Да ли је Мојсијев Закон превазиђен или је још на снази?

Mojsije se namojsijo !

Kako jedan ćifutski zakon od prije 2,600 godina može biti aktuelan za pravoslavne!

Pravoslavlje sa ćifutuzmom nema ništa sem u glavama nekih poremećenih ljudi.

Za nas je obavezan samo novi zavjet.
:think:
Samo Novi zavet, nije problem, odma' dođe... a u Novom zavetu jasno stoji:
Mateja [5:17-18]

Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nisam došao da pokvarim, nego da ispunim.

Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanje slovce ili jedna titla iz zakona dok se sve ne izvrši.
...pa sada ti idi i objasni Hristosu, kako ti bolje znaš od njega. :bye:

P.S. U profilu ti stoji da si "pagan jeretik i bogumil", pa mi je nejasan izraz "nas pravoslavne", koji si upotrebio. :dontunderstand:
 
Mислим да можемо разликовати ревност по Закону али и ревност по благодатном озарењу. Међутим, када се мало удубимо у посланице, видимо да нас је Бог заволео први и да од Њега долази та иницијатива, тако да је ревност другостепена - не и небитна - и да она пре може иконизовати одговор човека на благодат Божију а не законску норму која по аутоматизму спасава или чак провоцира Бога да пружи благодат. Тада би Закон као благодатна рефлексија могао дрско рећи Богу: "Дај што си дужан!", међутим, онда би то личило на трговачки однос (не чак ни робовласнички како неки прејудицирају), чиме би се узајаман однос довео до руба баналности.
Mожемо рећи да су Јудејци ревновали по благодатном моделу, јер је њима законска норма, тиме и дела, била морална перспектива по којој су себе сматрали себе савршенима. Има доста примера у Старом Завету, а овде смо ипак кренули од Мојсијевог закона који је имао своје место и сврху у тадашње време. Јанарас у делу "Слобода морала" Закон тумачи као оно што је у оно време за Јудејце представљало заједницу са Богом. Моја дилема је колико се таква свест одржала данас а да се по цену Мојсијевог закона превиди благодатна етика коју је Христос донео у свет? Јер смо сведоци и данас да многи хришћани благодат тумаче према мери испуњења закона а не према Литургијској мери колико се уподобљавају кроз личну причасност Богу.
 
Mozda svima nama u prvi mah deluje kako je prijatno osvetiti se i na zlo uzvratiti istom merom,ali kad bolje razmislimo zakljucicemo da se mnogo lepse osecamo kad oprostimo.

Al... Ima neki eksperimenti sa NMR skenerom gde su snimali mozak ljudi koji su uspeli da se osvete. I tamo se pokazale lampice kao po ulicama pred Novu godinu. Samo seksualno zadovoljstvo mož da zapali tolko svećica... :lol:

Inače, misim da bi pravosuđe zasnovano na osveti (gde bi sudovi samo određivali krivicu) dalo fantastične preventivne rezultate. Šteta što ga budale kompromitovaše. :mrgreen:
 
Hvala na linku,zanima me naravno.
,ali ne vaze isti zakoni...za nas vazi Ljubav a oni kazu : zar SAMO ljubav....za njih ljubav nije dovoljna ,za nas je sveobuhvatna vrlina.....
Hriscanstvo prevazilazi dotadasnju,cak i najnapredniju filozofiju...
Pa koja je svrha voleti i pružati ljubav, ako živimo nemoralno, tj. ne poštujemo Božji zakon? Nemamo mi tu osnovu da kažemo "e ovo ću izvršavati, a ovo neću jer meni to ne odgovara." Sve što nam je Tvorac dao ima svoju svrhu.
Po meni najugodniji narod pred Bogom trenutno, su Mesijanski Jevreji, kojih je iz dana u dan sve više. Prihvatili su Hrista, a žive po Tori...to je najidealnije.

Jevrejski narod je izabran jer ce se u tom narodu roditi ovaploceni Bog,a ne zato sto ce za par hiljada godina biti simpatican vecini:cool:
Pri tom,taj narod,je razapeo tog istiog Boga koji ga je izabrao,pa ne razumem tvoju potrebu da pises kako je taj narod bio skrenuo sa puta milosti.
Jeste,bili su losi,da li najgori,ne znam,ali ni ostali nisu tako blistali (cast pojedincima).
Pa nije jedini razlog rođenje Isusa Hista,..Bog će tek da interveniše preko tog naroda,..čitaj buduće događaje. To je narod koji će biti videlo svim drugim narodima.
Mnogo smo se primakli budućim događajima....Pogledaj trenutna dešavanja oko Libije, čim se to okonča sledeći je Izrael, to se već sada zna...Imamo i to da Izrael mora da se dovede u red. Pogledaj kroz istoriju kako ih je Tvorac dovodio u red...razne okupacije, stradanja. i sl. Pa da nije bilo holokausta Izrael bi verovatno nestao...Na žalost potrebno je da čovek postrada da bi se doveo u red..Tako da će morati Izrael proći kroz nove patnje, ali kada se prizove pameti, onda možemo da očekujemo poslednje događaje i onda će se videti ko je na čemu, ko je na putu istine ako ne. :)
Raspitaj se malo sa kakvim neprijateljima je okružen Izrael, i kakve su mu šanse da opstane ukoliko ga napadne NATO ili bilo ko drugi...šanse su vrlo, vrlo male, gotovo da ih i nema...Ali hajde da sačekamo i vidimo kako će Tvorac da stane ispred svog naroda. :)
Ja sam Hrišćanin, da ne pomisliš da sam Jevrejin pa da ih nešto branim...sve ovo imaš u Svetom Pismu.

Nemoguce je moralne norme sasvim drugog i nama tesko pojmljivog okruzenja primenjivati danas....to samo izaziva disharmoniju u coveku...
Mozda svima nama u prvi mah deluje kako je prijatno osvetiti se i na zlo uzvratiti istom merom,ali kad bolje razmislimo zakljucicemo da se mnogo lepse osecamo kad oprostimo.
Nemoj pogrešno da me shvatiš, ali mislim da nisi baš najbolje razumela Božji zakon, zakon iz Tore, prvih 5 Mojsijevih. Postoje zakoni koji se mogu izvršavati samo u teokratskim državama, to je ono "oko za oko, zub za zub". Ali pošto nemamo teokratsku državu taj zakon se ne izvršuje. Ali postoje zakoni koji važe za individue....zakon koji se može držati, zakon koji je Isus držao! Pitanje je samo da li smo mi spremni da odbacimo materijalo, telesna zadovoljstva i sl. poroke današnjice. Božji zakon je nepromenljiv, ali ljudi su promenljivi, pa skloni smo menjanju i prilagođavanju mnogo čega, pa tako i zakona. :)

Odslušaj ovo predavanje, mislim da će ti MNOGO pomoći, vezano za ove teme: http://www.box.net/shared/05g8zat5je
 
Mислим да можемо разликовати ревност по Закону али и ревност по благодатном озарењу. Међутим, када се мало удубимо у посланице, видимо да нас је Бог заволео први и да од Њега долази та иницијатива, тако да је ревност другостепена - не и небитна - и да она пре може иконизовати одговор човека на благодат Божију а не законску норму која по аутоматизму спасава или чак провоцира Бога да пружи благодат. Тада би Закон као благодатна рефлексија могао дрско рећи Богу: "Дај што си дужан!", међутим, онда би то личило на трговачки однос (не чак ни робовласнички како неки прејудицирају), чиме би се узајаман однос довео до руба баналности.
Mожемо рећи да су Јудејци ревновали по благодатном моделу, јер је њима законска норма, тиме и дела, била морална перспектива по којој су себе сматрали себе савршенима. Има доста примера у Старом Завету, а овде смо ипак кренули од Мојсијевог закона који је имао своје место и сврху у тадашње време. Јанарас у делу "Слобода морала" Закон тумачи као оно што је у оно време за Јудејце представљало заједницу са Богом. Моја дилема је колико се таква свест одржала данас а да се по цену Мојсијевог закона превиди благодатна етика коју је Христос донео у свет? Јер смо сведоци и данас да многи хришћани благодат тумаче према мери испуњења закона а не према Литургијској мери колико се уподобљавају кроз личну причасност Богу.
Poslanice? Tumačenja?
Ovaj... Hristosove sopstvene reči Mateja [5:17-18] :hej:
 
Dekalog u S. Z.
A u N. Z. Hristos kaze da ide Ocu Svom ali da ce poslati Duha Utesitelja.

Netacno da je dekalog dat Jevrejima,ako je tako ti si slobodan da krades,ubijas,pljackas,bludnicis,nepostujes roditelje,budes idolopoklonik..Jel tako?
Kave veze ima slanje Utesitelja sa nekavim zakonom blagodati?Pokazi gde je napisan zakon blagodati,nemoj da mi citiras nesto sto ni ti ti sam ne znas kakve veze ima sa pitanjem koje sam ti postavio.
Sto se tice deklaoga,hoces reci da Adam i Eva nisu znali za 10.zapovesti.Da nije znao Avram,Jakov,Isak...?Po cemu su oni ziveli,oni nisu bili Jevreji?
 
Pa koja je svrha voleti i pružati ljubav, ako živimo nemoralno, tj. ne poštujemo Božji zakon? Nemamo mi tu osnovu da kažemo "e ovo ću izvršavati, a ovo neću jer meni to ne odgovara." Sve što nam je Tvorac dao ima svoju svrhu.
Po meni najugodniji narod pred Bogom trenutno, su Mesijanski Jevreji, kojih je iz dana u dan sve više. Prihvatili su Hrista, a žive po Tori...to je najidealnije.
Ljubav o kojoj mi govorimo,Agapi,je,kao sto rekoh,sveobuhvatna vrlina,tako da je ziveti ljubavlju savrseno moralno.
Kao hriscanka ja postujem Novi Zavet,i prihvatam Stari na nacin na koji ga moja crkva prihvata,sto mi je sasvim prirodno,zato i jesam pravoslavne vere.
Isus je moja osnova za sve sto treba ili ne treba da prihvatim.



Pa nije jedini razlog rođenje Isusa Hista,..Bog će tek da interveniše preko tog naroda,..čitaj buduće događaje. To je narod koji će biti videlo svim drugim narodima.
Mnogo smo se primakli budućim događajima....Pogledaj trenutna dešavanja oko Libije, čim se to okonča sledeći je Izrael, to se već sada zna...Imamo i to da Izrael mora da se dovede u red. Pogledaj kroz istoriju kako ih je Tvorac dovodio u red...razne okupacije, stradanja. i sl. Pa da nije bilo holokausta Izrael bi verovatno nestao...Na žalost potrebno je da čovek postrada da bi se doveo u red..Tako da će morati Izrael proći kroz nove patnje, ali kada se prizove pameti, onda možemo da očekujemo poslednje događaje i onda će se videti ko je na čemu, ko je na putu istine ako ne. :)
Raspitaj se malo sa kakvim neprijateljima je okružen Izrael, i kakve su mu šanse da opstane ukoliko ga napadne NATO ili bilo ko drugi...šanse su vrlo, vrlo male, gotovo da ih i nema...Ali hajde da sačekamo i vidimo kako će Tvorac da stane ispred svog naroda. :)
Ja sam Hrišćanin, da ne pomisliš da sam Jevrejin pa da ih nešto branim...sve ovo imaš u Svetom Pismu.
Sta ce biti ja ne znam,niti se trudim da saznam..
U Evandjelju je receno vise nego dovoljno.
Ne bih da komentarisem jevrejske stavove....:cool:



Nemoj pogrešno da me shvatiš, ali mislim da nisi baš najbolje razumela Božji zakon, zakon iz Tore, prvih 5 Mojsijevih. Postoje zakoni koji se mogu izvršavati samo u teokratskim državama, to je ono "oko za oko, zub za zub". Ali pošto nemamo teokratsku državu taj zakon se ne izvršuje. Ali postoje zakoni koji važe za individue....zakon koji se može držati, zakon koji je Isus držao! Pitanje je samo da li smo mi spremni da odbacimo materijalo, telesna zadovoljstva i sl. poroke današnjice. Božji zakon je nepromenljiv, ali ljudi su promenljivi, pa skloni smo menjanju i prilagođavanju mnogo čega, pa tako i zakona. :)

Odslušaj ovo predavanje, mislim da će ti MNOGO pomoći, vezano za ove teme: http://www.box.net/shared/05g8zat5je
Bozji Zakon je nepromenljiv i nije se promenio i savremen je u svako doba,ali mnogo zakona iz Starog Zaveta bili su pisani u ono vreme u onim okolnostima za one ljude i to je svakom realnom i zaintresovanom coveku jasno.
A i Sam Gospod je pomenuo "Vama je Mojsej dopustio po okorjelosti srca vašega da otpuštate žene svoje; a iz pocetka nije bilo tako."
I samo ime Stari Zavet,kako mi hriscani nazivamo tu knjigu ,ne stoji bez razloga...
Mi zivimo u doba Novog Zaveta i centar nasih zivota je Hrist i Evandjelje.
 
Al... Ima neki eksperimenti sa NMR skenerom gde su snimali mozak ljudi koji su uspeli da se osvete. I tamo se pokazale lampice kao po ulicama pred Novu godinu. Samo seksualno zadovoljstvo mož da zapali tolko svećica... :lol:

Inače, misim da bi pravosuđe zasnovano na osveti (gde bi sudovi samo određivali krivicu) dalo fantastične preventivne rezultate. Šteta što ga budale kompromitovaše. :mrgreen:

Opet si bio nevaljao :lol:
 
Znam ljude koji nisu vernici a zive u skladu sa samim sobom--i savrseno postuju Deset Zapovesti.
Covek je stvoren po Liku Bozijem,i Taj Lik ne moze biti prevazidjen..


"Jer kad neznabošci nemajuci zakona cine od prirode što je po zakonu, oni nemajuci zakon sami su sebi zakon;
Oni dokazuju da je u srcima njihovim napisano ono što je po zakonu, pošto svjedoci savjest njihova, i pošto se misli njihove meðu sobom optužuju ili opravdavaju,"
 
Poslednja izmena:
Netacno da je dekalog dat Jevrejima,ako je tako ti si slobodan da krades,ubijas,pljackas,bludnicis,nepostujes roditelje,budes idolopoklonik..Jel tako?
Kave veze ima slanje Utesitelja sa nekavim zakonom blagodati?Pokazi gde je napisan zakon blagodati,nemoj da mi citiras nesto sto ni ti ti sam ne znas kakve veze ima sa pitanjem koje sam ti postavio.
Sto se tice deklaoga,hoces reci da Adam i Eva nisu znali za 10.zapovesti.Da nije znao Avram,Jakov,Isak...?Po cemu su oni ziveli,oni nisu bili Jevreji?

Dekalog je dat Judejcima kao Bogom izabranom narodu.
Tumacenja koja nudis u nastavku su zamena teza. Nisi slobodan jer nije u pitanju nacionalni problem.
Ima veze Utesitelj jer je on Darodavac blagodati. Citaj malo Jevandjelje. Ili makar vidi o prazniku Pedesetnice sta bese. Nije u pitanju pisani zakon na plocama kao kod Mojsija nego na srcu.
Ponavljam za Adama i Evu i ostale da nije u pitanju nacionalni problem.
 
Ljubav o kojoj mi govorimo,Agapi,je,kao sto rekoh,sveobuhvatna vrlina,tako da je ziveti ljubavlju savrseno moralno.
Kao hriscanka ja postujem Novi Zavet,i prihvatam Stari na nacin na koji ga moja crkva prihvata,sto mi je sasvim prirodno,zato i jesam pravoslavne vere.
Isus je moja osnova za sve sto treba ili ne treba da prihvatim.




Sta ce biti ja ne znam,niti se trudim da saznam..
U Evandjelju je receno vise nego dovoljno.
Ne bih da komentarisem jevrejske stavove....:cool:




Bozji Zakon je nepromenljiv i nije se promenio i savremen je u svako doba,ali mnogo zakona iz Starog Zaveta bili su pisani u ono vreme u onim okolnostima za one ljude i to je svakom realnom i zaintresovanom coveku jasno.
A i Sam Gospod je pomenuo "Vama je Mojsej dopustio po okorjelosti srca vašega da otpuštate žene svoje; a iz pocetka nije bilo tako."
I samo ime Stari Zavet,kako mi hriscani nazivamo tu knjigu ,ne stoji bez razloga...
Mi zivimo u doba Novog Zaveta i centar nasih zivota je Hrist i Evandjelje.
Ok...razumem te...Odslušaj ako budeš imala vremena predavanje koje sam ti dao (http://www.box.net/shared/05g8zat5je)
 
Znam ljude koji nisu vernici a zive u skladu sa samim sobom--i savrseno postuju Deset Zapovesti.
Covek je stvoren po Liku Bozijem,i Taj Lik ne moze biti prevazidjen..


"Jer kad neznabošci nemajuci zakona cine od prirode što je po zakonu, oni nemajuci zakon sami su sebi zakon;
Oni dokazuju da je u srcima njihovim napisano ono što je po zakonu, pošto svjedoci savjest njihova, i pošto se misli njihove meðu sobom optužuju ili opravdavaju,"

Lepo vam piše: ne trebaju nam avramske religije, no, ko će da misli, kad je lakše slediti. :roll:
 
Malo sam istrazivao po drugim autorima, pa evo nekih zapazanja...

Дуганџић сматра да је апостолу Павлу неосновано приписивана антиномија Закона и благодати и да са Законом треба радикално прекинути. Апостол је само говорио о сваком човеку и његовој немоћи да буде праведан пред Богом једино кроз дела. Види: I. Dugandžić., Biblijska teologija Novoga Zavjeta, Kršćanska sadašnjost, Zagreb 2004, 105.

Осуђујући природне страсти, Закон их ничим не замењује и оставља их у ранијој снази. Закон не може да укроти жељу за нечим неморалним. Грех се не укида Законом већ га подстиче онога трена када човек постане свестан онога што жели као забрањено. Јер Закон показује само шта не треба да се чини док за оно што треба не говори ништа. В. Соловјов, Духовне основе живота, Логос, Београд 2008, 15.

Владика Игнатије умесно тврди да испуњавање моралних или Божијих закона не чини конкретна бића вечним. И. Мидић, „Црква као нови начин постојања човека и творевине (изнад морала и институције)“, Луча XXI-XXII (2004-2005), Никшић 2006, 548

Флоровски категорично истиче синтезу Старог и Новог Завета, и између њих не види радикалан прекид већ јединство Божанског Домостроја. Закон и Јеванђеље чине једну целину. Свако ко у Христу не признаје Месију издаје Стари Завет јер су се сва пророштва Старог Завета испунила у Христу. Г. Флоровски, „Стари Завет и Оци Цркве“, Црква је живот, Београд 2005, 127-128. Слично томе, Петровић одлично примећује да Стари Завет не може бити безначајан тиме што је прошао, јер онда ни Господ не би оприсутнио Мојсија и Илију у догађају Преображења на Тавору. У питању је благодатни континуитет који се креће од Старог преко Новог Завета до Будућег века. Христос не укида старозаветни континуитет у домостроју спасења света. П. Петровић, „Богослужбена утемељења светоотачких виђења нестворене божанске светлости“, Отачник I, 2 - 3, Београд 2007, 68-69. У складу са тим, Дуганџић говори да нема есхатолошког савеза који би искључивао Израел, као и да нема новозаветне Цркве без старозаветног Израела као народа чија су се обећања испунила у Христу. I. Dugandzic, исто, 122

„Закон може бити донет и прихваћен од стране људи, па макар се ови трудили да у њему изразе идеју Божанске правде. То је оно што правници зову „позитивним правом“. Он и јесте област несавршености у праву. Закон је увек законо-давство, законо-установљење, устав. И тај моменат установљења и доношења јесте стваралачки акт људске природе која непрестано греши. Нема непогрешивог позитивног права и непогрешивог закона. Позитивно право је склоно да Божију заповест замени заповестима људским. Реч Божија уклања се установљеним предањем и казуистичким тумачењима. На то указује сам Христос.“ Б. Вишеславцев, Етика преображеног ероса, 14.

Б. Лубардић тумачећи Јеванђељску причу о крвоточивој жени и констатујући да је Јеврејски Закон такве особе сматрао нечистим, као и све оно чега се дотакну, истиче да упркос забрани жена ипак приступа Христу, прескаче моралну заповест и на неки начин „прља“ Христа. Али, морал Закона није прескочен већ превладан стога је Господ не одбацује већ је прихвата као такву – као нечисту. Надасве, Он је похваљује због надморалне храбрости њене вере. Б. Лубардић, „Апофатика и катафатика – теолошко тумачење и философско објашњење“, Богословље XLIX, 1-2, Београд 2004, 66.

Берђајев одлично примећује да у моралу хришћанског света постоји страшан терет који потискује благодатну љубав. Хришћанство се заразило моралом прилагођавања користима овог света синдромом страха којим се пориче божанско порекло човека. Таква морална свест оправдава послушност злу јер у подношењу зла види врлину – а ту нема пожртвованости. Традиционални морал хришћанског света је буржоаски јер покорношћу моралу из страха а не из љубави купује себи материјалне (комфорне) позиције у свету. Н. Берђајев, Смисао стваралаштва, Београд 2001, 201-203

По Светом Максиму Исповеднику постоје три закона: природни, који упућује на разумно уређење живота међу људима; писани, који устројава правду и једнакост силом права и страхом од казне; благодатни, који нас учи да волимо друге на божански начин. Другим речима, кроз природу, кроз закон и кроз Светог Духа. Ј. Брија, Речник православне теологије, 183-184.
 
zasto mislis da se bog ne menja?

ako bog treba da bude savrsenstvo to ne znaci da treba da bude nepromenljivo ako je tako onda je mnogo dosadno to savrsenstvo
zamisli celu vecnost sve isto
bilo dobro ili lose ipak je pakao
A ti si mi mnogo pametan.
Bog je za razliku od tebe karakteran...nije promenljiv kao ti, ne menja se.
Prepustio si se demonima, pa ne možeš ni naslututu pravu sreću....pa je u ovom životu očigledno tražiš, tražiš tako što ćeš sve probati...spustati se na najniže nivoe. Zadovoljavaš se trenutnom "srećom" (ako se može nazvati sreća), "sreća" koja je prolazna, pa kada prođe dejstvo "sreće" tražiš je na drugom mestu.
 
A ti si mi mnogo pametan.
Bog je za razliku od tebe karakteran...nije promenljiv kao ti, ne menja se.
Prepustio si se demonima, pa ne možeš ni naslututu pravu sreću....pa je u ovom životu očigledno tražiš, tražiš tako što ćeš sve probati...spustati se na najniže nivoe. Zadovoljavaš se trenutnom "srećom" (ako se može nazvati sreća), "sreća" koja je prolazna, pa kada prođe dejstvo "sreće" tražiš je na drugom mestu.

bog za razliku od tebe mene i njih ne postoji
svi svasta pricaju malo ko dokazuje stvari

sto ti ovaj reko ili onaj i tako milenijumima unazad
 
У човеку као да недостатак не може да нађе места док не оживи пред Законом који га на прекршај истог принуђава. Као да Закон који је предвиђен за слободу (човека) изазива подвојеност личности . Произилази да природна појава Закона има рефлексију у греху, не стога што је сам Закон погрешан него јер подсећа (собом) на несавршенство које постоји у смртној природи. Када не би било Закона, онда грех не би нашао свој одраз (повод) у њему јер га не би ништа на Закон подсећало . Закон је требао да доведе човека до побожне врлине али се људска природа толико изопачила смртношћу тако да Закон сам за себе може да изазове само промашај делања. Према речима Јована Брије „и Свети Јован Крститељ признаје моралну немогућност да се испуни старозаветни закон по своме слову. Зато једини етички став који се намеће из Старога Завета јесте ‚покајање‛: ‚Покајте се, јер се приближи Царство Небеско‛.“

Човек не може да дође до спознаје свог греха док му Закон не покаже своје лице. У односу на лице Закона показује се наличије личности човека. Тако, пред амбисом доброга на које Закон указује, личност човека созерцава своју немоћ (или само неодлучност слободне воље) да се коренито преобрази у позитивне последице Закона. Закон изазива вољу да се жели оно што не треба и да се воли оно што људска природа без подсећања заповести негира. Проблем је у слободи – она се осећа угроженом. Смрт је достигла толики врхунац у човеку да чак и ако Закон показује домен где њено пуномоћје престаје, личност нема снаге да сама дође на крај њених граница. Уместо да прескочи ограду ка бесмртности, враћа се натраг ка смртности. Потребна је благодат да уклони тај јаз између Мојсијевог Закона и закона греха у човековој биолошкој природи. Јер Закон је дао смисао греху али није донео спасење јер је спасење благодат Божија дата у Христу.

Проблем је у вољи тела које се са својом палом (праадамовском, смртном) природом противи вољи ума, а сам ум без посредничке благодати не може да је покори. Ту уочавамо трагедију Закона који због своје немоћи не може да прекорачи границе смртног. Са Христом се Закон разапиње на крст да би се излила благодат на свакога ко у Распетог поверује. Иако благодат, међутим, остварује оно што Закон није могао, као да се сада у односу на благодатно присуство у човеку осећа већи пакао греха неголи раније када благодат није била дата. Премда се ум опредељује за Бога, тело и даље врши отпор, односно, ум бива спутан смртношћу природе. Потребно је спасење личне воље („…да буде воља Твоја“ ) од воље коју изазива телесни закон. То не значи да тело није добро (јер би му се на тај начин одузела част Васкрсења), него да је личност слаба да тело укроти. Смртна природа повлачи за собом и ум за етичка и созерцатељна делања, тако да губи ону потрагу за Богом коју је требао Закон да му омогући . Смртност природе се испречава између човека као носиоца смртности и Бога као носиоца бесмртности, јер и поред благодати човек не престаје да умире иако има потврду у свом телу да је искусио залог вечног живота по благодати. Паралелно са агонијом сталног преживљавања свакодневне смрти у историјском смислу, не одриче се утеха есхатолошке (Литургијске) наде. Она није апстрактна и ванисторијска. Јер гостујући Будућим у ономе што је пролазно, актуализује еклисиолошко прослављање Свете Тројице као Оне Која Својом благодаћу може испунити предвечно назначење човека који Закон није могао. Можда то није ни био циљ Закона? Можда је намерно и дат да би се показала још већа људска немоћ и потреба за Богом, односно, да би се у односу на оно што је ниже показала аутентична слава вишег?
 
Boziji zakon je nepromenljiv. Ali postoje stvari koje su "odsluzile svoje" poput zrtvovanja zivotinja za grijeh,tjelesno obrezivanje i slicno. Hrist je konacna zrtva,preko vjere u Njega se spasavamo.

Djela apostolska 15,
7. И по многом већању уста Петар и рече: Људи браћо! Ви знате да Бог од првих дана изабра између нас да из мојих уста чују незнабошци реч јеванђеља и да верују.
8. И Бог, који познаје срца, посведочи им и даде им Духа Светог као и нама.
9. И не постави никакве разлике међу нама и њима, очистивши вером срца њихова.
10. Сад дакле шта кушате Бога и хоћете да метнете ученицима јарам на врат, ког ни очеви наши ни ми могосмо понети?
11. Него верујемо да ћемо се спасти благодаћу Господа Исуса Христа као и они.

Rimljanima 3,
20. Јер се делима закона ни једно тело неће оправдати пред Њим; јер кроз закон долази познање греха.
21. А сад се без закона јави правда Божија, посведочена од закона и од пророка;
22. А правда Божија вером Исуса Христа у све и на све који верују; јер нема разлике.
23. Јер сви сагрешише и изгубили славу Божију,
24. И оправдаће се за бадава благодаћу Његовом, откупом Исуса Христа.
 
A ti si mi mnogo pametan.
Bog je za razliku od tebe karakteran...nije promenljiv kao ti, ne menja se.
Prepustio si se demonima, pa ne možeš ni naslututu pravu sreću....pa je u ovom životu očigledno tražiš, tražiš tako što ćeš sve probati...spustati se na najniže nivoe. Zadovoljavaš se trenutnom "srećom" (ako se može nazvati sreća), "sreća" koja je prolazna, pa kada prođe dejstvo "sreće" tražiš je na drugom mestu.

Vala skidam kapu na tvojoj postojanosti nepromjenjljivosti u ispiranju mozga drugih a i na veliku sreću u kojoj si kad to činiš.
 

Back
Top