ — vožnja autom u gradu nosi skrivene troškove: traženje parkinga (u gradovima je to često 10–20 minuta dnevno), stres u gužvi, praznjenje baterije (ako koristite električni auto), održavanje, čekanje na semaforima.
Parkiranje i traženje mesta često jedu uštedu. Ako voziš u centar, često izgubiš vreme tražeći mesto i hodajući od udaljene garaže. To „sat“ može biti mit.
Kvalitet tog sata: sat proveden u kolima u gužvi i stresu nije isto što i sat proveden aktivno (vožnja bicikla) — fizička aktivnost povećava produktivnost, smanjuje bolesne dane i troškove zdravlja. Dakle, „dobijeno“ vreme može koštati više u zdravlju i efikasnosti kasnije.
10.000 sati „izgubljenog života“ — zvuči dramatično, ali: šta je kvalitet tih sati? Jesu li to sati udisanja zagađenog vazduha, fizičke inercije i stresa — ili su to sati kretanja, snažnijeg srca i bolje koncentracije? Ti si računicu pretvorio u ideološki argument bez procene kvaliteta.
Ne moraš da budeš ekstrem: koristi auto kad treba (porodična selidba, veliki šoping, loše vreme i bez alternative) — ali ne koristi ga automatski za svaku sitnicu.
Multimodalni pristup: kombinuješ bicikl + javni prevoz + retka upotreba auta. To je pragmatično i efikasno.
Električni bicikli: rešavaju problem dužih distance i znojenja — stižeš brzo, bez tuča sa vremenom, i ne moraš da budeš super-fit.
Dostava i kupovina online: za one koji ne žele da nose 20 kg — danas je to opcija i često skuplja manje vremena nego skraćena „šetnja plus gužva“.
Planiranje i zajedničko korišćenje: carpool, kombi službe za radnike, javne inicijative za dostavu iz supermarketa — smanjuju troškove, gužvu i emisiju.
Tvoj tip izgovora meri samo vreme koje mu je zgodno brojati. Ne meri zdravlje, ne meri vazduh koji deca dišu, ne meri novac koji ceo grad plaća zbog gužvi i bolnica.
Nazvati vožnju autom „logikom“ zato što ti štedi sat dnevno — a pritom to „štedljivo“ vreme trošiš u zagušenju, nervozi i zdravstvenom trošku — je sebično i kratkovido.
Moralnost ponašanja u zajednici znači da svoje izbore vagamo i prema uticaju na druge, ne samo prema sopstvenoj udobnosti.
