Да ли је могућа нова љубав после сломљеног срца?

to su citave katakombe bola duboko urezane u nas. na bol se i naviknemo, ali najveci uzas je kako izaci iz lavirinta. i gde je vise svetlost.
za pocetak, duboko postovati svoje emocije. poci od te tacke. shvatiti koliko zaista vrede. a neprocenjive su. posle, pustati da struje nama u obliku koji tada imaju, u ovom slucaju da jednostavno bole. ne koprcati se jer se jos vise krvari. razmisljanja o mogucem nekom buducem voljenju prave samo vecu zbrku. treba prvo zaceliti rane, naci prave meleme, previjati ih nezno i dozvoliti da mlado tkivo krene da zamenjuje kasapine i krhotine i poderotine. za mene je taj melem bio dobrota, i eto zasto kazemo da ljubav (kao i patnja, deo te ljubavi), oplemenjuje. konacno se neka tesko objasnjiva dobrota uoblicila u meni, dobila konacnu formu i tu se nastanila kao moja najveca snaga.
kad melem da svoje zacudjujuce rezultate, mozes slobodno ponovo na sebe kacigu, stit, koplje (ili buzdovan, zavisi koje oruzje preferiras;)), pravu u sedlo i u nove bojeve. jer, dok boj traje, trajemo i mi.
ps. lokacija u tvom profilu me tako raznezila i nakcila osmeh kao divan pocetak radnog dana:heart:
 
Не знам више ни шта још да напишем а да не буде додатно кукање и цмиздрење. Само ћу рећи да ми је је*ено, и то страшно. Неко је споменуо мазохизам... није то, овде постоји нека аутодеструктивност, као да постоји нешто у мени што грчевито не да да се решим емоција које осећам према њој, па макар по цену властитог уништења. Нешто што неће да их пусти, а знам да морам да их пустим само ми је тако жао да то и учиним. И још, о комедије, ухватим себе да се још увек ту нечему надам, иако је ствар, не запечаћена, него на њу стављен катанац и кључ поломљен.

Не верујем да ћу икада моћи на ово да гледам са осмехом. Проћи ће ово, и живот иде даље. Само да ме не звизне опет за који месец или недељу, јер сам још пре два месеца кренуо да се опорављам и хладим од тога, па ме сад ударило још јаче, да сам опет на почетку. Охладиће се емоције, али не верујем да ћу икада моћи да помислим на њу, или да је видим, а да ме макар мало нешто не штрецне или постиди или заболи. Надам се само да ћу нешто овако чисто и лепо осетити према некој особи која ће то моћи да узврати, а не да ми осећања у наредним везама буду само неки сурогат или неуспела имитација онога што сада осећам према њој. Надам се да нећу дочекати то да ми у познијим годинама једино сећање на најјачу љубав у животу буде ова неузвраћена пропаст.

Постао сам романтик. Током година сам постао помало циничан кад је у питању поверење према другим људима, и оно што можемо очекивати од њих, и то ми је некако постало ОК, али сад сам опет променио став. Надам се само да ће се нешто овако поново остварити, али на прави начин, само ме је*е то што сам сад био толико убеђен да је то то, чак ни сад не могу да поверујем да је могуће да није, а није. А не помажу баш ни толико бројни примери старијих људи и из фамилије и из околине који као да су изашли из оне песме о "тужним љубавима", а најгоре видети оне који су се надали, па им наде пропале. Зато и неуверљиво звуче они савети, као, не брини, доћи ће то, и судбина итд., јер толико много има примера да никад није дошло. А већ се хрли ка 30-им или гази кроз њих, некако се више нема ни времена...
 
Poslednja izmena:
to je to beznadje koje sobom nosi tako jako razocaranje i bol- osecaj da nikada vise, nigde, ni sa kim....
ne treba da ti pricam da ce biti jos ljubavi. i ne treba da ti pricam da svaka sledeca moze samo da bude kvalitetnija i dublja. jer znam da to znas.
neko je pomenuo da ce ovo sve jednog dana da ti bude smesno. ne, zaboga, tada bi pljunuo samog sebe i sav kvalitet pretvorio u pijacnu robu bez vrednosti. ovakve ljubavi, tako intenzivne, trajne i duboke emocije su nesto cemu se covek uvek pokloni zadivljen i zanemeo pred tolikom snagom. i tako ces uvek gledati na to. a da ce bol proci, proci ce. nema tu matematike, jos manje filozofije. i da ces opet voleti, voleces i to samo jace.
slicno kao tebi, i meni se bol vracao u ciklicnim naletima. kao koncentricni krugovi, sa tek tolikom pauzom da udahnem vazduh i preguram sledeci udar. kad sam primetila da je svaki sledeci talas bola slabiji, bilo mi je lakse. tek tada sam shvatila da ima kraja, da prolazi.
 
@Новалста: И праву си за ову доброту, и 100% знам на шта мислиш и то је оно што сам мислио када сам рекао да овако нешто ипак оплемењује. А за "локацију"... оно је убедљиво најјача реч коју сам чуо у последње време. :) И још и окрепљује, јел знаш? Враћа осмех на лице, макар само и на секунд.
 
Bogart:
@Новалста: И праву си за ову доброту, и 100% знам на шта мислиш и то је оно што сам мислио када сам рекао да овако нешто ипак оплемењује. А за "локацију"... оно је убедљиво најјача реч коју сам чуо у последње време. :) И још и окрепљује, јел знаш? Враћа осмех на лице, макар само и на секунд.
Kliknite za proširenje...

:heart::heart::heart:

tako sam se raznezila :oops:
 
NovaIsta:
slicno kao tebi, i meni se bol vracao u ciklicnim naletima. kao koncentricni krugovi, sa tek tolikom pauzom da udahnem vazduh i preguram sledeci udar. kad sam primetila da je svaki sledeci talas bola slabiji, bilo mi je lakse. tek tada sam shvatila da ima kraja, da prolazi.
Kliknite za proširenje...

Мене је након задњег удаха опаучило јаче него икад, а за претходни "удар" сам мислио да јаче од тога не може.

NovaIsta:
ne treba da ti pricam da ce biti jos ljubavi. i ne treba da ti pricam da svaka sledeca moze samo da bude kvalitetnija i dublja. jer znam da to znas.
Kliknite za proširenje...

Желим у то да верујем.
 
NovaIsta:
to
neko je pomenuo da ce ovo sve jednog dana da ti bude smesno. ne, zaboga, tada bi pljunuo samog sebe i sav kvalitet pretvorio u pijacnu robu bez vrednosti. ovakve ljubavi, tako intenzivne, trajne i duboke emocije su nesto cemu se covek uvek pokloni zadivljen i zanemeo pred tolikom snagom.
Kliknite za proširenje...

Al' si ga u*****la sad. Vrhunac i umece zivota je da se samom sebi nasmejes. Samo unutrasnji vitalizam regenerise. Il ga imas, il ga nemas. Ljudi koji sebe uzimaju previse ozbiljno su osudjeni na propast. Posto ljubav nije obostrana, nedostaje sastojak za trajnost. Izvor patnje u ovom slucaju je borba koju vodi u stvari sam sa sobom, lomi i muci mu se sujeta. Otud prica o oplemenjivanju, ovolika drama...sve je to meni dobro poznato...kad porastes, smejaces se onom svom malecnom ja....:p
 
ZmAjEvA:
Al' si ga u*****la sad. Vrhunac i umece zivota je da se samom sebi nasmejes. Samo unutrasnji vitalizam regenerise. Il ga imas, il ga nemas. Ljudi koji sebe uzimaju previse ozbiljno su osudjeni na propast. Posto ljubav nije obostrana, nedostaje sastojak za trajnost. Izvor patnje u ovom slucaju je borba koju vodi u stvari sam sa sobom, lomi i muci mu se sujeta. Otud prica o oplemenjivanju, ovolika drama...sve je to meni dobro poznato...kad porastes, smejaces se onom svom malecnom ja....:p
Kliknite za proširenje...

jednom sam pricala sa zenom kojoj je beba, pre 10-ak godina, umrla na rodjenju. i kaze ona: sad mi je sve to smesno..bla bla..

tada sam se duboko zgrozila.
 
Змајева, мислим да није оно борба ни са егом ни са сујетом, нити је извор патње у томе, нити је у томе штос. Јасно се препознаје повређен его и повређена сујета, а овде тога нема. Бар ја то не видим, и не знам како бих то објаснио, и да ли бих уопште објашњавао, ако се већ не види да то није тако. Повређена сујета ти је када неком приступиш са висине, кад мислиш да је нешто твоје и да је довољно само појавити се и са минимумом труда то узети, па те спусте на земљу тако да не знаш где се налазиш. Није сујета када у неком препознаш и заволиш нешто што те толико дирне, да и ти пожелиш да том неком будеш исто оно што је и он теби. Ако ћемо да причамо о томе да у том једностраном случају може доћи до јаких емоција једино ако постоји самозаваравање и погрешно тумачење сигнала, и то је тачно, али ни то нису једини разлози... постоје сусрети, разговори, информације, приче, милион ствари које човеку случајно и непланирано долазе, и којима не може да се одупре а да му се не свиде, да га не дирну и да му то његово узалудно стање погоршају, а ниједно од овога нема везе са егом и сујетом, већ са нечим лепшим и чистијим, али несрећнијим. Отприлике као да наиђеш на неку сјајну особу, или теби симпатичну особу, која ти се свиди, и са којом би могао иначе да будеш пријатељ, али нешто кврцне, и ти се ко за инат заљубиш, али не себично и посесивно, него некако онако чисто и лепо. И не удаљиш се на време како би на том неком тихом нивоу то остало, већ ти се та особа са сваким новим догађајем, сваком новом информацијом допада све више и више, а уз то заиста постоје повољне околности код обоје, и верујеш да код ње имаш шансе, а и из околине добијаш такву подршку.

Не видим ја овде повређени его, нити повређену сујету. Видим један дугачак ланац случајних и неслучајних околности које сам тумачио као неке знаке и неке шансе, који су тако и изгледали, који су можда то и били, а на крају се и ја сам зачудим како је то толике размере достигло, јаче лепше и другачије него под неким нормалнијим околностима са другим особама. А мислим да томе нисам склон, тим неким илузијама и сл., јер би ми се тако нешто до сад већ догађало. А био сам у вези, и излазио из везе, и био загрејан, и одбијао, и био одбијен, и помало патио, и помало се заљубљивао, али овако нешто ме није ошинуло раније, и одатле и овакве приче, и овакве теме, а колико видим, нисам једини. И наравно да знам да није трагедија, али нису овакве ствари баш ни "драмљење ни око чега". Човек има јаку потребу да воли и буде вољен, и такве ствари знају итекако да заболе и повреде, и иако се не ради о неким објективним губицима, то их не чини ништа мањим и ништа безначајнијим.
 
dragi bogarte, kad sam imala svoje slicne krvave teme ovde cula sam slicne komentare- da je sve vezano za moju sujetu i tvrdoglavost i statijaznam.
neki ljudi ne razlikuju sujetu od iskrene ljubavi, tj patnje, bola. mozda nisu zaista doziveli bas bas pravu ljubav. nebitno. ali strasno je kada neko ne pokaze mrvicu osnovne ljudske empatije prema nekome ko prolazi kroz nesto jako bolno.
to ti je kao kad neko ima tesku saobracajku, a neko mu dodje u posetu u bolnicu i kaze: e budalo, sto nisi gledao gde vozis? tako ti i treba!
svi smo razliciti i svi razlicito reagujemo na druge ljude. neraumevanje isto tako logicno kao i razumevanje drugih.
 
ZmAjEvA:
Ja sam rekla da covek treba sebi da se nasmeje, a ne da pljuje po starim emocijama. To su dve razlicite stvari. Postoji humor koji nije ruganje.
Kliknite za proširenje...

Ljudi humor je pravi lekic, bez filozofiranja, i dobro drustvo koje ce ti ispuniti slobodno vreme, da ne stignes ni da pomislis na nju/njega...osmeh na licu...makar i lazni...:):):)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

loptica doskocica
Da li spojiti ljubav i biznis
2 3
Odgovora
68
Pregleda
720
rostiljdzija
R
MrNapokon
Da li je ok?
2 3
Odgovora
62
Pregleda
902
MORNAR SA PUČINE
MORNAR SA PUČINE
Paula
Da li je muškarcima lakše
10 11 12
Odgovora
288
Pregleda
3.992
Rudimir
Rudimir

Back
Top